Kosovska vlada nastavlja izgradnju puta Dečani – Plav koja je počela još 2014. U utorak je otvoren deo puta za koji se predviđa da prođe i kroz zakonom regulisanu specijalnu zaštićenu zonu (SZZ) oko manastira Visoki Dečani, a unutar koje odluke o izgradnji mogu biti donete samo uz saglasnost višečlane Komisije za implementaciju SZZ, a čiji su članovi predstavnici Kancelarije EU na Kosovu, Misije OEBS, kosovski ministri prostornog planiranja i kulture, kao i Episkop raško-prizrenski. U slučaju magistralnog puta Dečani – Plav, saglasnost Komisije za izgradnju tog puta ne postoji, umesto toga dogovorena je obilazna trasa oko SZZ.
Izgradnja deonice puta Dečani – Plav kroz specijalnu zaštićenu zonu oko manastira Dečani koja istovremeno pripada i Nacionalnom parku Prokletije, pokušana je maja 2018. i tada naišla na oštru reakciju bratstva manastira Visoki Dečani ali i negodovanje predstavnika međunarodne zajednice na Kosovu i srpskog civilnog društva.
Iz manastira su tada saopštili da se izgradnjom puta kroz specijalnu zaštićenu zonu, uprkos drugačijem dogovoru postignutom unutar Komisije za implementaciju zaštićenih zona, krši zakon koji najstrožije zabranjuje izgradnju tranzitnih puteva kroz zone najvažnijih kulturno-istorijskih spomenika, ali i da se taj čin protivi standardima zaštite UNESCO spomenika kakav je manastir Visoki Dečani.
„Tranzitni put bi doveo do višestrukog povećanja saobraćaja (posebno teških vozila), buke, zagađenja. Upravo zbog toga svuda u Evropi tranzitne saobraćajnice se uklanjaju iz neposredne okoline važnih kulturno-istorijskih spomenika. Zato je ova mešovita Komisija svojevremeno predložila da se put prema Plavu radi van zaštićene zone, što je i prihvaćeno od strane vlade Kosova, pa je tadašnji premijer Hašim Tači zajedno sa gradonačelnicima Dečana i Plava 2014. godine izvršio svečano otvaranje početka prve trase puta Dečani-Plav van zaštićene zone, kroz dolinu Loćanske Bistrice“, saopštilo je tada bratstvo manastira.
Kada su radovi na spornoj deonici obustavljeni 2018. nakon brojnih reakcija, kosovsko Ministarstvo za infrastrukturu tvrdilo je da će poštovati zakone i neće graditi u SZZ, a da su u blizini manastira sanirali odron na postojećem putu. Radovi su tada nastavljeni oko SZZ.
Put otvorili Hoti i Haradinaj: „Zajedno ćemo put dovesti do granice i preko granice do odredišta“
Ceremoniji otvaranja dela magistralnog puta u utorak su prisustvovali kosovski premijer Avdulah Hoti i njegov koalicioni partner, lider AAK, Ramuš Haradinaj. Dečani su rodno mesto Ramuša Haradinaja i on se u prošlosti zalagao za izgradnju ovog puta, ali i oštro kritikovao bratstvo manastira Dečani zbog onoga što je on video kao njihovu kampanju dezinformacija i politički pritisak usmeren protiv ekonomskog razvoja opštine Dečani. Upravo je Haradinaj bio premijer kada je prvi put 2018. pokušana izgradnja puta unutar SZZ.
Na ceremoniji otvaranja deonice puta, gradonačelnik Dečana, Baškim Ramosaj, koji je takođe više puta optuživao manastir da sprečava ekonomski razvoj, rekao je da su lokalne vlasti u pregovorima sa manastirom.
„I mi smo takođe dali našu ponudu koja je otprilike u skladu sa mišljenjem Ustavnog suda, međutim mi smo tražili od manastira da poštuje naše projekte, i mi da imamo i poštujemo potrebe manastira“, rekao je on, prenosi KTV.
S druge strane, Avdulah Hoti je ocenio da je taj „put od strateškog značaja za sve Albance i uverio gradonačelnika da će zajedno dovesti taj put do granice i zajedno sa sunarodnicima, preko granice povezati ga sa odredištem“, saopšteno je iz kabineta kosovskog premijera.
Šta propisuje kosovski Zakon o specijalnim zaštićenim zonama?
U članu tri Zakona o specijalnim zaštićenim zonama navodi se da su ciljevi ovih zona da:
– obezbede mirno postojanje i funkcionisanje mesta koja će se zaštititi, da se očuva monaški život sveštenstva;
– da očuvaju karakter i izgled mesta koje će biti zaštićeno, posebno istorijski, kulturni, arhitektonski ili arheološki kontekst, prirodno okruženje ili estetsko vizuelnu sredinu;
– da spreče nepovoljne razvoje oko mesta koja će se zaštititi, istovremeno osigurati najbolje moguće uslove za harmoničan i održiv razvoj zajednica koje žive u oblastima koje se nalaze oko takvih mesta, time što će se regulisati razvoj ostalih aktivnosti.
U članu pet istog zakona jasno se navodi koje su aktivnosti koje se zabranjuju unutar Specijalnih zaštićenih zona:
„Svaka nova aktivnost u sledećim poljima će biti zabranjena:
– industrijska izgradnja ili razvoj, kao što su iskopavanje ili eksploatacija mineralnih izvora i izgradnja brana, elektrana ili dalekovoda, ciglana i fabrika i tranzitnih puteva u seoskim oblastima; i
– izgradnja ili razvoj koji vodi ka seči šuma ili zagađenju sredine.“
Iz manastira za sada nema reakcija, ali su se oglasile srpske institucije.
PO Opštine Dečani: Atak na UN
Na početku radova na spornoj deonici puta unutar SZZ, oglasio se i predsednik privremenog organa opštine Dečani, Vuko Vuković.
U saopštenju dostavljenom medijima Vuković „izražava najoštriji protest budući da se radovi izvode u zoni manastira Visoki Dečani, u okviru kojeg je zabranjeno izvođenje ovakvih radova“.
„Ovo što se radi u Dečanima svedoči o odsustvu svih civilizacijskih normi i moralnih vrednosti onih koji vrše suštinsku vlast u pokrajini. Apsurdno je da oni koji traže ulazak u UNESCO zapravo ne znaju ništa o toj organizaciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, što ovim činom najbrutalnije demonstriraju, budući da su Visoki Dečani na UNESCO listi Svetske kulturne baštine“, navodi se u saopštenju koje potpisuje Vuković.
On još dodaje da je „realnije“ da kosovske vlasti „namerno prkose Ujedinjenim nacijama gde se samoproglašeno Kosovo ne priznaje“.
Vuković se, kako navodi, pridružuje pozivu Srpske liste i direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića, međunarodnoj zajednici da reaguje i obustavi radove u SZZ.
Kancelarija za KiM: Anticivilizacijsko ophođenje prema biseru srpske baštine
Iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju su reagovali prekjuče. U saopštenju koje potpisuje direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, zahtevaju poštovanje zaštićene zone i zaustavljanje bezakonja.
„Ovo nije prvi put da se pokreću i svečano otvaraju putarski radovi u neposrednom okruženju manastira Visoki Dečani, što svedoči o programskoj nebrizi privremenih institucija u Prištini za srpsku kulturnu baštinu na Kosovu i Metohiji i uvredljivom odnosu prema verskim osećanjima srpskog naroda“, navodi se u saopštenju i traži hitna reakcija međunarodne zajednice.
Kosovski mediji o manastiru Dečani
Od prvih problema sa pokušajem izvođenja radova u SZZ, kosovski mediji o problemu izveštavaju uz konstataciju da manastir Visoki Dečani sprečava ekonomski i turistički razvoj opštine Dečani, dok informacija o Zakonu o specijalnim zaštićenim zonama i argumentima koje iznosi Eparhija raško-prizrenska nema.
Tako je prištinska Koha u utorak izvestila da opština Dečani pregovara sa manastirom o „problematičnoj deonici“ uz ogradu da se manastir nije izjasnio o tome kakve probleme ovaj put može da prouzrokuje. Međutim i bratstvo manastira i ERP izdavali su u prošlosti opširna objašnjenja u vezi sa ovom problematikom.
Pored toga što se Zakon o SZZ ne spominje, u istom tekstu, konstatuje se i da je ulaganje u ovaj deo onemogućeno zbog odluke kosovskog Ustavnog suda kojom je potvrđena presuda Vrhovnog suda o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 ha manastirske zemlje. Iako ovo jeste još jedna nesuglasica manastira i lokalnih vlasti koje odbijaju da sprovedu tu odluku suda i upišu manastirsku zemlju u katastar, izgradnja puta Dečani – Plav je potpuno odvojeni problem.
Dan ranije, isti medij, objavio je članak pod naslovom „Manastir sprečava razvoj turizma u Guševcu u Dečanima“. U tekstu se navodi da se manastir protivi izgradnji medicinske ustanove na izvoru lekovite, mineralne vode u Gušavcu na Bistrici.
Ni u ovom članku se ne govori o Zakonu o specijalnim zaštićenim zonama i propisima koji nalažu očuvanje prirode u ovim zonama.
Na sličan način je Koha izveštavala i o događajima iz 2018. kada je takođe sva odgovornost za dešavanja u Dečanima pala na manastir. Tada je objavljen članak sa naslovom „Visoki Dečani sprečavaju izgradnju puta do Plava“.
Uz to, manastir Visoki Dečani je od strane kosovskih političara i istoričara bio optuživan i za neprimerene političke pritiske kao i antialbansku politiku.
Manastir Visoki Dečani je pod zaštitom UNESCO-a od 2005. godine. Od 1999. godine nalazi se pod vojnim obezbeđenjem zbog četiri oružana napada koja su se od tada dogodila na manastir i pokušaja terorističkog napada 2016. godine od strane grupe naoružanih kosovskih islamista. Manastir Visoki Dečani je iz prve polovine 14. veka i spada u najznačajnije kulturno-istorijsko versko nasleđe hrišćanske civilizacije i srpskog naroda.
Povezani članci:
RADOVI NA PUTU: „Odron“, „dezinformacija“, „antialbanska politika“, UNESCO i dečanska zaštićena zona
Ovo nije jedini nesporazum između manastira Visoki Dečani i kosovskih institucija. Opština Dečani već četvrtu godinu odbija da ispoštuje odluku kosovskog Ustavnog suda i 24 ha manastirske zemlje upiše u katastar. O tome više:
Ambasade podsetile na to da ni 4 godine od odluke Ustavnog suda zemlja nije vraćena manastiru Dečani
Kosnet kritikovao Vladu zbog nesprovođenja odluke suda o imovini manastira Dečani
Do kraja februara 2016. obustavljeni svi sudski postupci u slučaju zemljišta Visokih Dečana
Kosovski ustavni sud konačno: Visokim Dečanima vlasništvo nad 24 ha zemlje
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
