Petog oktobra, 26 godina posle pada Slobodana Miloševića, Aleksandar Vučić ponovo je spojio isti politički luk: „revoluciju uvezenu spolja“, puštanje Aljbina Kurtija i braće Mazreku, pogrom Srba na Kosovu, odlazak Crne Gore i proglašenje kosovske nezavisnosti – sa današnjim studentskim protestima i političkim protivnicima. U gotovo 18-minutnom obraćanju, Vučić je više puta ponovio da iza njegovih sadašnjih protivnika vidi strane interese, a među njihovim podržavaocima ponovo je imenovao upravo Kurtija, Mila Đukanovića i Andreja Plenkovića.
„Tačno je, postojao je razlog, ali je i to bila, makar jednim delom ili većim delom, revolucija uvezena spolja, plaćena spolja ogromnim novcem, koja je, naravno, donela građanima u prvom momentu i određeni boljitak, otvaranje prema svetu – čovek mora da bude pošten i odgovoran prema svima – međutim, donela je stratešku i suštinsku katastrofu našem narodu“, rekao je Vučić.
Petog oktobra 2000. stotine hiljada ljudi stigle su u Beograd posle višednevnih protesta zbog nepriznavanja rezultata saveznih predsedničkih izbora. Demonstranti su ušli u zgradu Savezne skupštine i RTS, dok je tadašnji predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević, koji je prethodno odbijao da prizna poraz od kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice, narednog dana priznao izborni poraz.
Za Vučića je, međutim, današnja godišnjica bila povod da mnogo više govori o onome što je, po njegovom tumačenju, usledilo posle Miloševićevog pada.
„Sve ovo pričam danas, 5. oktobra, zato što su mnogi eksperimenti počeli na nama pre 26 godina“, poručio je.
Kosovo kao prvi dokaz „strateške katastrofe“
Kao prvi dokaz svoje tvrdnje da je 5. oktobar Srbiji doneo „stratešku i suštinsku katastrofu“, Vučić je odmah naveo Kosovo.
„Dovoljno je samo da kažem da su albanski teroristi, braća Mazreku, pušteni na slobodu, Kurti zajedno sa njima, ali braća Mazreku su direktno učestvovali u klanju i ubijanju Srba, u Klečki, žena i dece. Pušteni su samo zato što je to bio politički dogovor novouspostavljene elite, za koje nismo znali ni ko će kako da vlada, ni ko će da bude premijer, ni ko će da budu ministri“.
U istom nizu zatim je povezao 5. oktobar sa događajima koji su usledili na Kosovu, odlaskom Crne Gore i kasnijim proglašenjem kosovske nezavisnosti.
„Progon i pogrom našeg naroda na Kosovu i Metohiji, uglavnom bez reakcije Beograda, nije ih to ni zanimalo, a zatim pripreme za otcepljenje Crne Gore“, rekao je Vučić.
„Zatim je došlo proglašenje samoproklamovane nezavisnosti od strane prištinskih vlasti i 90 zemalja, 85 zemalja odmah priznalo tu ili takozvanu, kako god hoćete, protivpravnu ili bilo kakvu nezavisnost.“
„Novi 5. oktobar“
Vučić je potom prošlost direktno prebacio u sadašnju političku situaciju. Govoreći o medijima koje je najpre nazvao „DOS-ovskim“, a potom „studentskim“, rekao je:
„Danas vidimo da u DOS-ovskim medijima, kažem DOS-ovskim, ja sam starovremenski čovek, studentskim medijima, da isto mu dođe, da se čeka pobeda nad Vučićem, pošto će to valjda da bude novi 5. oktobar.“
U istu konstrukciju uključio je i Vojvodinu.
„Vojvodina će da vraća, ukoliko oni pobede, Vojvodina će da vraća svoj, u prvom koraku, značajni autonomni status i da se polako, ali sigurno udaljava od Srbije“.
Odmah potom ponovo je prešao na Kosovo:
„Kosovo i Metohija, kako njihov ideolog Aida Ćorović kaže, je za njih završena priča, a genocidni narod postaće zvanično, jer ćemo sebe na takav način da odredimo.“
Kurti kao dokaz ko podržava „studentsku listu“
Vučić je zatim pozvao građane da, kako je rekao, pogledaju ko iz regiona podržava njegove političke protivnike.
„Samo vas molim da razmislite sami. Ne morate da budete preterano analitični, dovoljno je samo da sagledate činjenice i to je sve. Ako samo vidite ko je iz okruženja na strani takozvanih studenata, jer studenata tamo nema – od Aljbina Kurtija…“
Potom je više puta insistirao na Kurtiju, a gde je Kurti, tu je i Rašić
„Da, podržava ih Aljbin Kurti lično. Podržava ih Aljbin Kurti lično. Rekao je da ih podržava i da čeka normalnu Srbiju i pobedu studentske liste. To rekao Aljbin Kurti lično na konferenciji za novinare s Andrejem Plenkovićem. Ali ima još većih dokaza od njegovih reči, to su njegova dela. A njegova dela su Nenad Rašić i plaćanje i podmićivanje ljudi da glasaju za studentsku listu.“
Nije se zaustavio na njima dvojici. „I nije samo Kurti. Ima i Milo Đukanović“, nastavio je, povezujući zatim studentsku listu sa ljudima iz Đukanovićevog okruženja.
„Dok sam živ boriću se protiv onih koji rade za strane interese“
Čitavo obraćanje na kraju je vratio na početnu tezu – strane interese.
„Dok sam živ boriću se protiv onih koji će da rade za strane interese“, rekao je.
„Nikada, vidite, ne koristim tu sintagmu. Ne koristim je čak ni za one koji se time hvale. (…) Ja ne mislim da su u pitanju strani plaćenici. U pitanju je nešto mnogo gore od toga. U pitanju je činjenica da neko dobrovoljno želi i čini sve da naudi svojoj zemlji, da ide protiv svoje zemlje i odlično on zna da je to protiv interesa njegove zemlje, ali on to želi zato što je to u interesu njegovog donjeg dela leđa i to je jedino što je njima zanimljivo u životu.“
I sam završetak obraćanja ponovo je rezervisao za iste regionalne aktere. Posle čestitki političkim saveznicima u Republici Srpskoj, Vučić je rekao:
„Izvinjavam se, ne mogu da pozdravim ove što podržavaju naše protivnike – Aljbina Kurtija, Mila Đukanovića i Andreja Plenkovića. Njima mogu samo da mahnem i da kažem: ne brinite, pobedićemo i vas sve zajedno sa vašim eksponentima.“
Za Vučića je tako 5. oktobar, četvrt veka kasnije, ostao manje godišnjica pada Miloševića, a više politički obrazac kojim objašnjava sadašnjost: tada „uvezenom revolucijom“, danas „studentskom listom“, a u oba slučaja – kako tvrdi – stranim novcem, spoljnim interesima i Kosovom kao jednom od glavnih posledica ili dokaza.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
