Na +38...

Piše: Dušan Janjić U potpunosti je u pravu Šalja kada govori o “Mi”, o njemu i meni. Ali, dodao bih da Mi, decenijama, ne samo...

Piše: Bljerim Šalja (Blerim Shala)  Da li se mi ovde zamajavamo i proizvodimo maglu i zabludu, ili šta već tu radimo i pišemo? „Mi“ ovde znači samo...

Piše: Dušan Janjić Šalja je, u svojoj kolumni od 3. juna napisao: „I ovo navodno ’odmeravanje snaga’, u okolnostima kada predstoji dijalog, koji je nezaobilazan,...

Piše: Bljerim Šalja (Blerim Shala) Za sada je teško proceniti u kom će se pravcu situacija kretati – ka dijalogu ili novom odmeravanju snaga. Ova rečenica...

Piše: Dušan Janjić U periodu od tri nedelje, kada je objavljena kolumna “Unutrašnja i spoljna normalizacija Kosova i Srbije” Bljerima Šalje, imao sam priliku da...

Piše: Bljerim Šalja (Blerim Shala) U ovim političkim procesima kakav je dijalog Prištine i Beograda sa namerom postizanja pravno obavezajućeg Sporazuma o normalizaciji odnosa između...

Piše: Dušan Janjić U kolumni “Blokada nužnosti”, Šalja ukazuje na mogućnost da se iz sadašnjeg stanja dijaloga izađe tako što bi se strane vratile konceptu...

Piše: Bljerim Šalja (Blerim Shala) U jesen prošle godine, kada je postajalo sve jasnije o čemu se zapravo radi kada je u pitanju sveobuhvatni, ili,...

Piše: Dušan Janjić Po zamisli urednica „KoSSev portala“ ova kolumna bi trebalo da bude uvod u „novu rundu“. Kad smo u pitanju ja i Bljerim...

Piše: Bljerim Šalja (Blerim Shala) Prošlo je bogami dosta vremena od kada se ja i Dušan Janjić dopisujemo preko KoSSeva. Naravno, sve vreme glavna tema naših...

Piše: Dušan Janjić Bljerim Šalja, kolumnu, od 30. juna 2018. godine, započinje u duhu obnovljenog optimizma: “Dijalog je preživeo prošlu nedelju. Štaviše, ako se uzme...

Piše: Bljerim Šalja (Blerim Shala) Dijalog je preživeo prošlu nedelju. Štaviše, ako se uzme u obzir zvanično saopštenje visoke Predstavnice EU, Federike Mogerini, te izjave...

Piše: Dušan Janjić  Nedelja važi za dan odmora. Ali, to neće sprečiti pregovarače Srbije i Kosova da otputuju u Brisel gde će ih skromno, ali...

Piše: Bljerim Šalja (Blerim Shala) U svojoj zadnjoj kolumni, Dušan Janjić je pokušao da napravi rekapitulaciju važnih i vrlo problematičnih događaja od marta meseca naovamo,...

Piše: Dušan Janjić Bljerim Šalja je u kolumni pod nazivom “Šta se misli kada se kaže Asocijacija/Zajednica” od 2. maja 2018. godine ukazao na nekoliko...

Barem se u ovome slažu Priština, Beograd, Brisel, Berlin i Vašington: Ova godina i prvi deo sledeće godine trebalo bi da posluže kao vremenski okvir za postizanje pravno-obavezujućeg sporazuma. A Asocijacija/Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu je sigurno jedna od glavnih tačaka svakog mogućeg sporazuma između Kosova i Srbije. Ipak, ne treba kriti da postoji velika razlika u osnovnim koncepcijama predstavnika Kosova i Srbije, o čemu se zapravo radi kada se priča ili pregovara o Asocijaciji/Zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Netransparentnost Briselskog dijaloga, te i neobaveštavanje javnosti o toku i dostignućima istoga, podrazumeva odsustvo pripreme podrške javnosti za vođenje izuzetno složenog procesa normalizacije odnosa Srbije i Kosova. Ovaj proces je, u svoj svojoj složenosti, definisan Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 64/ 298, od marta 2011. godine.

Ovih dana smo svedoci junačenja, posebno u Kosovskoj Mitrovici i za govornicama. Ali, na sceni nije bilo junaka koji bi poručio: Uzmite se u pamet ljudi! Verovatno se ništa drugo nije ni moglo očekavtai, u poliitčkoj atmosferi, koju je Bljerim ocenio kao: “Nikada (nije bila) lošija i problematičnija, od kada je počeo ovaj ciklus briselskih razgovora…” A danas, mogu napisati da nipočemu nije izmenjena na bolje. I nema vidljivih indikatora da će uskoro biti bolje. U javnosti Srbije i među Srbima na Kosovu došlo je do ubrzanja dinamike nestablnosti. Može se samo pretpostaviti čemu će voditi započeto "uključivanje" takozvane Erdoganove agende u ukupni političko – bezbednosni milje Kosova, Srbije i Zapadnog Balkana.

Odbijanje realnosti je zapravo jedna od glavnih odlika političara i politika u ovom delu Balkana. Sve u svemu, imamo godinu ili dve (najviše), da napravimo ono što se od nas, Kosova i Srbije, očekuje, ono što je naša obaveza, ono što je naš strateški interes. Najviše od nas zavisi kakav će epilog imati cela ova priča. To može da bude najveća prednost. I najveći problem.

Valja se zamisliti nad porivom koji nagoni političare da pronalaze “trajna” i “konačna” rešenja. Moji razlozi protiv robovanja ovom nagonu su principijelni: prvo, istorija uči da jedna generacija ne može odrediti čitav tok istorije, drugo - niko nema mandate da odlučuje o budućnosti u okolnostima koje su preopterećene prošlošću. S obzirom na to da se praksa podele, ili teritorijalnog razgraničenja duž etničkih linija u poslednje tri decenije pokazala kao neadekvatno i iznuđeno rešenje, koje ne donosi rešavanje sukoba i stabilizaciju mira, već oružane sukobe, terorizam i raseljavanje ljudi, odnosno dalje produžavanje etničkih sukoba, ponovio bih predlog Foruma za etničke odnose upućen inicijatoru unutrašnjeg dijaloga predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću i javnosti - otvoriti javnu raspravu o svim aspektima primene koncepta etničkog i teritorijalnog razgraničenja na Kosovu, u Srbiji i na Balkanu.