Đurić iz Brisela: Opstanak Srba ugrožen usled nesprovođenja sporazuma o ZSO

Sastanak u Briselu, Lajčak. Đurić i Hiseni
Foto: Tviter, Miroslav Lajčak

Usled nesprovođenja sporazuma o ZSO, ugrožen je opstanak Srba na Kosovu i Metohiji, poručio je novinarima u Briselu direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić. Obratio se nakon sastanka koji je u Briselu danas imao sa Skenderom Hisenijem, šefom kosovske pregovaračke delegacije na tehničkom nivou. Sastanak je opisao kao težak i neprijatan, a prištinska delegacija je navodno, kako tvrdi, odbila dogovor za usaglašene izjave za medije koje je predložio Đurić. Hiseni, s druge strane, Beograd optužuje za nekonstruktivnost, ali i tvrdi da je načelno dogovoren sveobuhvatni sporazum, te da se Srbija sada vraća na već dogovorene elemente.

„Ovo su bili teški razgovori, po mnogo čemu neprijatni, zato što smo morali da se suočimo sa tvrdnjama druge strane, da tobože nema problema nestalih, da tobože nema problema interno raseljenih i izbeglih lica, sa negiranjem tvrdnji da na Kosovu i Metohiji ne postoji 18.000 uzurpiranih kuća i stanova“, kazao je Marko Đurić nakon još jednog sastanka na tehničkom nivou koji je danas održan u Briselu.

U nastavku tehničkih dijaloga, danas su teme razgovora u Briselu bile nestale osobe, interno raseljena i prognana lica kao i pitanja ekonomske saradnje, naglasio je Đurić.

Komentarišući pristup kosovske delegacije, kazao je da se maksimalno suzdržava da ne izgovori teške reči kojima bi otežao situaciju koja nije laka, ali mu je „dosta“ i „sit je laži“.

„Sit sam laži iz Prištine o tome kako se na našim rundama sastancima razgovara o priznavanju nezavisnosti Kosova i Metohije. Sit sam laži o tome kako na Kosovu i Metohiji nema uzurpiranih kuća i stanova, kako nema problema zbog kojih se naši ljudi ne vraćaju i potrebna nam je konstruktivna atmosfera i konstruktivan pristup a ne politički govori koji ne vode konkretnom rešenju“.

U razgovorima između delegacije Beograda i Prištine spomenuto je i pitanje manastira Visoki Dečani, ali je akcenat bio i na ZSO.

„Pomenuli smo i nedavno ugrožavanje manastira Visoki Dečani i zaštićene zone oko  manastira, stavili smo akcenat i na što skorije sprovođenje Sporazuma o zajednici srpskih opština“, kazao je novinarima u Briselu.

Đurić je istakao da je proteklih godina od 2015, od kada se, kako kaže, ne sprovodi sporazum o ZSO, srpski narod bio „lišen kolektivnih političkih, ekonomskih i socijalnih prava što je dovelo do migracije jednog dela naših ljudi prema centralnoj Srbiji i ugrozio njihov opstanak na Kosovu i Metohiji“.

„Rešavanje problema običnih ljudi interes je koji je veći od bilo kakve političke razmirice i zato smo mi tu, zato smo se mi danas borili za srpske interese kroz rešavanje problema i životnih pitanja običnih ljudi, a životno pitanje naših ljudi na Kosovu i Metohiji je da se sazna sudbina preko 500 nestalih Srba, a to ne može da se sazna bez arhiva i bez otvaranja arhiva terorističke OVK i mi ne želimo da preletimo na brzinu preko svih tih tema i da izdamo neku političku deklaraciju da bi se reklo da smo se o nečemu dogovorili, ako nismo stvarno rešili probleme ljudi“.

Dodao je i da ne žele guranje stvari pod tepih, već rešavanje stvarnih problema ljudi na KiM.

Od Miroslava Lajčaka srpska strana očekuje finalizaciju Sporazuma o ZSO, ali i da reakcije međunarodne zajednice moraju da budu mnogo oštrije na „netačne“ i „štetne“ tvrdnje o tome da se razgovara u uzajamnom priznanju.

„Mi od Lajčaka očekujemo za početak finalizaciju primene Sporazuma o zajednici srpskih opština, pošto ta finalizacija čeka već sedam godina, pa da finalizujemo taj plan implementacije koji omogućava Srbima da imaju svoju kontrolu nad bezbednošću u lokalnim sredinama, svoje prostorno planiranje, svoje nesmetano školovanje, pa da malo finalizujemo zaštitu manastira Visoki Dečani, Gračanice i svega drugog pa ćemo da finalizujemo i sve ostale stvari“.

Dodaje da je „čak predložio“ da se sa predstavnicima Prištine dogovore o sadržini i tekstu  zajedničkih izjava kako bi postojala jasnoća, a ne dezinfomacije, ali da prištinska strana na to, tvrdi Đurić, nije pristala.

„Naravno da oni na tako nešto nisu pristali. Zašto nisu pristali? Zato što žele da obmanjuju sopstvenu javnost i međunarodnu javnost, možda se nadaju da će nekoga u svetu prevariti da ponovo prizna jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova kao što su to radili u prošlosti, obmanjujući međunarodnu javnost“.

Đurić je najavio nastavak tehničkih razgovora pre narednog sastanka na nivou predsednika.

Prištinu je na ovom sastanku predstavljao koordinator za dijalog, Skender Hiseni, koji je izneo potpuno suprotnu tvrdnju optužujući da je srpska strana bila ta koja je bila nekonstruktivna. On, štaviše, tvrdi da je postignut načelni dogovor o sveobuhvatnom sporazumu, ali da se srpska strana sada, navodno vratila već dogovorenim elementima. (opširnije u posebnoj vesti, prim.red.)

Današnji sastanak održan je u susret ranije najavljenom sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Avdulaha Hotija, koji bi u Briselu trebalo da se održi 7. odnosno 9. septembra.

U međuvremenu, Vučića i Hotija u Vašingtonu očekuje sastanak 4. septembra uz mogućnost da bi njemu mogao da prisustvuje i Donald Tramp, zbog čega je upravo datum za sastanke preko okeana još jednom pomeren – od 2. septembra kako je iznenada bio zakazan.

Prethodno je takođe iznenada ranije letos najavljen sastanak za 27. jun u Beloj kući, ali je on otkazan uoči samog susreta, zbog oglašavanja Specijalnog tužilaštva za zločine na Kosovu da se Hašim Tači, uz Kadrija Veseljija, nalazi na predlogu optužnice koju su poslali sudu na potvrđivanje i da su obojica opisani kao osobe koje opstruišu rad ovog suda. Tači se praktično nalazio u avionu, na putu ka SAD, zbog čega je on otkazao odlazak.

Dijalog između Beograda i Prištine posle gotovo 20 meseci otkočen je 16. jula. Do sada su u Briselu održane tri runde dijaloga – dve na ekspertskom nivou i susret Vučića i Hotija.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.