U Briselu pred delegacijom Beogada nije postavljen sporazum – ultimatum koji bi de fakto značio priznanje Kosova od strane Srbije, razgovaralo se o ekonomskoj saradnji i pitanju raseljenih, poručio je direktor Kancelarije za KiM nakon današnje druge runde dijaloga na ekspertskom nivou. Đurić je na ovom sastanku, kako je sam rekao, saopštio delegaciji Prištine da „prestane da laže“ da se u Briselu razgovara o međusobnom priznanju i kosovskoj nezavisnosti. „Danas se jezikom ucena i ultimatuma ne razgovara sa Srbijom“, naglasio je.
Danas su se, nakon prošlonedeljne, u okviru druge runde dijaloga na ekspertskom nivou sastale delegacije Beograda i Prištine. Iako je prištinska delegacija odbila prošle nedelje da razgovara o ekonomskim temama, ove nedelje je, međutim, prema izjavi predvodnika beogradske delegacije, prisustvovala sastanku.
„Iza nas je dan veoma teških razgovora“, ocenio je Đurić u obraćanju medijima nakon ovog sastanka.
„Na momente smo se žustro raspravljali, nismo mogli da se dogovorimo u početku ni oko formata ni nekih drugih stvari, ali uvek je dobro kada se razgovara, kada dve strane iznesu, makar i suprotne stavove“, naveo je Đurić.
Lajčak: Današnji razgovor – važan korak u procesu ka sveobuhvatnom sporazumu za normalizaciju odnosa
Specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak, oglasio putem Tvitera nakon današnjih razgovora u Briselu.
„Sastanak na ekspertskom nivou u dijalogu Beograda i Prištine bio je još jedan važan korak u procesu ka sveobuhvatnom pravnoobavezujućem sporazumu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije. Naš rad će se nastaviti krajem avgusata“, poručio je.
Today’s expert level meeting of the Belgrade-Pristina Dialogue was another important step in the process towards a comprehensive legally-binding agreement to normalize relations between Kosovo and Serbia. Our work will continue at the end of August.
— Miroslav Lajčák (@MiroslavLajcak) July 30, 2020
O raseljenima i CEFTA-i
Podsetio je da više od 200.000 raseljenih sa Kosova, a većina Srbi i nealbanci, imaju nerešen status, da je skoro 200.000 raseljenih ljudi u centralnoj Srbiji.
„Činjenica da 20 godina nakon kraja rata, samo 1.9 odsto stopa održivog povratka, prema podacima UN, predstavlja obavezu i za jednu i za drugu stranu i međunarodnu zajednicu da u okviru sveobuhvatnih razgovora pokrije ovo pitanje“, poručio je Đurić govoreći o prvoj temi današnjih razgovora – raseljenim licima.
Druga tema bili su ekonomski odnosi i ekonomske saradnje između Beograda i Prištine.
Đurić kaže da je pozicija Beograda povodom ovog pitanja jasna – „neophodno je liberalizovati protok roba, usluga, kapitala i ljudi i neophodno je definisati ključne infrastrukturne projekte na kojima bi se radilo u budućnosti – autoputevi, pruge itd.
Srbija ne pristaje na ultimatume
Poručio je da je srpska delegacija bila dobro pripremljena i da su je činili eksperti koji su štitili srpske interese.
„I pre odlaska u Brisel, ali i kada smo došli ovde, poslali smo jasnu poruku i drugoj strani, ali i međunarodnim predstavnicima, a to je politika i predsednika Vučića, da se sa Srbijom ne razgovara jezikom ucena i ultimatuma“
Jezikom ucena i ultimatuma sa Srbijom ne razgovaraju danas ni predstavnici međunarodne zajednice, a potrudili smo se da jezikom ultimatuma ne razgovara ni druga strana
A da je neko pokušao da Srbiji danas uruči ultimatum, kako su mediji ranije najavili, verovatno bi se srpska delegacija uputila ranije ka Beogradu, dodao je Đurić, naznačivši da su to bile jasne instrukcije predsednika Srbije.
Kaže i da je u Briselu pokušano da se „Srbiji uruči neki papir u kome bi se ukazalo na naša kršenja CEFTA sporazuma“.
Đurić kaže da srpska delegacija tako nešto nije htela da prihvati.
„Mi smo došli ovde kako bi razgovarali o ekonomskoj saradnji a ne da se svađamo oko nečega što je bilo u prošlosti, jer da smo to radili imali bismo svakako više materijala, i za štetu koja je naneta jednostranim taksama i za mnoge druge stvari“, objasnio je.
Sa druge strane, kaže da je uvek za to da se makar otvaraju hipotetičke mogućnosti za budući dogovor, iako se ni oko čega ne slože.
Politička pitanja kad olakšamo ljudima život
Đurić je na današnjem sastanku, kako je sam potvrdio, zahtevao od Prištine da „prestane sa lažima o sadržini ovih razgovora“, a to je, tvrdi, u lice rekao i koordinatoru Prištine za dijalog, Skenderu Hiseniju.
„Umoran sam da slušam o tome kako se razgovara i pregovara o nezavisnosti Kosova, o sveobuhvatnim sporazumima koji će rezultirati svemu onim što vi sanjate. Neće rezultirati tome, ali može da rezultira normalizacijom odnosa, normalnom trgovinom i normalnim školovanjem, normalnim ekonomskim rastom i privrednim poslovanjem“, objasnio je.
Ova visoka politička pitanja daj Bože jednog dana da se reše, ali do tada mi imamo odgovornost da se potrudimo da ljudima olakšamo život
Prištini je ujedno poručio da ne „minira razgovore“ time što zbog domaće političke javnosti „iznosi neistine“ o čemu se razgovaralo u Briselu.
Kaže i da je tražio i od predstavnika EU da budu jasniji i transparentniji povodom toga o čemu se razgovara u Briselu.
„Javnost mora da sluša i zna o tome o čemu se razgovara u Briselu, a ne može to da sluša to iz usta političara iz Prištine“.
Sa druge strane, prištinski koordinator za dijalog, Skender Hiseni, koji se od prethodnih razgovora u Briselu nije javno oglašavao, dan pre ovonedeljnih razgovora poručio je da će u pregovorima sa Beogradom biti „dotaknuti određeni elementi“, ali da će sve rezultirati uzajamnim priznanjem.
Ponovio je ono što se često moglo čuti iz Prištine u prethodnim danima – da se u Briselu odvijaju politički pregovori radi sveobuhvatnog priznanja, sa čim se ne slaže zvanični Beograd, koji tvrdi da je reč o razgovorima s ciljem normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.
Iz Evropske unije je prethodno ujedno najavljeno da će se ova tema ostaviti za budućnost, tj. da će se o tome razgovarati nakon što se dve strane usaglase o svim spornim pitanjima, a da se u međuvremenu neće sklapati zasebni sporazumi.
Komentarisao je i kako kaže, „kršenje dogovora“ Prištine o obustavi kampanje za nova priznanja i učlanjenja u međunarodne organizacije, ali i poručio da Srbija, zahvaljujući svom kredibilitetu, može da kaže – „ako vi budete išli ka novim priznanjima, mi ćemo ići ka petostruko većem broju povlačenja priznanja“.
Na današnjem sastanku u Briselu našla se još jedna tema – nastavak razgovora na ekspertskom nivou. Kako je najavio Đurić, do toga će doći krajem avgusta.
Ali se i na ovom sastanku neće razgovarati o „izmišljenim temama Hotija i Hisenija – nezavisnosti Kosova, već o temama koje mogu da znače saradnju dve strane“, dodao je Đurić.
Pročitajte još:
Vučić: Hotiju ne verujem, ali ne deluje da je izmislio baš sve
Druga runda dijaloga na ekspertskom nivou: Delegacije Beograda i Prištine sastaju se u Briselu
Hiseni nakon sastanka u Briselu: Neće biti pojedinačnih dogovora bez sveobuhvatnog, proces politički
Danas u Briselu delegacije BG-PR na ekspertskom nivou
Ko je Skender Hiseni, koordinator kosovske vlade za dijalog
Tači pozdravio imenovanje Hisenija za koordinatora za dijalog
Hoti potvrdio: Hiseni koordinator za dijalog
Hoti iz Brisela: Ima pomaka, za nekoliki dana detalji, za nas ovo završna faza razgovora
Vučić o ZSO posle Brisela: Ne možete pobeći od onog što je već potpisano, EU garant da se sprovede
Lajčak: Nastavak dijaloga sledeće nedelje na ekspertskom nivou, na visokom nivou početkom septembra
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.