Vest je ažurirana
U Briselu se danas iznova razgovaralo o standardima u okviru kojih Beograd i Priština treba da pregovararaju o imovini, kako javnoj tako i privatnoj, rekao je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković nakon današnje, šeste runde pregovora između Beograda i Prištine na ekspertskom nivou u Briselu. Beorad i Priština imaju potpuno različite stavove, potvrdio je Petković, a potom isto mišljenje izneo i lider prištinske delegacije za dijalog, Skender Hiseni. Novi razgovori očekuju se u 2021. godini, najavila je Evropska unija.
Prvo pitanje koje je srpska strana pokrenula danas je formiranje Zajednice srpskih opština koja nije formirana duže od 2.800 dana od postizanja sporazuma rekao je Petković dodajući da je to uslov za uspeh dijaloga.
S druge strane, kada je reč o temi sastanka – imovini i finansijskim potraživanjima – koje je opisao kao krupno i osetljivo pitanje, beogradska strana je predložila da se prvo dogovore principi o pregovorima zasnovani na međunarodnim standardima – „da ne govorimo o željama nego o onome kako se rešava pitanje imovine svuda u svetu“, rekao je Petković.
„Da bismo uopšte razgovarali o imovini, i na koji način ćemo rešavati pitanje imovine. A reč je o imovini koja je i javna i koja je i privatna svojina. Bitno je da se utvrde mehanizmi i pristupi. Kad kažem da imamo apsolutno suprotne stavove – to su stavovi gde Priština nastupa sa svojih stavova i gledišta, dok Beograd pristupa veoma racionalno i realno, onako kako može da se nastupa kada je reč o imovini. A to je da mi podnosimo naše dokaze o tome šta je finansirano, ko je vlasnik, ko je ulagao,“ rekao je Petković.
Po uspostavljanju ovih, kao kaže, standarda i mehanizama, pitanjem imovine počeće na „pravičan način“ da se bave stručna tela.
Da se o standardima pregovora o imovini pričalo i tokom prošle, pete runde dijaloga, takođe je tada bio potvrdio Petković.
Najavio je da će Srbija dati sve od sebe za rešavanje ovog i svih drugih pitanja jer rešenje ovog kao i drugih pitanja vidi kao glavni doprinos dijalogu.
„Ti pregovori teški, takvi da vas ponekad i stomak zaboli, ali sve je to bolje da imamo ovde u Briselu za pregovaračkim stolom, nego da imamo incidente dole na terenu“, rekao je Petković navodeći i da je pokrenuto pitanje i položaja srpske zajednice na Kosovu kao i incidenata i napada, posebno onih uperenih protiv povratnika.
Beograd će se s toga uvek odazvati pozivima za dijalog, ali je važno, ističe dalje da on „ide u pravom smeru, a to je u pravcu kompromisnog rešenja“, rekao je Petković medijima nakon sastanka.
U međuvremenu se oglasio i izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak.
Potvrdio je u objavi na Tviteru da se danas razgovaralo o finansijskim potraživanjima i imovinskim zahtevima, ali i dodao da će se novi razgovori u Briselu nastaviti 2021. godine.
Hiseni: Nije načinjen napredak, naši stavovi su veoma udaljeni
I dok Petković tvdi da je srpska delegacija postupala racionalno, ali ne i Priština, sasvim drugačiju poruku šalje kosovski koordinator za dijalog, Skender Hiseni.
Hiseni je istakao da je kosovska delegacija uložila ozbiljne napore kako bi se razgovaralo o imovini i finansijskim potraživanjima, ali je, prema njegovim rečima, taj napor izostao sa srpske strane.
„Danas, uprkos vrlo ozbiljnim naporima kosovske delegacije da nastavi da se bavi temama katastra i penzija u kontekstu teme finansijskih potraživanja i imovine, nije postignut napredak. Još uvek su naši stavovi veoma udaljeni, nema aproksimacije. I danas smo ostali na istim pozicijama koje smo imali 29. novembra, stranke i posrednik složili su se da se razgovori o tim specifičnim elementima nastave i posle Nove godine“, rekao je Hiseni.
Hiseni je između ostalog negirao Petkovićevu izjavu da se na današnjem sastanku razgovaralo o Zajednici srpskih opština.
Hiseni (Hyseni) nakon današnjeg sastanka zaključuje da nije načinjen napredak u odnosu na poslednju rundu razgovora 29. novembra, pišu prištinski mediji.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
