Otac Sava za Kljan Kosova: Put Dečane-Plav trebalo bi da bude izgrađen na drugom mestu (VIDEO)

Izvor: Klan Kosova (Tekst je izvorno preveden sa engleskog/albanskog)

Iguman manastira Dečani, Sava Janjić, rekao je da put Dečane-Plav treba da se izgradi na drugom mestu.

KoSSev: Večeras je intervju dao i gradonačelnik Dečana Baškim Ramosaj (Bashkim Ramosaj), ali listu „Epoka e Re“. Prevod intervjua čitajte u: Ramosaj: Zakon koji zabranjuje put Dečane-Plav je diskriminatorski

U ekskluzivnom intervjuu za Kljan Kosova, Janjić je naglasio da će dotični put oštetiti manastir iz ekoloških razloga, usled zagađenja, buke i tako negativno uticati na crkvu.

„Zabrinuti smo zbog ove odluke, jer smo ranije pročitali da je Vlada Kosova odlučila da obustavi radove dok premijer ne dođe u posetu opštini i manastiru kako bi razgovarali o ovom pitanju“.

„Ovo je nesrećan razvoj događaja i nadamo se da će izvršna vlast dati sve od sebe da zaštiti zakon“.

„Dakle, ovde postoji lokalni put koji prolazi kroz posebno zaštićeno područje i lokalni put za nas nikada nije bio problem. Problem je nastao onda kada je doneta odluka o izgradnji magistralnog puta do Crne Gore, tranzitnog puta, većeg, sa visokim stepenom saobraćaja i teškim vozilima, što će oštetiti životnu sredinu manastira, stvoriti zagađenje, buku, to će negativno uticati na crkvu. A na osnovu zakona o posebnim zaštićenim oblastima koji je donešen u Skupštini Kosova, izgradnja takvih puteva je zabranjena zakonom“.

U nastavku pročitajte kompletan intervju koji je vodio novinar Haris Ademi:

Gradonačelnik Dečana, Baškim Ramosaj, smatra da taj put predstavlja osnovnu potrebu za stanovnike Dečana i za ekonomski razvoj rejona. Zar ne bi trebalo da se dozvoli takav projekat?

O.Sava: Ovde postoje dva pitanja. U principu, slažem se da je put od Dečana do Plava od ekonomskog značaja i kosovska vlada je pronašla rešenje za to tako što je pokrenula bočni put s druge strane brda koji bi povezao Dečane sa Plavom u Crnoj Gori. Taj put je tada otvorio premijer Tači sa gradonačelnicima Dečana i Plava u septembru 2014. godine. Ovaj put ne bi predstavljao problem jer se nalazi izvan zaštićenog područja. Samo polovina ovog puta je sagrađena, a jedan ili dva kilometra asfaltirani su i tada je projekat zaustavljen iz meni nepoznatih razloga. Kada se radovi nastave u zaštićenom području, to je zakonom zabranjeno i takođe su Evropska unija, OEBS, ambasadori kvinte, dali jasnu poruku da je ovaj put neprihvatljiv. U avgustu 2018. godine, neki ambasadori, uputili su jasnu poruku premijeru Haradinaju i ministru infrastrukture da takav put nema zakonsku osnovu. To je razlog zbog kojeg ponavljamo da ovde rade tako što krše kosovski zakon.

Dakle, dali ste dozvolu za lokalni put, ali ne prihvatate asfaltiranje puta?

O.Sava: Nije na nama da dozvolimo, ne mogu da dozvolim ili zaustavim izgradnju puta, to je zakon. A na osnovu zakona, u ovoj kategoriji su autoputevi, magistralni putevi – neprihvatljivi, zakonom su zabranjeni. Ali ukoliko želimo da imamo lokalni manji put, sa nižom frekvencijom saobraćaja, brzinom i za teška vozila, to se može desiti i kasnije, naravno. Ali na osnovu trenutnog plana, ovakvi magistralni putevi, bojim se da je to protivno kosovskom zakonu.

Jeste li razgovarali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem? On je upozorio da će se o ovom pitanju razgovarati u Briselu, u procesu dijaloga sa premijerom Hotijem. Da li ste imali kontakt sa njim, šta Vam je rekao?

O.Sava: Ne, nisam imao nikakav kontakt sa predsednikom Vučićem ili Vladom Srbije. Imam stalne kontakte sa kancelarijom EU, misijom OEBS-a na Kosovu, kao i sa američkom ambasadom koja je podržala zaobilaznicu pre šest godina.

Mislite li da bi o ovoj temi trebalo da se razgovara u Briselu?

O.Sava: Mislim da je u dijalogu Beograda i Prištine važno razgovarati o dugoročnom procesu zaštite srpskih pravoslavnih crkava i manastira na Kosovu. Da. Ali to nije samo zbog ovog puta, nije da se to desilo tek nedavno, uprkos dijalogu. Ovaj problem postoji od 2013. godine, tako da je to dugoročni problem sa putem i drugim problemima koje imamo sa opštinom.

Ovi sporovi između vas i lokalnih institucija rezultat su niza procesa. Od bečkog procesa, Ahtisarijevog plana, zakona o zaštićenim oblastima koji su 2008. izglasali kosovski poslanici. Da li sve to vidite kao uslugu vama?

O.Sava: Koliko znam, zapadne države koje su priznale Kosovo, pristale su na to prihvatanjem elemenata iz Ahtisarijevog plana, uključujući zakon o zaštiti specijalnih zona, koji je tada zvanično postao zakon na Kosovu. Dakle, ovo je svojevrsna obaveza Kosova prema tim zemljama i, bez obzira na to da li se to sviđalo ili ne, tu je, naravno, i zaštita baštine. Mislim da ni u jednoj zemlji ne možete graditi autoputeve u blizini zaštićenih područja UNESCO-a, to je neprikladno. Sa druge strane, razumem da opštini Dečane treba put do Crne Gore. I oni ga mogu imati. Ali preko druge trase, na drugoj strani brda, i verujem da je to moguće, jer su to već prihvatile kosovska vlada i Evropska unija koja je finansirala studiju izvodljivosti i drugu pomoć za ovaj projekat koja bi bila u skladu sa zakonom.

Da li ste kontaktirali Ramuša Haradinaja o ovom pitanju? Da li ste mu napisali e-mail kako biste objasnili celu situaciju?

O.Sava: Ne, nisam imao kontakt s njim. Zaista mislim da se ovde ne radi o vođenju ličnih razgovora. Ovo je pravno pitanje. To je pitanje vlade Kosova i opštine. Ako postoji zakon, kosovske institucije moraju biti odgovorne da ga zaštite, bilo da je to u najboljem interesu kosovskih Albanaca ili kosovskih Srba i Bošnjaka, ili bilo koga. Svi smo mi građani Kosova i vladavina zakona je osnovni standard za razvoj demokratskog društva.

U sukobu ste sa opštinom zbog zemljišta od 24 hektara. O ovom pitanju već postoji presuda Ustavnog suda iz 2016. godine. Kako ovaj problem treba rešiti?

O.Sava: Da. Nakon odluke Ustavnog suda, u stvari je konačna odluka koja ne otvara mogućnost za dalju raspravu. Dakle, ovo pitanje se odgađa već 16 godina. Imali smo odluku Vrhovnog suda Kosova, a druga strana je podnela žalbu. A onda su albanske sudije Ustavnog suda donele odluku 2016. godine. Verujem da opština mora da poštuje njihovu odluku.

Ali opština odbija da vam da zemlju.

O.Sava: Da, oni odbijaju da registruju ovo zemljište kao vlasništvo manastira. Ali nadamo se da će se to promeniti.

Albanci ovde smatraju da su ovaj manastir vekovima štitili. Da li je ovo mit ili činjenica?

O.Sava: Imamo tradiciju s kraja 18. veka, posebno u 19. veku, kada je u Dečanima bilo nekih uglednih albanskih porodica koje su branile manastir. Nazivali su ih vojvodama. Ovo je stara tradicija koja je trajala dugo vremena. Takođe, postojali su i problemi sa nekim drugim grupama koje su obično dolazile sa planina, što je stvaralo probleme manastiru i ostalim stanovnicima ovde. Manastir je takođe bio pod zaštitom osmanske vojske pred kraj osmanskog perioda. Ovde su stigli 1903. i nastanili se u manastiru. U Drugom svetskom ratu bilo je italijanskih i nemačkih vojnika, a sada imamo KFOR, što je veoma važno jer on ovde pruža bezbednost, jer smo zaista imali velike bezbednosne probleme.

Dakle, na osnovu Vašeg gledišta, šta bi trebalo da bude konačno rešenje u vezi s tim putem? Da li treba obustaviti gradnju ovog puta ili opština može da nastavi sa radovima?

O.Sava: Mislim da rešenje koje se može pronaći treba da bude u zakonskom okviru. A zakon je vrlo jasan. Dakle, to bi mogao biti sporedni ili neki drugi put, o tome ne odlučujem. Ali ono što se zna jeste to ambasadori takođe imaju isti stav, da je takav plan, magistralni put blizu manastira, neprihvatljiv i protivno zakonu. Ovo dovodi u pitanje kredibilitet Kosova prema poštovanju zakona i svojih obaveza prema ovim zemljama.

Postoji drevna priča da je Skenderbeg dao pehar ovom manastiru. Imate li još uvek taj pehar?

O.Sava: Zapravo imamo luster. U stvari, to je lampa sa svećama, zasnovana na tradiciji darivanja Đerđa Kastriota-Skenderbega. Da, imamo ga u manastiru. To je dobra tradicija, jer on potiče iz porodice koja je imala jake veze sa pravoslavnom crkvom. Njegov brat je bio monah u srpskom manastiru Hilandar. A njegov otac Đon Kastrioti sklopio je poseban ugovor sa manastirom Hilandar. Dakle, u to vreme postojalo je mnogo mešovitih brakova i uopšte, do osmanskog perioda postojale su brojne porodične veze između Srba i Albanaca. Svi su u to vreme bili hrišćani. Dakle, bilo je mnogo brakova, poput poznate osobe, Angeline, koja se udala za poslednjeg srpskog kneza, Brankovića, koji je bio poslednji nezavisni srpski vladar u Smederevu. U srpskoj istoriji pamte je kao „majku Angelinu“. Dakle, ovo pokazuje da su nekada postojali dobri odnosi.

Povezane vesti:

Hoti: Zaštita verskih mesta obaveza ukorenjena u našoj tradiciji

Ramosaj: Hoti da reši katastrofu u Dečanima; Janjić: Zaobilaznica jedino rešenje

Samoopredeljenje o prekidu radova na putu Dečane-Plav: Hoti sprovodi Vučićeve zahteve

Hoti potvrdio zahtev za obustavu radova u delu puta Dečane-Plav; Iguman: Nikada nismo bili protiv puta, već kroz trasu u SZZ

Risi obišao SZZ u Dečanima; Ramosaj – radovi obustavljeni do ponedeljka na Hotijev zahtev

Gradonačelnik Dečana igumana Savu Janjića nazvao „ludim“, ne odustaje od gradnje puta

Vučić: Tražiću u Briselu trajno obustavljanje radova u zaštićenoj zoni Visokih Dečana

Otac Sava: Zakon je prekršen, radovi na putu u SZZ moraju da se obustave

Beograd osudio nastavak radova u zoni manastira Visoki Dečani, Ministarstvo kulture se obratilo UNESCO

Eparhija upozorava: Nastavljeni radovi na putu Dečani-Plav kroz zaštićenu zonu manastira Visoki Dečani

Otvorena još jedna deonica puta Dečani – Plav; Srpske institucije upozoravaju na kršenje Zakona o specijalnim zaštićenim zonama

„Visoki Dečani sprečavaju izgradnju puta do Plava“. Manastir: Podržavamo gradnju ali van zaštićene zone, opština da poštuje zakon i odluku Vlade Kosova

Kosovska vlada započela radove u zaštićenoj zoni oko Visokih Dečana. ERP KiM: Krše sopstvene zakone, anticivilizacijski čin, put će naneti nepopravljivu štetu

OEBS i Eparhija potvrdili da su radovi unutar zaštićene zone Visokih Dečana zaustavljeni, Apostolova i Delavi podržali

Radovi u zaštićenoj zoni Visokih Dečana: Neodgovorno ponašanje prema UNESCO-ovoj svetskoj baštini, međunarodne institucije da spreče nezakonito ugrožavanje

RADOVI NA PUTU: „Odron“, „dezinformacija“, „antialbanska politika“, UNESCO i dečanska zaštićena zona

Ovo nije jedini nesporazum između manastira Visoki Dečani i kosovskih institucija. Opština Dečani već četvrtu godinu odbija da ispoštuje odluku kosovskog Ustavnog suda i 24 ha manastirske zemlje upiše u katastar. O tome više:

Ambasade podsetile na to da ni 4 godine od odluke Ustavnog suda zemlja nije vraćena manastiru Dečani

Tri godine se ne sprovodi odluka o potvrđivanju vlasništva manastira Dečani nad 24ha manastirske zemlje

Kosnet kritikovao Vladu zbog nesprovođenja odluke suda o imovini manastira Dečani

Do kraja februara 2016. obustavljeni svi sudski postupci u slučaju zemljišta Visokih Dečana

Eparhija Raško-prizrenska zabrinuta: Vrhovni sud Kosova slučaj zemlje Visokih Dečana vratio Osnovnom sudu u Peći

Kosovski ustavni sud konačno: Visokim Dečanima vlasništvo nad 24 ha zemlje

O vraćanju zemlje Visokim Dečanima: „Sramnu odluku“ nećemo sprovesti!; Tači, Delavi i Rakić pozdravljaju odluku Ustavnog suda

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.