Rat u Ukrajini proizveo je nova politička dešavanja na Zapadnom Balkanu. Srbija je ostala jedina koja nije uvela sankcije Rusiji, na šta Evropsku uniju svakodnevno podseća Priština i poručuje im da Vučić „ne deli vrednosti EU i SAD“. Još od izbijanja rata u državi sa čijim se rukovodstvom i narodom, kažu, solidarišu, upoređujući ih sa sobom, prištinski zvaničnici poručuju – „Srbija je ruski saveznik“, „Srbija prati Putina“, „Kosovo je ugroženo“. Horske poruke o „srpskom hegemonu“ glasnije su sa svakim novim danom rata u Ukrajini. Kroz nedavno pokrenutu diplomatsku kampanju koja je uključila domaću i međunarodnu političku scenu, čak i društvene mreže, iskristalisali su se jasni zahtevi Prištine: Kosovo u NATO i da Kosovo prizna pet evropskih država koje to još uvek nisu učinile.
„Kosovo in NATO“
Da bi Kosovo sada hitno trebalo da uđe u NATO, postao je slogan i u bukvalnom smislu.
Nakon početnog talasa povika opozicije, vlasti, analitičara i „stručnjaka za bezbednost“ na Kosovu, još od prvog dana ofanzive Rusije na Ukrajinu, u međuvremenu je potvrđeno i da se radi o zvaničnoj kampanji.
U ponedeljak uveče je na društvenim mrežama osvanula ilustrovana fotografija uz poruke „Kosovo u NATO“ i „Vreme je za nas“.
Fotografija je objavljena na Tviter nalogu Olimpijskog komiteta Kosova, a potom je istu narednog jutra podelio i kosovski ministar odbrane, Armend Mehaj, koji je zatražio od građana Kosova, Albanaca u dijaspori i „međunarodnih prijatelja“ da na društvenim mrežama pozovu na ulazak Kosova u NATO.
U prethodnim danima stav da je ovo pravi trenutak za članstvo Kosova u NATO, te da bi proces trebalo ubrzati slalo je i više drugih političara u Prištini među kojima su lider LDK, Ljumir Abdidžiku, predsednik AKR, Bedžet Pacoli, predsednik AAK, Ramuš Haradinaj, kao i kosovska predsednica, Vjosa Osmani i premijer, Aljbin Kurti.
Mnogi od njih nastavljaju da u prvi plan ističu „patnju i ispravnost Ukrajinaca“, „propagandu i zlo iz Rusije i Srbije“ i „ugroženost Kosova“ kao obavezan uvod za očekivanje od međunarodnih partnera da se njihovim zahtevima konačno izađe u susret.
Osmani je među prvima izašla sa optužbama na račun Beograda da „destabilizuje region“ ali i najavila moguća vojna dejstva Srbije, te je Beogradu poslala upozorenje da će se u tom slučaju suočiti sa Kosovskom policijom, KBS-om, ali i NATO-om. Ona prednjači u ponavljanju sintagme „srpski hegemon“, ali i u upotrebi reči koju izgovara uz ovaj slogan – „genocid“ .
Iste optužbe nastavila je da šalje i juče iz Turske, gde je otišla da od predsednika ove zemlje zatraži upravo da pomogne kako bi Kosovo postalo članica NATO-a, na šta je on pristao.
„Turskoj nije bila potrebna nikakva dozvola da prizna Kosovo, a bila je druga zemlja koja je to učinila. Takođe ćemo podržati ulazak Kosova u NATO“, kazao je juče Redžep Tajip Erdogan iz Ankare.
Kampanji se pridružio i kosovski premijer, Aljbin Kurti.
On je u intervjuu za britanski „SkyNews“, zatražio takođe od evropskih zemalja da omoguće Kosovu da se učlani u NATO, ali i EU.
Kaže da će to doprineti miru, stabilnosti i bezbednosti. Sa druge strane, i on je kritikovao Srbiju zbog toga što je jedina, osim Belorusije, koja nije uvela sankcije Rusijij.
„Balkan nije imun od efekata situacije u Ukrajini, jer na Balkanu imamo državu koja nije uvela sankcije Rusiji“, poručio je, navodeći da je veliki deo naoružanja Srbija dobila od Rusije.
Usled toga, kako kaže Kurti, Kosovo je zabrinuto da će Putin da pokuša da „iznese rat“ na Zapadnom Balkanu kako bi ga „pretvorio u bojno polje sa zapadnim demokratijama“.
Kampanja za bojkot srpskih proizvoda – „ne jačajte vojnu mašineriju koja nam preti izumiranjem„
Uz kampanju za članstvo u Kosova u NATO pokrenuta je još jedna – za bojkot srpskih proizvoda.
Njen pokretač je takođe političar, poslanik Samoopredeljenja, Artan Abraši (Abrashi).
Uz poruku „bojkojtujte srpske proizvode, volite svoje“, kazao je da bi „u ovim osetljivim vremenima“ ljudi na Kosovu trebalo da se orijentišu na kupovinu lokalnih proizvoda.
„Ojačajmo našu ekonomiju ili barem izbegavajte one proizvode koji finansiraju privredu koja hrani vojnu mašineriju koja nam svakodnevno preti izumiranjem“.
U međuvremenu se oglasila i Komora Biznisa Kosova (KBK) koja je pozvala na bojkot proizvoda iz Rusije, tj. kako su naveli „onih koji vrše genocid nad ukrajinskim narodom“.
Zatražili su bojkot proizvoda ali i uvođenje sankcija od strane EU, SAD i drugih onima koji, kako navode, podržavaju Rusiju, novodeći pritom Srbiju.
KBK je takođe apelovala na kompanije koje posluju sa kompanijama u Srbiji da odmah prekinu saradnju, a usled „kontinuiranih i rastućih teritorijalnih pretenzija prema Kosovu“.
Naveli su da od svog osnivanja pozivaju građane da kupuju domaće proizvode, a kako bi istisli srpske sa tržišta.
„Desetine hiljada Albanaca, uz međunarodnu podršku, žrtvovali su svoju krv za Kosovo. Bojkot ovih proizvoda je minimum koji možemo da učinimo“, poručili su.
„Priznajte nas“ i „primite u EU“
Rat u Ukrajini izrodio, odnosno, pojačao je još jedan zahtev prištinskih zvaničnika. Osim što traže učlanjenje u NATO, sve su češći pozivi i da Kosovo priznaju one članice EU koje to do sada nisu uradile, te posledično, Kosovo postane članica Evropske unije.
Pokretač kampanje za učlanjenje Kosova u NATO, kosovski ministar odbrane, zamolio je juče ujedno sve da na svojim profilima na društvenim mrežama osim #KosovoInNATO napišu i #KosovoInEU.
On je takođe pozvao „sugrađane i prijatelje“ da kontaktiraju svoje španske, grčke, rumunske, slovačke i kiparske prijatelje, tj. građane pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo kako bi „čuli istinu“ o njemu.
Osim što se poziva za članstvo Kosova u EU, iz Prištine stižu navodi da bi ova organizacija trebalo da preispita pristupanje Srbije.
„Predsednik Skupštine Srbije iznosi nezgodnu istinu, du su Srbija i Rusija jedno“, poručio je predsednik kabineta kosovske predsednice, Bljerim Velja uz objavu izjave Ivice Dačića da onaj ko traži da Srbija uvede sankcije Rusiji, nije protiv Rusije, nego protiv Srbije.
Velja ocenjuje da „ruski trojanski konj ne može da bude primljen u EU“.
Nemački poslanici pozivaju na članstvo Kosova u S. Evrope i priznanja, Milanović – da dobije status kandidata EU
Kampanje kosovskih institucija naišla je na podršku pojedinih lidera u Evropi i političkih predstavnika.
Evropski poslanik, Lukas Mandl danas je poručio da je vreme da pet članica EU koje nisu priznale Kosovo to i učine.
On je zapravo poslao pismo liderima ovih zemalja i poručio im da, uprkos jedinstvu EU povodom uvođenja sankcija Rusiji, ono što nedostaje je jedinstvo povodom priznavanja Kosova.
„Kosovo zaostaje u razvoju, u regionu zbog srpske države, a u svetu zbog ruske države. Jasno je da rusko rukovodstvo dugi niz godina ima za cilj da podeli Evropu, države, institucije i društvo“, poručio je Mandl u pismu poslatom liderima Grčke, Španije, Slovačke, Rumunije i Kipra, drugim evropskim liderima i predsednici Evropske komisije, Ursuli fon der Lajen, prenosi prištinska Koha.
Juče je poslanik nemačkog Bundestaga, Knut Abraham, kako prenose prištinski mediji, kazao da bi članstvo Kosova u Savetu Evrope sada bio pravi korak.
On je pozvao nemačku vladu da se angažuje po ovom pitanju te ujedno dodao da je nakon isključenja Rusije iz Saveta, pravo vreme da Kosovo postane član.
Juče je takođe stigao predlog hrvatskog predsednika Zorana Milanovića, da bi Kosovo trebalo da dobije status kandidata za članstvo u EU. Milanović tvrdi da bi sve trebalo učiniti s ciljem sprečavanja širenja krize na Zapadni Balkan, te da Hrvatska želi da zemlje jugoistočne Evrope, koje su deklarisale i dokazale svoju nameru i spremnost ulaska u EU, što pre postanu članice Evropske unije.
Dve stranke, dve rezolucije i isti zahtevi
Zahtevi prištinskih zvaničnika za članstvo u NATO i EU uskoro bi mogli da se formalizuju, a ukoliko se o tome izjasni većina poslanika u kosovskom parlamentu.
Dve stranke sa najvećom podrškom na Kosovu – Samoopredeljenje i LDK, najavile su za ovu nedelju sednice na kojima bi se razmatrale njihove rezolucije koje imaju zajednički imenitelj – zahtev za priznavanje pet članica EU i članstvo Kosova u NATO.
Raspravu o jednoj ovakvoj rezoluciji najavila je već za četvrtak šefica poslaničke grupe Samoopredeljenja, Mimoza Kusari Ljilja.
Rezolucijom je planirano da se „pokaže da ruska intervencija u Ukrajini nije isto što i NATO intervencija na Kosovu“, tvrdi Ljilja i najavljuje da će ona biti poslata članicama EU koje nisu priznale Kosovo, a da će se rezolucijom od njih tražiti priznanje i podrška članstvu u NATO.
LDK predložila rezoluciju: Traži se članstvo u NATO i EU, priznanje Kosova, ubrzanje transformacije KBS
Skupštinsku raspravu o rezoluciji istog tipa najavila je i LDK takođe za četvrtak, navodeći da je Nacrt već predat predsedništvu skupštine.
Kako je juče saopšteno iz ove stranke, rezolucijom bi se osudila ruska invazija Ukrajine i „ugrožavanja globalne bezbednosti“.
U rezoluciji se navodi da je napad Rusije na Ukrajinu bio ničim izazvan i suprotan međunarodnim konvencijama, te podcrtava da se Kosovo pridružujuje zapadu i podržava Ukrajinu.
U tom smislu, Skupština bi nakon usvajanja rezolucije zatražila od kosovske vlade da preduzme sve mere kako bi uvela iste one sankcije Rusiji koje su uvele zemlje „zapadnih saveznika“.
Rezolucija ujedno nalaže zahtev koji bi skupština uputila vladi – da preduzme sve radnje s ciljem podnošenja zahteva za članstvo Kosova u NATO i EU. Istom rezolucijom pozivaju se one zemlje EU koje do sada nisu priznale Kosovo da to i učine.
Traži se od vlade i da, u konsultaciji sa NATO-om, skrati rokove predviđene desetogodišnjim planom za transformaciju KBS-a.
Osnovan fond za KBS; „Srbija uz Putina ozbiljna pretnja za bezbednost na Kosovu“
Za to vreme, kosovska vlada pokušava da prikupi novac kako bi ojačala Kosovske bezbednosne snage osnivanjem Fonda za bezbednost, do čega je došlo, tvrdi kosovski premijer, nakon konsultacije sa međunarodnim partnerima.
Sredstva iz ovog fonda koristiće se u skladu sa „strategijom državne bezbednosti“ koju bi tek trebalo da odobri kosovska vlada.
Sa osnivanjem fonda stigao je poziv građanima Kosova i onima iz dijaspore da uplate novac, a za svega nekoliko sati više političara na Kosovu saopštilo je da se odreklo februarske plate ili da je izdvojilo novac iz ušteđevine, dok su čak i pojedine kompanije najavile da će da uplate novac.
Osnivanje ovog fonda zatražio je prethodno bivši kosovski premijer, Ramuš Haradinaj, navodeći da je „jasna pozicija Srbije uz Putina i Rusiju – ozbiljna pretnja bezbednosti na Balkanu“, a posebno na Kosovu.
O fondu kako bi Kosovo imalo „jaku vojsku“ krajem prošle nedelje govorio je i lider AKR, Bedžet Pacoli, pozvavši sve da vlastitim sredstvima pomognu.
I on je takođe Srbiju definisao kao ruskog saveznika, uz poruku da to predstavlja rizik po Kosovo koje bi, smatra Pacoli, trebalo što pre da se pridruži bezbednosnim organizacijama, a prvenstveno NATO-u.
Za to vreme, trupe NATO-a, kroz misiju KFOR-a su već 23 godine na Kosovu. Njihov broj je tokom godina očekivano opadao, što je bilo u skladu sa onim što su tokom decenija govorili kosovski zvaničnici, uključujući pre svega i sadašnju vladu, a nekada opoziciju: Kosovo je nezavisno i međunarodne snage i misije treba da idu„.
„Stavili su nas na policu koja nosi oznaku ‘kriza’. Stalno nas upoređuju sa Avganistanom, Palestinom i Bosnom. Ne kažu da smo izašli iz rata i da treba da napredujemo – već da su izašli i kako da sprečimo da se to ponovo dešava,“ požalio se Kurti novinaru BBC-ija, na petogodišnjicu jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
Pročitajte još:
Kosovo nudi utočište za 20 ukrajinskih novinara koji bi radili na daljinu
Haradinaj zatražio formiranje donatorskog fonda za KBS
Mehaj pozvao na opštu kampanju preko društvenih mreža za prijem Kosova u NATO
Olimpijski komitet Kosova na Tviteru: „Kosovo u NATO“
Osmani: Vučić isti kao Putin, Srbija i Rusija udružuju snage da destabilišu svet
Vučić: Ne možete u NATO ako niste država, time Priština želi nova priznanja
Ruski kanali i sajtovi institucija od ove nedelje nedostupni na MTS D.O.O
Kosovska Nezavisna komisija za medije uklanja kanale ruskog porekla sa emiterskih platformi
Mehaj zatražio veće prisustvo KFOR-a na Severu
Za Prištinu rat u Ukrajini i „usmerenost Srbije ka Rusiji“ pravi trenutak za učlanjenje u NATO
Zeri: Srbija će nastojati da iskoristi situaciju u Ukrajini za vojni ‘blic-krig’ na Severu
Vlada Srbije usvojila Zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost u vezi sa ratom u Ukrajini
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
