Banjska je do pre tri godine bila selo sa ekonomskim potencijalom, početkom razvoja banjskog turizma i čuveno po srednjovekovnom manastiru – zadužbini Kralja Milutina. Danas pusto, a umesto turista, mesto obilaze jake policijske snage, kosovski zvaničnici i mediji. Meštani beže od kamera strahujući od onoga što bi mogli da kažu. Objekti „Rajske banje“ propadaju.
Na putu ka Banjskoj, na samoj raskrsnici na ulasku, a najviše u samom selu, danas je bio prisutan veliki broj policajaca, kako specijalaca, tako i regularnih. Kod mosta, gde je ubijen njihov kolega Afrim Bunjaku, predstavnici vlasti – Aljbuljena Hadžiju, Dželjalj Svećlja, Saranda Bogujevci, te članovi porodice stradalog policajca – položili su kamen temeljac za spomenik, kako poručuju, heroju.
Tri godine od Banjske: „Ugovor bez potpisa za delo bez imena“
Brojne medijske ekipe, pre svega albanske, došle su danas u ovo selo da snime događaj. Po završetku planiranog obraćanja zvaničnika, redakcija Kim radija i nekolicinu drugih, uputila se dublje u selo.
U centru, kod nefunkcionalne fontane, nekoliko meštana sedelo je u kafani. Jedan odbija da da izjavu o situaciji, ostali ne odgovaraju. Onaj koji neće da se snima navodi razlog – „Svi ste vi press, odnosno svi ste isti“.
Trčkaraju psi, a ispred prodavnice preko puta trojica Srba, dvojica takođe odbijaju da komentarišu događaj i uopšte da razgovaraju. Iz prodavnice izlaze pripadnici britanskog KFOR-a.
„Ljudi ne smeju da izađu“
Dušan Milunović, nekadašnji odbornik u SO Severna Mitrovica, saglasan je da je selo opustelo.
„To vam je prvi utisak. Videli ste i sami, 20 metara odavde dešava se polaganje kamena temeljca, a 20 metara dalje, kada se okrenemo iza sebe, možemo videti samo ove džipove i kučiće koji prolaze ovde. Ljudi su ponovo doživeli onaj strah koji su doživeli pre tri godine. Dešava se to da pojedini ne smeju da izađu da šetaju, da obavljaju normalne funkcije koje obavljaju svakoga dana. Nažalost, ovo je ostavilo posledice samo na obične meštane, a nikakvog efekta ni na kakvu situaciju nije napravilo“.
Milunović objašnjava da je u selu od ranog jutra, te da je video članove porodice jednog od ubijenih Srba koji su stradali razmeni vatre sa Kosovskom policijom pre tri godine.
„Video sam da je porodica poginulih Srba imala isto gore svoje obeležavanje. Ja mislim da se njima ni ne dozvoljava da naprave spomenike na mestu gde su ljudi nastradali“, kaže on.
Na pitanje odnosa države Srbije, ali i ovdašnjih predstavnika institucija prema meštanima Banjske, Milunović je kritičan.
„Dokaz je ovaj turistički kompleks koji godinama stoji. Bar da iskoristimo da postavimo pitanje – zašto se niko ne zabavi time da ponovo pokušaju da osposobe ovaj turistički kompleks? Zar je i jedna zgrada bila učesnik nekog napada? Time se niko ne bavi. Ovi ljudi su najmanje krivi, tako da mislim da treba neko da se pozabavi… i Kosovo i Srbija, nije tu kriva samo Srbija. Njima se niko ne bavi, „neka su tako, neka finkcionišu“ i to je to. Niko ne pokušava da neke stvari pokrene u ovom selu koje je nekada bilo živo i ja se sećam i perioda pre tog napada koji se desio i svih tih dešavanja. Ovo selo je bilo živo. Ovde se išlo u banjski kompleks, ovde je bilo prelepo doći, bilo je puno. Da vam ništa dalje ne kažem, dovoljno vam je da slikate ovu fontanu na dva metra od nas. Da li je teško da ova fontana proradi?“, kaže Milunović.
Za stanje u selu Milunović krivi i lokalnu vlast, na čijem čelu je Srpska lista.
„Što se mene tiče, direktna odgovornost ide na opštinu Zvečan koja je ingerentna za ovu situaciju i oni treba da se pozabave ovom temom. Neka krenu, neka pokrenu prvo ovu fontanu, tu im neiko neće smetati, pa neka se pozabave… ako treba neka angažuju ljude koji će praviti peticiju, pa da se pokuša da se to otvori. Mislim da nema potrebe da svi budemo taoci nečega što se desilo, a o čemu niko nema dan-danas jasnu sliku“, kaže Milunović.
„Čak su i kučići iznenađeni time što vide ljude“
„Sablasno“, tako urednica Kontakt plus radija Daniela Tomašević opisuje situaciju u Banjskoj.
„Takva je tišina… nismo mogli da naletimo skoro ni na jednog stanovnika. Ljude na koje smo naleteli zapravo – oni nisu iz Banjske, oni su što iz Zvečana, što iz Mitrovice. Dakle, same ljude iz Banjske – njih ne možemo da sretnemo. Ne znam, pustoš je. Baš mi je nekako tužno, nisam sigurna… ni decu ne vidimo na ulici. Ja ne znam da li su u školi, neću da sada nagađam, ali baš je pusto. I jeste, malopre smo se i šalili na taj račun – čak su i kučići iznenađeni time što vide ljude“.
Nekadašnji objekti banjskog kompleksa prekriveni su paučinom, a bazeni prazni i oštećeni, u jednom je vidljiva žabokrečina. Kod nekadašnjeg restorana stoje pripadnici specijalne policije.
Daniela se takođe osvrće na situaciju sa kompleksom „Rajska banja“.
„Opustelo. Dakle, do pre tri godine – ja sam ovde često dolazila – ovde je zaista vrvelo od ljudi: što restoran, što banja, što bazeni… I roditelji sa decom su dolazili, zaista je baš bilo puno. A sada vidimo tu jednu pustoš i uopšte mi nije jasno kako je moguće da neko od nadležnih – ko god da je, uopšte neću postavljati to pitanje, ali sigurno da postoji neko ko je nadležan – da ne pokazuje interesovanje da ovo mesto ponovo oživi, jer je zaista prepuno tog turističkog potencijala. Imaju banju, srednjovekovni manastir, imaju svega…“
Sa druge strane, situaciju oko budućeg spomenika opisuje „nepotrebno vanrednom“.
„Već na putu od Mitrovice do same Banjske naleteli smo na najmanje sedam patrola policije – što redovne, što interventne, što posebne. Sama Banjska, tamo su bila stacionirana dva vozila: jedno oklopno, jedno ove interventne policije. Na putu ka ovamo još policije, naoružane policije. S druge strane bilo je dosta i zvaničnika, a čini mi se mnogo više medija. Odjednom se stvorio toliki broj medija da se i sami pitamo da li je moguće da Kosovo ima toliki broj medija“, opisuje Daniela situaciju u Banjskoj.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
