Skupština Kosova usvojila rezoluciju o Ukrajini, Srpska lista nije glasala

skupština
FOTO: Printscreen

Sa 94 glasova ZA, nijednim protiv i bez uzdržanih, Skupština Kosova je danas usvojila rezoluciju o Ukrajini. Osim što će smestiti 20 ukrajinskih novinara, u slučaju da je to potrebno Kosovo će primiti i 5,000 njihovih izbeglica. Od vlade Kosova zatražili su otvaranje Fonda za pomoć narodu u Ukrajini, a takođe podržavaju sankcije i politiku svoje vlade protiv Ruske Federacije, koja je u skladu sa EU, SAD i svim ostalim demokratskim državama. Podržaće i da Međunarodni sud pravde pokrene istragu o ratu u Ukrajini. Osuđuju, kako kažu, „opredeljenje Srbije da bude uz Rusiju“. Sednicu je danas Srpska lista bojkotovala, za rezoluciju o Ukrajini nije glasala, a takođe odbili su da sa svojih skupštinskih klupa podignu transparente sa zastavom Kosova uz boje ukrajinske zastave, na kojima je pisalo „Stojimo uz Ukrajinu“ – koji su poslanicima podeljeni danas u Skupštini. Usvajanje ove rezolucije, pozdravila je Viola fon Kramon koja je danas bila u kosovskoj skupštini.

Veći deo teksta rezolucije ipak, ticao se samo Kosova, odnosno, serije optužbi na račun Srbije i to ne samo kao „ruskog saveznika“, već uz detaljno podsećanje na cifre o ratnim zločinima, odnosno, kako se predstavlja, „genocida koji je 1999. počinila Srbija“, a koja, kako tvrde u Prištini, godinama nakon toga ni za šta nije sankcionisala.

U delu rezolucije navelu su: „Humanitarna intervencija NATO-a imala je za cilj da zaustavi etničko čišćenje Kosova i spasi ga od genocida izazvanog agresijom Srbije, koja je proterala milion Albanaca, ubila preko 12.000 civila, među njima preko 1.300 dece, izvršila više od 400 masakra, silovala oko 20.000 žena i devojaka, spalila stotine hiljada domova, uništila imovinu, kulturne, verske i istorijske spomenike i opljačkala artefakte. Kada je najveća alijansa predvođena NATO-om intervenisala na Kosovu 1999. godine, to je učinila posle decenija diskriminacije i ugnjetavanja predvođenih Srbima“.

Upravo ove cifre kosovski zvaničnici godinama listom iznose, u kontekstu žrtava za koje je odgovorna Srbija.

Prema REKOM-u i drugim organizacijama, međutim, one su drugačije.

Prema nalazima Fonda za humanitarno pravo (FHP) u sklopu projekta „Kosovska knjiga Pamćenja“ od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine, 10.093 civila izgubilo je život i/ili nestalo na Kosovu, od kojih 8.645 Albanaca, 1.013 Srba, 262 Roma, Aškalija i Egipćana, 84 Bošnjaka i 203 osoba drugih nacionalnosti. Prema podacima fonda, tokom oružanog sukoba na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 14. juna 1999. godine i nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovo do decembra 2000. godine, na Kosovu je ubijeno, stradalo i nestalo ukupno 13.421 osoba.

Prema podacima Komisije za proveru statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu, koje je u novembru prošle godine objavila KosovaPress, nešto iznad 1.000 građana je do tada steklo status žrtava seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu.

Ujedno, najviši kosovski zvaničnici, među kojima je i predsednica, Vjosa Osmani, neretko iznose podatak da je „oko 20.000 žena tokom rata silovao srpski genocidni režim“.

Reagujući na Međunarodni dan nestalih koalicija REKOM je u prethodnim godinama iznela, između ostalog i ocenu da je „pitanje nestalih u vezi sa ratom na Kosovu ekstremno politizovano“, da „političari i lideri udruženja žrtava povećavaju broj nestalih iz svoje etničke zajednice, da provladini mediji pojačavaju uverenje da su samo jedni žrtve a drugi ‘zločinci’, i da je potpuno izgubljena civilizacijska perspektiva i humanitarna dimenzija problema nestalih osoba“.

Na samom početku sednice, poslanici su minutom ćutanja odali poštovanje ukrajinskom narodu, držeći u rukama transparente na kojima se nalazila zastava Kosova, na podlozi uz ukrajinsku zastavu uz natpis: Stojimo uz Ukrajinu (We stand with Ukraine).

Poslanici su ujedno podržali Ukrajinu i osudili agresiju Rusije minutom ćutanja, a nakon što je to od njih zatražio predsednik kosovske Skupštine, Gljauk (Glauk) Konjufca.

Prema navodima kosovskih medija, poslanici Srpske liste odbili su da se priključe kolegama u sali.

Zapravo, oni jesu minutom ćutanja odali počast ukrajinskom narodu, ali nisu hteli da u rukama drže transparente.

Srpska lista: Ne podgrevajte tenzije neodgovornim izjavama

U svom obraćanju danas u Skupštini, poslanik Srpske liste, Igor Simić, naglasio je da im predlog rezolucije o kojoj se danas glasalo nije dostavljen.

Istovremeno, situaciju u istočnoj Evropi ocenio je užasnom i izrazio žaljenje, a naročito, kako je kazao, jer je u pitanju sukob bratskih naroda. Simić je pozvao sve na suzdržanost i mir.

Kako tekst rezolucije poslanici nisu dobili, Simić je na osnovu onoga što je čuo od kolega u sali, reagovao na deo gde se spominje Srbija kao saveznik Rusije.

Podsetio je da se Srbija juče na SB UN priključila osudama napada na Ukrajinu, kao i svih nasilnih događaja koji su se tamo dogodili.

„To nije deo ove rezolucije, važno je da to naglasim pre svega zbog građana koji gledaju naše izlaganje“, poručio je Simić.

Poslanicima je kazao da ne bi smelo da se neodgovornim izjavama podgrevaju tenzije na Zapadnom Balkanu.

„Balkan mora ostati mimo svih ovih događaja, jer smo morali da shvatimo napokon da mir nema cenu, da naši građani ne žele tenzije i sukobe. Politički predstavnici građana na celom Kosovu snose odgovornost“, istakao je Simić u skupštini.

U ime svoje stranke i kaže, srpskog naroda, pozvao je političke predstavnike da dobro odmere izjave i da se potrude da rečima ne ugroze „krhki mir, koji je teškom mukom izgrađen na ovim prostorima“, poručivši im da vode mudru politiku u cilju očuvanja tog mira.

„Naglašavam da su Srbija i srpski narod protiv sukoba, bilo gde. Protiv smo svega onoga što dovodi do stradanja nevinih ljudi, bez obzira na veru, naciju, religiju i jezik“, istakao je Simić.

Na skupštini danas i Viola fon Kramon

„Srećna sam što prisustvujem sednici Skupštine Republike Kosovo koja osuđuje Putinov rat u Ukrajini i jasno svrstava Kosovo sa Zapadom“, poručila je evropska izvestiteljka za Kosovo, Viola fon Kramon, dodajući da je to važan signal ne samo za EU već i za ostatak Z.Balkana.

Uz fotografiju svoju iz skupštine, objavila je i transparent „Stojimo uz Ukrajinu“, koji je danas podeljen poslanicima.

Uz više desetina komentara na ovu objavu, dominiraju pohvale na račun kosovske vlasti uz negativne poruke na račun Srbije, Srba i srpske politike, a sa druge strane, poruke podrške učlanjenju Kosova u NATO.

Šta piše u rezoluciji o Ukrajini

U nastavku objavljujemo ceo tekst rezolucije o Ukrajini, koju je danas usvojila kosovska skupština:

S obzirom na situaciju u Ukrajini, gde se evropski kontinent suočava sa situacijama bez presedana od Drugog svetskog rata;

Smatrajući da je napad Ruske Federacije na Ukrajinu pretnja za bezbednost Ukrajine i njenog naroda, ali i pretnja demokratskim vrednostima, bezbednosti u Evropi i platama u svetu;

Prepoznajući patnje i žrtve rata, dajemo punu podršku narodu Ukrajine, demokratskim institucijama koje kao univerzalni vetar Nila brane otadžbinu, mir i slobodu, bore se i brane od invazionog napada Ruske Federacije, pokrenute 24. februara 2022. i kojoj je prethodila nasilna i proizvoljna aneksija Krima i regiona Donbasa od 2014. godine;

Ponavljajući veliku zabrinutost zbog uticaja i intervencije Ruske Federacije u zemljama Zapadnog Balkana preko Srbije, Republike Srpske u Bosni i Hercegovini i njenih opstrukcionističkih manifestacija kao što su neuspeli pokušaj državnog udara u Crnoj Gori, slični napori u Severnoj Makedoniji, sve do koordinisane pretnje kada se ambasador Ruske Federacije sa predsednikom Srbije uključio u vojnu inspekciju srpskih snaga na granici sa Kosovom tokom septembra 2021. godine;

Ističući da kosovsko pitanje u Jugoslaviji i humanitarna intervencija NATO-a na Kosovu za zaustavljanje državnog aparata bivše Jugoslavije i Srbije nimalo ne liče na današnju Ukrajinu i njene legitimne institucije. Humanitarna intervencija NATO-a imala je za cilj da zaustavi etničko čišćenje Kosova i spasi ga od genocida izazvanog agresijom Srbije, koja je proterala milion Albanaca, ubila preko 12,000 civila, među njima preko 1,300 dece, izvršila više od 400 masakra, silovala oko 20,000 žena i devojaka, spalila stotine hiljada domova, uništila imovinu, kulturne, verske i istorijske spomenike i opljačkala artefakte. Kada je najveća alijansa predvođena NATO-om intervenisala na Kosovu 1999. godine, to je učinila posle decenija diskriminacije i ugnjetavanja predvođenih Srbima.

Put Kosova ka nezavisnosti otvoren je nakon godina etničkog čišćenja, zatvaranja i ubistava na etničkoj osnovi i masovnih kršenja ljudskih prava.

Dok je legitimitet i međunarodni legitimitet nezavisnosti Kosova objavljen 17. februara 2008. godine potvrdio Međunarodni sud pravde u svojoj odluci donetoj 2010. Skupština Kosova podseća da se država Srbija nikada nije distancirala od zločina i genocida na Kosovu, kao što još uvek nije rada da privede ratne zločince pravdi. Umesto da Srbija bude osuđena, danas se nepravedno sudi Kosovu i njegovom ratu. Uzimajući u obzir snažnu volju naroda Kosova i politički i društveni konsenzus za evroatlantske integracije Kosova;

U svrhu održavanja plata i sigurnosti na Zapadnom Balkanu; Skupština Kosova, u skladu sa članom 65. Ustava Kosova i članom 6. stav 1. Poslovnika o radu Skupštine, na predlog poslaničkih grupa potpisnica, usvaja:

1. Skupština Kosovа na najoštriji mogući način osuđuje nezakonitu, ničim izazvanu i neopravdanu vojnu agresiju i invaziju Ruske Federacije na Ukrajinu, kao i umešanost Belorusije u ovu agresiju.

2. Skupština Кosovа se svrstava uz bok svojim zapadnim saveznicima u podršci Ukrajini i njenom narodu, i oštro se protivi pristupu i ponašanju nekoliko zemalja koje su u skladu sa ruskom agresijom i terorom protiv Ukrajine, koji je pokrenuo naš severni sused Srbija.

3. Skupština Kosovа podržava narod i institucije Ukrajine i osuđuje ubistva civila i dece. Takođe pozdravlja pokretanje istrage od strane Međunarodnog suda pravde i podržava prenos predmeta iz Ukrajine na Međunarodni sud pravde.

4. Skupština Kosova podržava uvođenje ekonomskih i političkih sankcija od strane Vlade Kosovа Ruskoj Federaciji, u skladu sa sankcijama Evropske unije, Sjedinjenih Država i svih demokratskih zemalja.

5. Skupština Kosova traži od Vlade Republike Kosovo da, pored spremnosti za smeštaj 20 ukrajinskih novinara, koordiniše sve dalje akcije sa međunarodnim partnerima, kao i da izrazi spremnost za eventualni smeštaj do 5,000 izbeglica iz Ukrajine.

6. Skupština Kosova traži od Vlade Kosova da izdvoji poseban fond za pomoć ukrajinskom narodu, u skladu sa koordinacijom između dve vlade Kosova – Ukrajine.

7. Skupština Kosova zahteva od Vlade Kosova, u koordinaciji sa međunarodnim partnerima, da odmah preduzme sve neophodne radnje za podnošenje zahteva za članstvo Kosova u NATO, Evropskoj Uniji, u Savetu Evrope i drugim međunarodnim organizacijama.

8. Skupština Kosova poziva NATO, Evropsku uniju, Savet Evrope i druge međunarodne organizacije da razmotre prijavu i razmotre značaj članstva Kosova.

9. Skupština Kosova poziva zemlje Evropske unije, koje još uvek nisu priznale Kosovo, u skladu sa odlukom Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova, da preduzmu ovaj čin što je pre moguće – političko priznavanje Kosova kao nezavisne i suverene države koja je takođe u funkciji mira i stabilnosti u regionu i EU.

10. Skupština Kosova traži od Vlade Kosova, u konsultaciji sa NATO misijom na Kosovu, da razmotri i skrati rokove predviđene desetogodišnjim planom za 2018. godinu za unapređenje KBS-a u redovnu armiju, uključujući pružanje neophodne finansijske podrške za ovu svrhu.

11. Skupština Kosova zadužuje predsednika Skupštine da se, u koordinaciji sa Vladom i međunarodnim partnerima, obrati najvišim državnim institucijama Španije, Rumunije, Slovačke, Grčke i Kipra, sa pozivom za priznavanje nezavisnosti Kosova što je pre moguće, dajući tako izuzetan doprinos funkciji mira i stabilnosti u regionu i EU.

12. Skupština Kosova, imajući u vidu naše zajedničke težnje za članstvom u Evropskoj uniji i konsolidacijom demokratije i bezbednosti u regionu, poziva Skupštinu Republike Albanije, Skupštinu Republike Severne Makedonije, Parlament Republike Crne Gore, Parlament Republike Bosne i Hercegovine da se pridruže ovoj inicijativi i izraze svoju podršku.

Kurti još jednom: Priznajte nas, primite nas u NATO

Osim što je usvojena rezolucija, kosovski premijer Aljbin Kurti, iskoristio je priliku da ponovi zahteve Prištine da se Kosovo učlani u NATO i druge međunarodne organizacije, i ujedno pozvao pet članica Evropske unije koje nisu priznale Kosovo, da to „hitno učine“.

„Nepriznavanje nezavisnosti Kosova je ugrožavanje evropskog kontinenta. Ubrzaćemo prijavu u NATO i druge organizacije“, kazao je Kurti.

Tokom obraćanja ponovo je osudio, kako je kazao, „nereagovanje Srbije na rusku agresiju i neuvođenje sankcija“, dodajući da Srbija pokušava na bude na dve strane.

„Pozicija i-i, pokušaj da se igra dvostuko, sa Moskvom i Briselom, sa Vašingtonom i Pekingom, i sa autokratijom i sa demokratijom. Pred ruskom agresijom i okupacijom Ukrajine ne može biti neutralan onaj ko je kandidat za članstvo u EU“, rekao je on.

Ukrajina u ratu, a prištinski mediji pitaju da li će priznati Kosovo

Zeri: Severna Makedonija podržava članstvo Kosova u NATO

Vučić upozorio na izbacivanje Rusije iz UN, a šta kaže Povelja?

UN izglasale rezoluciju kojom se osuđuje napad na Ukrajinu, Srbija glasala „za“

Vučić: Hoće da izbace Rusiju iz UN-a, promene Rezoluciju 1244, priznaju Kosovo, ne isključujem mogućnost

Dačić: Tražiće članstvo Kosova u NATO, kome da se obratimo ako uvedemo sankcije Rusiji?

Sedmi dan rata u Ukrajini, tj. kampanje Kosova da se učlani u NATO; Novi zahtevi – priznanja i članstvo u EU

Kurti odobrio osnivanje Fonda za bezbednost, poziva se dijaspora da pomogne, gradonačelnik i poslanica se odrekli plate

Kosovo nudi utočište za 20 ukrajinskih novinara koji bi radili na daljinu

Haradinaj zatražio formiranje donatorskog fonda za KBS

Mehaj pozvao na opštu kampanju preko društvenih mreža za prijem Kosova u NATO

Olimpijski komitet Kosova na Tviteru: „Kosovo u NATO“

Kad Srbi kupe 5 amblema „UÇK“: „Panda 2“, komunikacija sa „brojnim Rusima“, „srpskim obaveštajnim strukturama“…

Osmani: Vučić isti kao Putin, Srbija i Rusija udružuju snage da destabilišu svet

Gervala u Londonu: Srbija nam zapretila ratom, zvanično odobrena strategija ideologije „velike Srbije“

Vučić: Ne možete u NATO ako niste država, time Priština želi nova priznanja

Ruski kanali i sajtovi institucija od ove nedelje nedostupni na MTS D.O.O

Kosovska Nezavisna komisija za medije uklanja kanale ruskog porekla sa emiterskih platformi

Mehaj zatražio veće prisustvo KFOR-a na Severu

Za Prištinu rat u Ukrajini i „usmerenost Srbije ka Rusiji“ pravi trenutak za učlanjenje u NATO

Zeri: Srbija će nastojati da iskoristi situaciju u Ukrajini za vojni ‘blic-krig’ na Severu

Vlada Srbije usvojila Zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost u vezi sa ratom u Ukrajini

Kosnet: Vučić odabrao Putina a ne zapad, krije se iza crkve; Brnabić: Nije tačno – odabrao je mir i međunarodno pravo

Srbija ne uvodi sankcije Rusiji, poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, Ruse i Ukrajince smatra bratskim narodima



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.