Osma noć zaredom protestuje se na Trgu Skenderbeg u Prištini protiv prvostepene presude Specijalizovanih veća četvorici bivših čelnika OVK, a večerašnje okupljanje obeležili su ponavljanje zakletve vojnika OVK i sve direktnije poruke kosovskim institucijama. U zakletvi, koju je večeras izgovorio Resulj Sinani, govori se i o borbi „za oslobođenje albanskih zemalja i njihovo ujedinjenje“. Istovremeno, organizator protesta Ćljirim Haziri poručio je vlastima da „našem čekanju dolazi kraj“ i da se „naše strpljenje završava“, tražeći hitno razmatranje i glasanje o izmenama Zakona o Specijalizovanim većima, kao i sredstva za odbrane bivših pripadnika OVK.
Pritisak sa Trga poklopio se danas i sa političkim pritiskom na Skupštinu. PDK je, nakon odluke Ustavnog suda, zatražio da se parlament odmah sastane i upravo predlog izmena Zakona o Specijalizovanim većima stavi kao prvu tačku dnevnog reda. Porodice Hašima Tačija, Kadrija Veseljija i Jakupa Krasnićija odbile su, u međuvremenu, sastanak sa v.d. predsednice Aljbulenom Hadžiju dok Skupština ne donese odluku.
Istovremeno su se tokom dana nastavile oštre kritike prvostepene presude i samog rada Specijalizovanih veća – u televizijskim debatama, javnim nastupima i na društvenim mrežama – dok je britanski ambasador Džonatan Hargrivs pozvao na „mirnu i odgovornu reakciju“, u skladu sa pravnim okvirom Kosova.
Zakletva OVK ponovo na Trgu: „Za oslobođenje albanskih zemalja i njihovo ujedinjenje“
I večeras se zakletva OVK čitala na glas. Resulj Sinani kojeg su predstavili kao pripadnika OVK je pred okupljenima izgovorio reči koji su ponavljali okupljeni:
„Ja, vojnik Oslobodilačke vojske Kosova, zaklinjem se da ću se boriti za oslobođenje albanskih zemalja i njihovo ujedinjenje. Biću zauvek veran vojnik, dostojan borac za slobodu, budan, hrabar i disciplinovan, spreman da u svakom trenutku, ne štedeći ni svoj život, borim se za zaštitu svetih interesa Otadžbine. Ako prekršim ovu zakletvu, neka budem kažnjen najstrožim zakonima rata, a ako izdam, neka je moja krv izgubljena.“
Ista zakletva čitana je i tokom prethodnih večeri protesta.
Haziri institucijama: „Ne mešajte našu mirnoću sa slabošću“
Ćljirim Haziri iz inicijative „Ne u moje ime“ večeras je poruke sa Trga dodatno zaoštrio prema institucijama.
„Neko je mislio da ćemo izaći jednu noć. Neko je mislio da ćemo se posle dve-tri noći umoriti. Neko je čekao da se ovaj trg isprazni. Ali neka pogledaju ovaj trg večeras! Još smo ovde! Još smo ovde zato što naši zahtevi još nisu dobili odgovor“, poručio je.
Kao konkretne zahteve ponovio je što skorije razmatranje i glasanje o predlogu izmena i dopuna Zakona o Specijalizovanim većima, kao i finansijsku podršku za odbrane bivših pripadnika OVK.
„Nečinjenje institucija ne može da traje beskonačno. Jer mi ne trpimo nepravdu. Narod ne trpi ćutanje. Našem čekanju dolazi kraj. Naše strpljenje se završava“, rekao je.
Potom je institucijama poručio:
„Delujte što pre! Ne mešajte našu dosadašnju mirnoću sa slabošću! Nemojte misliti da ćemo ćutati pred nečinjenjem. Naši zahtevi su jasni. Vreme prolazi. A zajedno sa njim prolazi i naše strpljenje.“
„Stop ovoj nepravdi i tom nepravednom sudu“
Među govornicima večeras bila je i pevačica Ljeonora Jakupi, koja je danim aktivna u medijima, ali i na protestima. Javno je plakala zog presude.
Ona je Specijalizovana veća nazvala „nepravednim sudom“, a presudu „nepravdom“.
„Stop ovoj nepravdi i tom nepravednom sudu“, poručila je okupljenima, govoreći o žrtvi boraca OVK i ponavljajući slogan „Sloboda ima ime“.
Govorila je o Albancima sa Kosova, iz Albanije, južne Srbije, koju nazivaju Albancima Preševske doline, Tetova i dijaspore koji su tokom rata, kako je navela, „došli da brane Kosovo i slobodu“.
Suza je bilo i večeras, plakali su i drugi.
Na skupu je govorila i studentkinja Aljma Ramaj, koja je Tačija, Veseljija, Krasnićija, Seljimija, Saljiha Mustafu i druge optužene i osuđene u Hagu nazvala „oslobodiocima“ i ustvrdila da se tamo drže nepravedno.
Aktivista Arianit Eljšani je, sa druge strane, govorio o zločinima počinjenim nad Albancima tokom rata, nabrajajući Prekaz, Račak, Krušu, Meju, Izbicu, Rezalu i Dubravu, a zatim pozvao na „pravdu“ i za nekadašnje pripadnike OVK kojima je suđeno ili im se sudi u Hagu.
Bilo je i drugih govornika.
Suda se ne plaši Sami Ljuštaku, ali navodi da je „mnogo ministara i poslanika Samoopredeljenja koji su se obradovali osudi lidera OVK“
Tokom protesta na Trgu je kratko viđen i nemački ambasador Rajner Rudolf. Ekonomia Online i više drugih medija izvestila je u zasebnom tekstu da je prišao mestu okupljanja, neko vreme posmatrao protest, a zatim otišao. Nije davao izjave niti je iz samog njegovog prisustva moguće zaključivati o stavu prema protestu.
Posle odluke Ustavnog suda PDK: Zakon o Specijalnm sudu odmah na dnevni red
Dok su se uveče poruke sa Trga ponovo usmeravale ka institucijama, PDK je nekoliko sati ranije zatražio upravo konkretno delovanje Skupštine.
Nakon današnje odluke Ustavnog suda, ova stranka zatražila je da se parlament sastane odmah i da kao prvu tačku dnevnog reda razmatra predlog izmena i dopuna Zakona o Specijalizovanim većima, koji je PDK u proceduru uputio u ponedeljak.
„Za PDK, glasanje o ovoj zakonskoj inicijativi nacionalni je prioritet u nastojanju za pravdom, zaštitom vrednosti pravednog rata OVK i poštovanjem žrtve naroda Kosova za slobodu i nezavisnost“, saopštila je stranka.
PDK navodi i da, prema njenom tumačenju današnje odluke Ustavnog suda, Skupština ima još 13 dana da završi institucionalne procese, glasa o zakonu i izabere predsednika.
Predlog koji je PDK uputio Skupštini 21. septembra predviđa znatno sužavanje nadležnosti Specijalizovanih veća – na dela direktno povezana sa navodima iz izveštaja Dika Martija – kao i međunarodni monitoring njihovog rada. Za predmete ratnih zločina koji bi ispali iz tako definisane nadležnosti predviđen je prenos na pravosuđe na Kosovu. Kada je reč o aktuelnom predmetu protiv Tačija i ostalih, žalbeni postupak bi se, prema predlogu, završio u Hagu, a potom bi predmet bio prebačen na Kosovo.
EU je juče odbila da komentariše samu inicijativu PDK, ali je portparol za spoljnu i bezbednosnu politiku Kristijan Vigand ponovio da podrška Evropske unije Specijalizovanim većima „ostaje“ i podsetio da osuđeni imaju pravo žalbe pred nezavisnim apelacionim većem.
I AAK traži hitnu sednicu
PDK večeras nije jedini politički akter koji pritisak usmerava ka Skupštini.
Poslanik AAK Besnik Tahiri zatražio je danas hitno sazivanje sednice, uz ocenu da parlament, nedelju dana posle presude, još nema politički, institucionalni ili državni stav.
Zatražio je najmanje rezoluciju kojom bi se osudili delovi presude koje AAK smatra problematičnim i pozvalo na, kako je kazao, pravdu.
„Hitno je da se Skupština Republike Kosovo sastane, da ima politički stav, da ima rezoluciju, ako ništa drugo, zbog prava i istorije ove zemlje“, poručio je Tahiri.
Porodice odbile Hadžiju – čekaju Skupštinu
Da se težište sada pomera ka parlamentu pokazuje i potez porodica Hašima Tačija, Kadrija Veseljija i Jakupa Krasnićija.
One su danas odbile poziv v.d. predsednice Aljbulene Hadžiju na sastanak i poručile da očekuju da razgovaraju tek nakon odluke Skupštine.
U zajedničkom pismu pozvale su na „institucionalnu odgovornost i građansko jedinstvo“ i zahvalile građanima na podršci.
„Očekujemo odgovorno državno ponašanje izabranih predstavnika naroda, u zaštiti Ustava i zakona, u odnosu prema Specijalizovanim većima“, navele su porodice.
Poziv Hadžiju, dodale su, cene, ali žele da izbegnu „svaki mogući nesporazum u vezi sa uticajem i mešanjem porodica u odlučivanje institucija“, zbog čega očekuju sastanak tek nakon odluke parlamenta.
Među potpisnicima ovog pisma nema porodice Redžepa Seljimija.
Tačijev sin Endrit danas je, u međuvremenu, na društvenim mrežama objavio fotografiju transparenta sa jedne od prethodnih večeri protesta, sa nekadašnjom rečenicom njegovog oca: „Ja te volim, ti to znaš“.
Britanski ambasador: Mirno i odgovorno, u okviru zakona
Sa drugačijom vrstom poruke danas se oglasio britanski ambasador Džonatan Hargrivs.
Nakon razgovora sa liderom AAK Ardijanom Đinijem naveo je da su razmenili mišljenja o presudi Specijalizovanih veća i da su se saglasili o važnosti „mirne i odgovorne reakcije, u skladu sa pravnim okvirom Kosova“.
Dodao je da očekuju priliku da Kosovo ima „potpuno funkcionalne i snažne demokratske institucije“. O presudi i političkoj situaciji sa Hargrivsom je razgovarao i Đini.
Hargrivs je tokom dana i u drugim političkim razgovorima naglašavao potrebu za mirnim reakcijama i što bržim funkcionisanjem institucija.
Tašoli: Pritisak građana raste, sledeći datum 1. oktobar
Istovremeno, jedan od ljudi iz inicijative „Sloboda ima ime“, Ismailj Tašoli, ocenio je večeras da pritisak građana na institucije „raste iz dana u dan“.
Od vlade je zatražio ozbiljniji institucionalni odnos prema presudi, govoreći o korišćenju državnih mogućnosti, međunarodnih mreža i platformi i saradnji sa Albanijom.
Tašoli je pritom podsetio i na 1. oktobar kao datum narednog marša, što ukazuje da osam večeri okupljanja nisu zamišljene kao kraj mobilizacije.
U drugom današnjem nastupu otišao je još dalje, tvrdeći da je presudom pogođena kosovska državnost i optužujući međunarodnu zajednicu da je učestvovala u „žrtvovanju“ četvorice bivših čelnika OVK. Reč je o Tašolijevoj političkoj oceni.
Kritike Suda i u televizijskim debatama
Kritike se večeras nisu čule samo na Trgu.
U emisiji „Konfront“ KTV-a Artan Aljiaj ocenio je da mu čitav postupak Specijalizovanih veća više „aludira na politički nego na sudski proces“, a način na koji je predsedavajući sudija Čarls Smit čitao sažetak presude opisao je kao nešto što mu je više ličilo na političku izjavu nego na sudsku odluku.
Saranda Ramaj je, pak, kritikovala transparentnost rada Veća. Tvrdila je da ona ne bi prošla standard kojim civilno društvo i mediji prate sudove na Kosovu i iznela tvrdnju da je više od 60 odsto procesa bilo zatvoreno za javnost.
Uverena sam da, kada bi se Specijalizovani sud pratio po istom standardu po kojem su civilno društvo i mediji pratili sudove na Kosovu, ne bi prošao test
Specijalizovana veća javno objavljuju snimke i transkripte otvorenih delova postupka, uz redigovanje i zatvaranje pojedinih delova radi zaštite svedoka i drugih poverljivih podataka.
Novinar Faton Mehmeti istovremeno je Sud nazvao „arbitrarnim“ prema četvorici optuženih i izneo stav da je njegov primarni cilj bio da ih osudi.
Arber Ramadani je političku odgovornost za odgovor nakon presude najviše usmerio prema Samoopredeljenju i Aljbinu Kurtiju, smatrajući da bi trebalo sazvati široki politički sastanak i pokušati da se usaglasi zajednička strategija.
Maljići nastavlja: „Kosovo poznaju koliko ja Somaliju“
Među onima koji već nekoliko dana u kontinuitetu kritikuju presudu i način rada Specijalizovanih veća je analitičar Agon Malići.
Juče je tvrdio da protesti imaju politički značaj jer bi države koje su podržale Sud trebalo da razumeju razmere nezadovoljstva na Kosovu. Tražio je veću odgovornost i nadzor nad radom Veća i poručio da žalbeni postupak ne sme biti samo „notarizacija“ prvostepene presude.
Danas je kritiku usmerio na način na koji su sudije, prema njegovom čitanju presude, protumačile strukturu i odnose unutar OVK.
„Ova trojica sudija Specijalizovanih veća radila su na ovom predmetu tri godine, a neki su radili i u Euleksu, i posle svega toga pokazali su da Kosovo poznaju otprilike koliko ja danas poznajem Somaliju“, napisao je Malići.
On tvrdi da sažetak presude stvara sliku OVK kao hijerarhijski mnogo uređenije strukture nego što je ona stvarno bila, navodeći kao kontraargument poznate tenzije, pretnje, nedostatak komunikacije i poverenja između različitih grupa i komandanata.
Malići je otvorio i pitanje odnosa presude prema žrtvama, pitajući kakva se pravda ostvaruje ukoliko su pojedine žrtve neposredno identifikovale svoje zlostavljače, a odgovornost se potom pripisuje ljudima visoko u strukturi koje ti izvršioci, prema njegovoj tvrdnji, možda nisu ni priznavali kao autoritet.
Na kraju je izneo i pretpostavku da je period privremene vlade nakon povlačenja Srbije izostavljen iz razmatranja zato što bi mogao da otvori pitanje pravne odgovornosti NATO-a. Za takvu tvrdnju nije ponudio dokaz i ona predstavlja njegovo tumačenje.
Nedelju dana od presude – 81 godina zatvora, ali odluka nije pravosnažna
Specijalizovana veća su 16. septembra Hašima Tačija i Jakupa Krasnićija osudila na po 25 godina zatvora, Kadrija Veseljija na 18, a Redžepa Seljimija na 13 godina – ukupno 81 godinu.
Proglašeni su krivim za ratne zločine – nezakonito ili proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i protivpravno ubistvo – dok su oslobođeni optužbi za zločine protiv čovečnosti. Presuda je prvostepena i odbrane su najavile žalbe.
Sud je utvrdio odgovornost za proizvoljno zatočenje 385 osoba, surovo postupanje prema 49, mučenje 303 i protivpravno ubistvo 96 osoba.
Od trenutka izricanja presude političke i društvene reakcije na Kosovu gotovo svakodnevno se pojačavaju – od protesta i zahteva za institucionalnu reakciju, preko predloga za promenu zakona, do sve otvorenijeg osporavanja samog načina na koji je Sud došao do svojih zaključaka.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
