Vučić upozorio na izbacivanje Rusije iz UN, a šta kaže Povelja?

Savet Bezbednosti UN

Predsednik Srbije najavio je večeras kao mogućnost da pojedine zemlje pokrenu inicijativu za izbacivanje Rusije iz Ujedinjenih Nacija. Sve je moguće, poručio je. Međutim, Povelja UN-a na osnovu koje je utemeljen UN, nalaže da je za isključenje članice potrebna preporuka Saveta Bezbednosti. Rusija je stalna članica ovog Saveta koja ima pravo veta.

Srbija je danas zajedno sa još 140 drugih članica UN-a izglasala Rezoluciju kojom se osuđuje napad na Ukrajinu.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, informisao je javnost večeras i da „pojedine zemlje“ planiraju da pokrenu inicijativu s ciljem isključenja Ruske federacije iz Ujedinjenih Nacija.

„Planiraju da na osnovu člana 6. povelje UN u narednim nedeljama povedu raspravu o izbacivanju Rusije iz UN“, poručio je Vučić, najavivši kao mogućnost da bi potom, usled „pritiska na Kinu“, moglo da dođe do promene Rezolucije 1244, te priznanja nezavisnosti Kosova od strane zemalja NATO-a i Evropske Unije koje to do sada nisu uradile.

Predsednik nije isključio mogućnost da do toga dođe u narednom periodu, rekavši da se u poslednja 3-4 dana dogodilo puno toga za šta je mislio da je nemoguće.

Isključenje neke od država članica Generalne skupštine uređuje se Poveljom UN-a i to članovima 5, odnosno 6 na koji se i predsednik poziva.

„Član 5 – Članu Ujedinjenih Nacija protiv koga je Savet Bezbednosti preduzeo preventivnu ili prinudnu akciju, Generalna skupština može na preporuku Saveta Bezbednosti privremeno obustaviti vršenje prava i povlastica po osnovu članstva. Vršenje ovih prava i povlastica Savet Bezbednosti može ponovo uspostaviti.
Član 6 – Člana Ujedinjenih Nacija koji uporno narušava načela sadržana o ovoj Povelji Generalna skupština, na preporuke Saveta bezbednosti, može isključiti iz Organizacije“.

Rusija je međutim stalna članica Saveta Bezbednosti koja ima pravo veta.

To praktično znači da Rusija, ukoliko se bude primenjivala Povelja, može da bude izbačena iz Generalne skupštine Saveta Bezbednosti samo ukoliko ona sama ne bi uložila veto.

Podsetimo, Rusija je poslednji put veto uložila prošle nedelje upravo kada je propao pokušaj da se na sastanku Saveta Bezbednosti usvoji Rezolucija o Ukrajini.

Usled toga ovo pitanje je prebačeno na teren Generalne Skupštine koja je večeras usvojila Rezoluciju kojom se osuđuje napad na Ukrajinu.

Rezolucije Generalne skupštine nemaju mandatorno značenje kao rezolucije Saveta Bezbednosti, ali nose politički značaj.

Istovremeno, već godinama se vode ozbiljne rasprave i iznose ocene o tome da su, sa jedne strane, Ujedinjene Nacije izgubile značaj kakav su imale, naročito u prvim decenijama od svog osnivanja 1945, a sa druge, da im je potrebna „ozbiljna transformacija“.

Predsednik Srbije nije jedina osoba koja je javno govorila o razmatranju mogućnost isključenja Rusije iz UN-a.

Istraživačica Azijskog mirovnog centra za odgovornost zaštite, Rebeka Barber, je već juče u blogu Evropskog žurnala međunarodnog prava objavila tekst „Da li Rusija može da bude suspendovana iz Ujedinjenih Nacija“ gde se poziva na član 5. sa glavnom porukom da on „ne obezbeđuje osnovu za suspenziju Rusije iz UN-a“, jer Savet bezbednosti „nije preduzeo preventivnu ili akciju primene protiv Rusije, a čak i da jeste, Rusija bi, pretpostavlja se, upotrebila veto na Rezoluciju kojom se preporučuje njena sopstvena suspenzija“, Isti član – kako dalje navodi, „nije potpun kraj tog puta o suspenziji“.

Ona se u tekstu bavi mogućnošću kada Generalna Skupština predlaže isključenje člana i daje primere koji su se do sada dešavali u praksi, uz istovremeno iznošenje problematike tih odluka.

„Malo je verovatno da će to biti opcija za prvu Rezoluciju o Ukrajini o Skupštni, ali imajući u vidu stepen do kojeg je međunarodno pravo potkopano, nijedna opcija se ne isključuje“, zaključila je Barber u tekstu objavljenom za vreme zasedanja Generalne Skupštine.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.