Nestale osobe, interno raseljena lica i ekonomija su tri teme o kojima su danas jedan preko puta drugog razgovarali Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti uz posrednike u dijalogu – Žozepa Borelja i Miroslava Lajčaka. Zatražio je ZSO, ali ne zna kada će ona doći na dnevni red. Od sledeće srede, na scenu stupaju tehnički timovi koji će razrađivati dalje ova pitanja, pa za dve nedelje ponovo Vučić i Hoti, da bi se od septembra otvorila nova pitanja, poput pitanja imovine, otkriva Vučić.
Rekavši posle sastanka medijima da je srpska delegacija u potpunosti spremna da prihvati svaku vrstu razgovora, te da Srbija neće štititi „bilo koga nikada“, Vučić kaže da zbog onih porodica koje su izgubile svoje bližnje, važno je da se pronađu mesta „gde su sahranjeni“.
Podsetio je na broj 1643 nestalih kazavši da je od toga „570 Srba i nealbanaca, a ostali su Albanci“.
Dva principa su dogovorena u vezi sa ovim pitanjem, naglasio je Vučić. „Jedan je da ćemo zajedno raditi sa Međunarodnim Crvenim krstom i da ćemo prihvatiti njihova pravila, a drugi je da taj da ćemo biti otvoreni i da ćemo iskazati političku volju za pronalaženjem nestalih osoba”.
„Rekli smo da smo spremni da odgovorimo na svaki zahtev Albanaca, da gde god pomisle na mapi – da pokažu mesto gde im se čini, ili misle da postoji bilo kakvo grobno mesto nekog od Albanaca i da smo mi spremni zajedno sa njima i uz evropsko prisustvo da pokažemo da li na tom mestu ima nešto ili nema“, kazao je Vučić.
Vučić je istovremeno zatražio „to isto pravo i za nas“, jer Srbija nije imala do sada pristup Lapušnici, Dojnicama, Đakovici/Radonjićkom jezeru, Košarama, Istoku i drugim lokacijama, na kojima su prema podacima srpske strane, ubijani Srbi.
Suština je bila u tome da su Albanci tražili da se otvore sve vojne i policijske arhive, kazao je.
„Mi smo rekli onda povodom nestalih i interno raseljenih, nema problema, ali onda morate da otvorite arhive Oslobodilačke vojske Kosova ili kako god vi to nazivali (…) da bismo mogli da vidimo gde su ubijani Srbi i drugi nealbanski živalj. Kako smo to izgovorili, kao da smo tražili da naselimo celu Zemlju na Merkur ili Veneri na sedam dana“, istakao je predsednik Srbije.
Kada je reč o interno raseljenima, Vučić je naveo da ih je ukupno 220.000, od kojih je 177.000 Srba, te da je od toga oko 16000 na KiM-u.
Kosovo je mesto na svetu gde se, kako je Vučić posvedočio, najmanje ljudi vratilo – svega 1,9 odsto stanovništva.
„Verujem da ćemo i tu uspeti da pronađemo odgovarajuća rešenja i bar malom delu ljudi, da se ne zavaravamo da je veliki deo ljudi, koji bi želeli da se vrate“, kazao je.
Ipak Vučić dodaje da onima koji žele da se vrate biće garantovana „puna sigurnost i bezbednost“, te da će se upravo za to boriti u narednim danima i nedeljama.
Ipak, Vučić je naglasio da je srpska delegacija „nažalost došla da priča o ekonomiji“, te da mu se čini da nisu „svi baš dobro razumeli temu“.
„Neki su došli da pričaju o ratnoj odšteti, odbio sam sa, nekad mi to pogrešno kažemo, sa indignacijom ili ne znam čim, prosto rekao sam nema smisla da o tome razgovaramo, a ne možete vi da govorite o preprekama“, naglasio je.
Ipak, on se zalaže, kazao je, za ukidanje svih barijera.
„Zaista ali ne možete da nam namećete sa svojim pečatom i ‘Republika Kosova država’ da mi to moramo da primimo. Čak sam bio spreman da kažem – dajte da nađemo nešto, ne moramo mi da prodajemo vam robu ovako ili onako ali dajte da napravimo trgovinski sporazum koji je dobar i za jedne i za druge, a da mi sebe time ne unizimo i da vam ne pokažemo da vas priznajemo kao državu jer mi to ne činimo.
Srbiji je interes da napravi ekonomski sporazum „što je moguće više“. Vučić uverava da Srbija ima šta da ponudi Prištini, te da se nada da će i oni imati šta u budućnosti da ponude. Predsednik veruje da to može da bude dobar posao u pravljenju neuporedivo bolje atmosfere i okruženja i za političku saradnju u budućnosti između Beograda i Prištine.
U Briselu se takođe danas razgovaralo i o tome kako da se ubrza rad na izgradnji autoputa Niš-Priština, uz veće evropsko učešće – grantove i donacije. Razgovor je vođen i o pitanjima saradnje „preko administrativne linije“, kako navodi Vučić, istakavši da Albanci govore o „prekograničnoj saradnji“.
„U svakom slučaju mislim da smo mnogo važno pitanje danas pokrenuli, biće teško i svi dobro znate iz kojih razloga ali ne pregovaramo mi ovde samo sa Prištinom već i sa Briselom i sa najmoćnijim zemljama evropske unije koje su priznale nezavisno Kosovo i mislim da smo se dobro pripremili za sastanak, mislim da smo ga dobro vodili, mislim da smo na najbolji mogući način zastupali interese Srbije“.
„Prvo idu nestale osobe, pa interno raseljena lica, zatim ekonomija. Ako to oni i u roku od dve nedelje mogu da reše, ostaće nekih 20% pitanja oko kojih ne mogu da saglase i nema nikakve sumnje, ali ćemo mi na političkom planu pokušati da to rešimo ako možemo“.
Od srede će u Briselu boraviti, kako je Vučić kazao, srpski i kosovski „tehnički eksperti“ koji će se baviti „svim ovim problemima“, da bi za dve nedelje ponovo se u Briselu sastali Vučić i Hoti.
„A onda od septembra, oktobra ćemo neke druge teme da otvorimo, mislim da će to biti vreme za pitanja imovine. Videćemo, ja sam danas tražio zajednicu srpskih opština, pa ćemo da vidimo kad će doći na dnevni red. Nismo očekivali da nam bude lakše u Briselu“, kazao je na kraju dodavši da je pitanje imovine jedno od najtežih.
Vučić je danas zatražio da se pitanje primene sporazuma o Zajednici srpskih opština nađe na dnevnom redu, te da su Albanci „imali neku drugu ideju kako da to nazovu“.
„Sasvim svejedno, ne možete pobeći od onog što je već potpisano, to su međunarodne obaveze za koje garantuje Evropska unija da će biti sprovedene u delo. Tako da ćemo mi na tome nastaviti da insistiramo“.
Prethodno se predsednik Srbije sastao sa šefom diplomatije EU, Žosepom Boreljom i specijalnim predstavnikom EU za dijalog, Miroslavom Lajčakom. Međutim, jedan susret iz serije onih koji su prethodili ovom podigao je prašinu u kosovskim medijima.
Informišući svoje pratioce na tviteru da je imao „dobar razgovor“ sa Aleksandrom Vućićem, komesar za proširenje i susedsku politiku Oliver Varhelji, podelio je i fotografiju ovog sastanka. Sve je za kosovske medije bilo nevažno u odnosu na engleski naslov knjige koja je krasila Varheljijev sto „Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije“. Za kosovske medije, ovo je bilo „skandalozno“.
Šta su poručili Avdulah Hoti i Miroslav Lajčak u odvojenim obraćanjima, više u:
Lajčak: Nastavak dijaloga sledeće nedelje na ekspertskom nivou, na visokom nivou početkom septembra
Hoti iz Brisela: Ima pomaka, za nekoliki dana detalji, za nas ovo završna faza razgovora
Pročitajte još:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
