Razgovor bez povoda

Danas više nego ikada, mogu reći da sam srpskom režimu Miloševića, a posebno njegovim intelektualcima koji su bili, koliko protežei, toliko i instrument tog tamnog vremena, zahvalan na jednoj stvari - lekciji da elitna Priština ne sme da se preobrati u Beograd. U posleratnom haosu na Kosovu nismo smeli da dozvolimo da se desi ono što se dogodilo u Beogradu. Ćutnja. Jer to predstavlja odobravanje. Poravnava se sa saučešćem.

Koliko i za krvnu osvetu, za Albance se tradicionalno vezuju i vekovni etički kodeks o nenapadanju dece i starih, ni u vreme oružanih sukoba. Šta se na Kosovu desilo posle odlaska srpske vojske i policije, kako je pao i poslednji moralni tabu da je i ubijanje srpskih starica maltene postalo svakidašnja pojava?

U to vreme sam shvatio da na Balkanu postoji jedan gospodar rata. To je bio Milošević. U jednom trenutku, tokom sastanka sam se toliko zbunio jer sam shvatao da prelazim iz života u smrt. Tok je bio brz, tok vrtoglavih dešavanja koja su me osvešćivala.

Kakve su, objektivno, šanse da je istorija sve vreme tekla u pravcu Ramuša Haradinaja? Evo još jednom te bezazlene rečenice: „U pregovorima sa Srbijom, Brisel Kosovo tretira kao šlag na torti, ostavljajući najvažnije pitanje za kraj“. Valjda je samo po sebi jasno da Brisel najteži, kosovski uslov za Srbe - čuva za kraj pregovora, kada im mitska zajednica sa Evropom najzad bude na dohvat ruke. Tada će možda biti prijemčiviji na ucene.

Ni Slobodan, a ni Dobrica, nisu mrtvi sve dok njihov duh bude radar vlada i pojedinaca koji prevladavaju srpskom politikom. Ovo stanje se neće promeniti dok se sami ne promene, a još manje će to učiniti s arogantnošću kudeći svet zašto se dobro ponaša prema drugima, doživljavajući to kao diskriminaciju prema njima. 

No Milošević je tada već bio dva metra pod zemljom. Tamo gde je sada i Dobrica Ćosić. Mi nismo njihova deca, ni u prenesenom, metaforičkom smislu, a kamoli u smislu kolektivne odgovornosti. Mislim da srpska strana nema razloga ni da pregovara o podeli Kosova, ukoliko je albanska strana to prethodno ozbiljno ne zamoli. U stvari, malo me uznemirila i Batonova percepcija da ovde ima političara koji su spremni da ratuju za malo parče Kosova. Kad je Srbija posredi, ja bih rekla da je to “fake news”, lažna vest.

Deo politike kako na Kosovu, tako i u Srbiji, sa ozbiljnim političkim ambicijama, jasno pokazuje da Kosovo konačno treba da se podeli i da život treba da se nastavi u etničkim državama, uz obrazloženje da dva naroda nisu bila u stanju da žive zajedno.

Lako mi je da poverujem da Ukrajina i Gruzija nisu više od Kosova „zaslužile“ viznu liberalizaciju, da tu nisu čista posla i da je reč o geopolitičkom oportunizmu Brisela

Da li su Evropljani sigurni da znaju o čemu govore kada govore o Kosovu u Briselu? Ja sve više strahujem da oni uopšte ne mogu da zamisle kakav uticaj ova ponižavajuća inercija ima na narod Kosova, koji se u diktaturi slobodno kretao, ali se sada u demokratiji drži zatvorenim. I za kraj: Ja ne znam gde ćemo pronaći novog Baltazara koji ne bi dozvolio gnevan povratak naše istorije. Ali, ni vi ne znate to.

Ako je albansko navijanje za Hilari izraz ljubavi, zašto bi srpsko radovanje Donaldu bilo „povratak mržnje“?

Vraćajući se iz Beograda gde sam bio da ispratim posetu premijera Albanije - Rame, u selu Kastrat (veoma lepo prezime na Kosovu), na nekoliko kuća u srpskim selima u blizini granice sa Kosovom, postavljeni su interesantni natpisi: „Prodajemo zemlju i kuće samo Albancima“. Izgleda da niko od Srba nije bio zainteresovan da proda svoje primetno razarajuće siromaštvo, uz desetinu kilometara samoće i praznine - jednom drugom srpskom siromaštvu. Sela su izgledala veoma lepo, sa zastarelim kućama koje je vreme nagrizlo zbog činjenice da nema života. Na desetine kilometara puta videli su se samo usamljeni starci, koji su izgledali kao zombiji u napuštenim kućama. Odavno nisam video ništa bolnije. A putem, primećujući siromaštvo i nemar države, zamišljao sam šta traže Srbi iz Mitrovice i šta srpska država čini za nekoliko hiljada Srba kako bi stvorila iluziju povratka države Srbije na Kosovo. Kakva perverzna prevara. Ali će izgledati 'normalno' za balkanski mentalitet. I ta prevara dogodila se na severu Kosova.

Da li je mit o albanskom političkom jedinstvu samo mit

Svestan sam da će doći trenutak kada ćemo se u našem dijalogu morati da suočimo sa teškim stvarima. Kao na primer: Gde je napravljena greška?

Kad Baton kaže da “novu demokratiju ne možemo napraviti starim jezikom i diskursom”, nadam se da ne sugeriše da u toj novoj demokratiji neće biti mesta za 112 godina staru “Politiku”, odnosno da će se u “novoj” demokratiji cela istorija “Politike” pamtiti samo po “Odjecima i reagovanjima”

Ako bismo analizirali jezik političara, jezik partijskih rukovodilaca, jezik komentatora i analitičara, jezik novina i novinara, potvrđuje se na žalost takav diskurs, a to je diskurs bez konstruktivnih ideja i koncepta, za koji reči ne predstavljaju ništa više do puko preobraćanja vremena u sećanje.