Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) saopštila je da će se u utorak, 15. juna, u Briselu održati sastanak u okviru dijaloga Beograda i Prištine – u prepodnevnim satima.
Kako je saopšteno, početak sastanka predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i kosovskog premijera, Aljbina Kurtija, planiran je za 8:20.
Iz EEAS potvrđuju da će posrednici na sastanku biti visoki predstavnik EU Džozef Borelj uz podršku specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslava Lajčaka.
Najavljeno je da će se pred početak sastanka Borelj obratiti medijima, dok će o rezultatima sastanka u 13 časova govoriti Lajčak.
Njihove izjave za medije, biće emitovane na sajtu Evropske komisije, a u pisanoj formi na sajtu EEAS, poručuju.
Ukoliko se ovaj sastanak bude realizovao, biće to osmi sastanak dve delegacije od prošlogodišnjeg obnavljanja dijaloga pod vođstvom Miroslava Lajčaka; odnosno, treći sastanak na visokom političkom nivou, a prvi Kurtija i Vučića.
Vučić se prethodno sastao sa bivšim kosovskim premijerom Avdulahom Hotijem i to još u septembru prošle godine.
S ciljem priprema za nastavak dijaloga, ovog meseca su u Prištini, pa potom i u Beogradu, boravili specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak i zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, Metju Palmer.
U nastavku pogledajte kalendar sastanaka u okviru obnovljenog dijaloga u Briselu.
Delegacije Beograda i Prištine sastale su se u šestoj rundi dijaloga na ekspertskom nivou u Briselu 10. decembra 2020. Srbiju je predvodio Petar Petković, a kosovsku delegaciju Skender Hiseni. Razgovaralo se o imovini pre svega. Uz uzajamne optužbe dve strane su se tada saglasile samo u jednom – da imaju različite stavove.
Nakon Lajčakove službene posete, u Briselu je održana peta runda dijaloga Beograda i Prištine na ekspertskom nivou. Srbiju je predvodio Petar Petković, a kosovsku delegaciju Skender Hiseni, prema navodima Petkovića, razgovaralo se o standardima na osnovu kojih će biti postignut dogovor o finansijskim potraživanjima i imovini, dok se prema saopštenju iz kosovske vlade govorilo o penzijama i katastru.
Po otkazivanju trećeg planiranog sastanka na visokopolitičkom nivou, Lajčak je doputovao u trodnevnu posetu Prištini i Beogradu, a nakon sastanaka u Prištini, izjavio je da je najbitniji ishod tih sastanaka bilo to što su se svi partneri složili da je formiranje ZSO obaveza Kosova.
Ovu tvrdnju Lajčaka demantovali su predsednica kosovske skupštine Vjosa Osmani i pokret Samoopredeljenje.
Na kritike je naišla i njegova izjava o neophodnosti izmene ustava, kako će EU kasnije pojasniti, obe strane, i Srbije i Kosova, pa je AAK čak zatražila i njegov opoziv sa funkcije specijalnog izaslanika.
Do trećeg sastanka na visokopolitičkom nivou trebalo je doći 28. septembra ali je on otkazan nekoliko dana pre zbog pojave infekcije koronavirusa u Lajčakovom timu. Na tom sastanku nije trebalo biti reči o ZSO jer kako je Lajčak saopštio, „jedna strana nije spremna“.
Drugi sastanak na visokom političkom nivou kom su prisustvovali Hoti i Vučić, organizovan je 7. septembra. Pre sastanka delegacije Beograda, Prištine i EU, izdale su zajedničko saopštenje u kom je navedeno da su se Vučić i Hoti obavezali da udvostruče svoje napore kako bi osigurali dalje usklađivanje sa EU, u pogledu obaveza Beograda i Prištine prema EU. Domaćin susreta, Miroslav Lajčak, nakon sastanka rekao je da se po prvi put razgovaralo o „sveobuhvatno-pravnom obavezujućem sporazumu“.
Četvrta runda sastanaka eksperata u okviru političkog dijaloga između Beograda i Prištine s ciljem da strane približe ili dogovore stavove oko pitanja nestalih i raseljenih održan je 6. septembra. Sastali su se Đurić i Hiseni pred sastanak na visokom političkom nivou.
Treća runda dijaloga na ekspertskom nivou održana u Briselu 27. avgusta takođe je bila posvećena pitanjima nestalih i raseljenih. Lajčak je i ovog puta ugostio Đurića i Hisenija.
Druga runda dijaloga na ekspertskom nivou u Briselu održana je 30. jula. Đurić i Hiseni, uz posredstvo Lajčaka, nastavili su da pregovaraju o ranije započetim temama – nestala i raseljena lica i ekonomski odnosi.
Prvi sastanak na ekspertskom nivou održan je u Briselu 23. i 24. jula. Srpsku delegaciju predvodio je bivši direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, kosovsku koordinator za dijalog, Skender Hiseni. Pregovorima je posredovao specijalni izaslanik EU za dijalog, Miroslav Lajčak. Govorilo se o nestalima i raseljenima, dok je, prema tvrdnjama srpske delegacije, kosovska odbila da se pojavi na pregovorima tokom drugog dana kada se razgovaralo o ekonomskoj saradnji.
Prvi „uživo sastanak“ u sklopu dijaloga na visoko političkom nivou organizovan je 16. jula. Sastanku su prisustvovali Vučić, Hoti i Lajčak, a govorilo se o nestalim osobama, interno raseljenim licima i ekonomskoj saradnji.
Video sastanak između Vučića, Hotija, Borelja i Lajčaka održan je 12. jula.
Virtuelni Samit o dijalogu Beograda i Prištine sa učešćem Aleksandra Vučića i Avdulaha Hotija, a u organizaciji francuskog predsednika Emanuela Makrona i Angele Merkel održan je 10. jula. Evropsku uniju predstavljao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borelj.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
