Sa druge strane barikade

Cena neodgovornosti

Na kraju, želim još jednom, pošto me ponovo pitate u vezi s tim, da izrazim žaljenje zbog ratnih zločina koji su počinjeni na Kosovu, pogotovo od strane pojedinih srpskih vojnika i policajaca. No, jedna stvar su konkretni zločini, od kojih su mnogi već procesuirani, a sasvim drugo su fantastične i ničim potkrepljene optužbe od „20.000-40.000 silovanih Albanki“ tokom rata na Kosovu. 

Cena slobode

Ja se unapred izvinjavam čitaocima, što će, ovaj put moja ironija biti 'morbidna' ali samo pitanje, koje se poziva na jednu, verovatno neumerenu izjavu jednog političkog predstavnika nekadašnje OVK je puno morbidnije. Pozivanje na takve izjave, po mom mišljenju govori o nespremnosti jednog, bez sumnje uvaženog intelektualca da se suoči sa činjenicama koje se daju videti golim okom, ali koje on pokušava da obezvredi, da ih previdi i da traži 'dlaku' na drugoj strani kako bi 'elegantno' menjao temu.

Pametni debatujući uče, glupi se samo svađaju

Voleo bih da u ovoj našoj raspravi čujem mišlјenje svog sagovornika o tome da li on zaista veruje da je „Republika Kosovo“ danas nezavisna - ne sad više od Beograda, već od Brisela i Vašingtona. Da li je ta i tolika „nezavisnost“ bila vredna spremnosti da se „izgubi 300.000 lјudi“? Da li je bila vredna saučesništva čitave kosovarsko-albanske zajednice u zataškavanju i prikrivanju mnogobrojnih zločina nad Srbima i Albancima koji su se desili nakon „oslobođenja“ 1999. godine - poput dizanja u vazduh autobusa Niš-ekspresa, ili masakra žetelaca u Starom Gacku?

​Svrha jedne debate 

Pošto se debata vodi zbog publike, da kažemo da je jedan naš čitalac već počeo da mi broji, tvrdeći da sam doživeo nokaut. I tako dva nokauta za redom, što je, razume se, teško preživeti, uz verovatnu upućenost da je to mogla da bude zadnja kolumna u našoj debati. Čija je zadnja - njemu i pobeda, ali je on verovatno pogrešno shvatio suštinu. Igra se na zajedničku pobedu, to jest, ako uspemo da relaksiramo atmosferu i malo se bolje upoznamo, onda je to veliki doprinos.

I danas odlučuju oni koji su krivi za zločine 1999. godine

Vođe albanske zajednice sa Kosmeta ne samo da su želele da Milošević ostane na vlasti, već su navijale i da Milošević bude što suroviji, da njegove policijske jedinice na Kosovu i Metohiji naprave što više prestupa, ako je moguće i zločina, kako bi onda mogli da Srbiju proglase "zločinačkom državom" i tako da, pred svojim pokroviteljima, kao i pred zapadnom javnošću - dobiju "razlog" za nezavisnost. "Mi smo izračunali da bismo mogli da izgubimo oko 300.000 ljudi da bismo ostvarili nezavisnost Kosova, ali smo zaključili da se to može podneti," izjavio je još 1998. godine Bardulj Mahmuti, zvanični predstavnik OVK za inostranstvo. Stoga su Milošević i vođe OVK, 1998. i 1999. godine, bili u paklenoj simbiozi. Oni su jedni druge "pumpali", a ceh su životima platile hiljade Srba i Albanaca. Ti isti ljudi i danas upravljaju "Kosovom".

Da li radioaktivna i osiromašena Srbija priznaje granice? 

Uvaženi kolega zna kako je američki predsednik Truman odobrio bacanje atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki, pošto je Japan odbio da kapitulira. Manje-više, slična...

Nema granica za osiromašeni uranijum

Ova tema čini mi se značajnom ne samo zato što jasno pokazuje - ako su navedeni podaci istiniti - da za imperijalna ratna zlodela granice ne postoje, već i da su dva balkanska naroda u ovom slučaju tek kolateralne žrtve jedne hladnokrvne i bezosećajne militarističke mašinerije. Da li se s tim slaže moj uvaženi kolega? Ili možda, ipak, misli da su i za ovaj ratni zločin - nekako - opet krivi Srbi?

(Ne)moguće granice na Balkanu

Ja mislim da je jedino evropska ideja toliko široka i komotna za sve narode na Balkanu, i da jedino ona može da na ovim prostorima obezbedi trajni mir i razvoj. Unija, ako ide u tom pravcu, kao privremena  ideja, privremena kao što je bila „Srbija i Crna Gora“, ja mislim da je moguća opcija, dok se proces evrointegracija za balkanske zemlje ponovo ne pokrene. Na kraju, moje novo pitanje. Stvarno bi me zanimalo šta Vi mislite, zašto Srbi (Kad kažem Srbi, uvek mislim na elitu) ne podnose ideju reciprociteta u odnosima u regionu? Zašto Srbi, ono što traže za sebe, nisu spremni da priznaju drugima?

Još o Zapadnoj Balkaniji kao rešenju

I pored Vučićevog pokušaja preuzimanja autorstva, „Zapadna Balkanija“ u delu javnosti Srbije prepoznata je kao „nemački projekat“. Na njemu Berlin radi od avgusta 2014. godine, a naročito intenzivno nakon bregzita (maj 2016). Nedavno je, 1. marta 2017, predsednik Evropske komisije (vlade EU) Žan Klod Junker u parlamentu EU predstavio „Belu knjigu o budućnosti Evrope: razmišlјanja i scenariji za EU27 do 2025“ (EU27 je EU bez Britanije). U ovom dokumentu se kao rešenje krize vidi „EU u više brzina“, kojim se zapravo legalizuje stara ideja Evrope „u dve brzine“ („Europa der zwei Geschwindigkeiten“). Ona podrazumeva podelu EU na „zemlјe jezgra“ („Kerneuropa“) i na zemlјe periferije („ostale“), pri čemu se otvara mogućnost stvaranja i bloka trećerazrednih zemalјa kandidata.

Da li Zapadna Balkanija može da posluži kao prelazno rešenje?

Na kraju, moje sledeće pitanje za Vas - Da li mislite da je vreme da Srbija prestane sa ometanjem Kosova da se učlani u sve moguće međunarodne organizacije i da počne da pomože njoj u tom pravcu, stvarajući preko neophodno poverenje i za nove odnose između Srba i Albanaca uopšte? Ili bi to moglo sve da počne jednim malim korakom, sličnim onom koji je učinio predsednik Kosova, kad se poklonio nad srpskim civilnim žrtvama na Kosovu? Možda bi srpska politika mogla sve to da započne jednim izvinjenjem i spomenikom na Dunavu?

„Zapadna Balkanija“ kao rešenje za Kosovo?

Moj sagovornik Fadilј Ljepaja prošlu kolumnu završava pitanjem – „da li verujete da je moguće da zvanična Srbija, bez pregovora, ponudi Albancima u Preševskoj dolini Asocijaciju, istu kakvu traži za Srbe na Kosovu?“. Odgovor je: zvanična Srbija Albancima, u svim zemlјama na Balkanu, nudi daleko više – „Zapadnu Balkaniju“.

Pijani voz i trezna država

Intelektualci imaju svoju dužnost. A to je da promene paradigmu. Ispričaću vam jedan vic. Da znate - oni su puno ozbiljniji nego politika; puno ozbiljniji i od naše nauke. Bar od naše politike i nauke. Kad kazem naša, mislim stvarno na našu balkansku politiku koja se vodi sa ove i sa one strane plota. Potpuno je neozbiljna. Ozbiljne su samo posledice.

„Predizborni“ ili „kapitulantski“ voz?

Uistinu, cela predstava s tzv. brendiranim vozom naišla je na ozbiljne kritike baš u srpskoj patriotskoj javnosti. Nikome nije bilo jasno kome je moglo pasti na pamet da takav voz, uz takvo udaranje u talambase, pošalje na Kosovo i da misli da će on bez problema da stigne u Kosovsku Mitrovicu? Kakogod, Nikolić i Vučić se iz Brisela lako mogu vratiti s nečim što im zbilja može biti važno za izbore. „No, šta ako opet ništa ne dobiju?“ – pitao sam u razgovorima prijatelje analitičare. „Onda će aktivisti SNS samoproglasiti ZSO upravo pred izbore“ – bio je odgovor mojih sagovornika. Ne znam koliko su te procene tačne, ali očigledno je da prisustvujemo nadigravanju političkih elita Beograda, Prištine i Brisela, uz manipulisanje javnim mnjenjem i patriotskim osećanjima birača. Bojim se da to nije osnova za realni mir. Ne za birokratski, papirnati mir, već za stvarni i održivi mir između Srba i Albanaca.

Ruski ili evropski voz?

Jedan superbrzi (ruski) voz, na relaciji Beograd-Kosovska Mitrovica, koji, kako bi već rečeno, "neće stajati kod svake ćuprije2, voziće prema jugu, uglavnom...studente. Obrazovanje centralne Srbije biće glavna ekonomska, politička i civilizacijska svrha. Rekoše zapravo da će "među glavnim korisnicima voza biti studenti iz centralne Srbije koji studiraju na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici". Neće to biti Mitrovčani, ni Kosovci koji bi da se školuju tamo 'gore' u Beogradu, recimo, ili drugde gde su univerziteti, kao što znamo, staromodni i zaostali. Nego zbog nacionalnog interesa Srbije ubuduće će se cetnralna Srbija školovati na najboljim, najmodernijim univerzitetima, to jest, na onom u Kosovskoj Mitriovici. I cene karata tog ultramodernog (a ipak, politički gledano, srednjovekovnog voza) biće veoma niske, veoma pogodne...za studentski džep.

Ko blokira put, a ko pravi vojsku

Fadilj Ljepaja i ja, posle devetomesečne pauze, a zahvaljujući ljubaznosti KoSSeva, nastavljamo naš dijalog o Kosovu. Nismo se složili u vezi s najvećim brojem pitanja, ali to nije bilo samo do nas lično. Nije bilo tako niti zbog odsustva dobre volje da se razume druga strana, ni zbog nacionalističke zagriženosti, već zbog ogromnih razlika koje objektivno postoje između srpske i albanske pozicije u vezi s Kosovom, zbog razlika koje su stvarane i produbljivane decenijama, pa je, možda, isto toliko vremena neophodno da se one svedu na nivo „prijateljskog pluralizma mišljenja“.

Sever Juga

Idealno rešenje bi bilo da jednom oba premijera posete obe “asocijacije” i da ljudima objasne neke stvari koje oni nisu znali, što zbog izolacije, što zbog ideologije, da desetine zemalja EU živi bez granica među sobom, i to im uopšte nije smetnja.

Za istorijski dogovor

Mana našeg dijaloga bila je ta što se ovakav razgovor vodio isključivo putem medija koji je namenjen kosovskim Srbima, te što se za godinu dana nije našao nijedan medij okrenut kosovskim Albancima, koji bi prenosio našu polemiku. Tako se došlo do toga da mišljenje druge strane treba da čuju samo kosovski Srbi, a ne i Albanci. No to bi se moglo ispraviti ukoliko bi naš dijalog bio preveden na albanski i objavljen u vidu monografske publikacije.

Kosovo je Evropa!

Na kraju, o naslovu. Kosovo sigurno nije Srbija, kao što nije ni Albanija. Kosovo jeste i biće Evropa. A takvo evropsko Kosovo je i srpsko i albansko, ali ono, u prvom redu, pripada svojim građanima koji treba da dogovorom kuću grade. To bi trebalo biti jedno demokratsko Kosovo u kojoj se nijedna strana ne mora odricati svog identiteta i u kojoj će živeti zajedno, kao građani Evrope. Do tog cilja predstoji nam još mnogo truda, a ja se nadam da ce i Srbi i Albanci raditi na tome, zajedničkim naporima. U prvom redu to bi trebalo da odrade intelektualci.

Šamar "zahvalnosti"

Ukoliko se ne postigne istorijski dogovor Srba i Albanaca u vezi s Kosovom, država Srbija će imati pravo da se, u izmenjenim geopolitičkim okolnostima, jednoga dana vrati na Kosovo i sprovede svoje zakone i sudske presude. Baš kao što se Hrvatska, 1995.

Samo strpljenje Srbiju spašava

U vašoj zadnjoj besedi, moj uvaženi kolega, vi govorite o strpljenju koje ste kao vrlinu usavršili tokom rada sa Vašim studentima. Ja sam, nažalost, moje...

NAJNOVIJE

Šta se ovde igra?

Vaš stav: ROSU, Đurić, Srpska…