Za Prištinu rat u Ukrajini i „usmerenost Srbije ka Rusiji“ pravi trenutak za učlanjenje u NATO

Jarinje barikade KFOR
FOTO: KoSSev

Rat u Ukrajini pokrenuo je lavinu izjava prištinskih zvaničnika, analitičara i „stručnjaka za bezbednost“ o tome da bi Srbija koju definišu kao „destabilizujući faktor“ i „satelit Rusije“ mogla da „ugrozi Kosovo“, uključujući čak i prognoze o „vojnom blic-krigu“ na Sever Kosova. Zajedno sa ovakvim navodima stižu i poruke da bi KFOR trebalo da uveća svoje prisutvo na Severu, ali i da je ovo „pravo vreme“ da se Kosovo učlani u NATO i da se sve više ulaže u KBS.

Samo u toku jučerašnjeg dana više prištinskih zvaničnika prenelo je istu poruku.

„Ubrzano članstvo Kosova u NATO-u i uspostavljanje stalne baze američkih snaga su potrebni da bi se garantovali mir, bezbednost i stabilnost na zapadnom Balkanu i šire“, poručio je kosovski ministar odbrane, Armend Mehaj.

Navodeći kao povod rat u Ukrajini, te njegov uticaj na zapadni Balkan, Evropu i svetu, on je zatražio od SAD-a i partnera da ubrzaju proces članstva Kosova u NATO, uz poruku da su građani Kosova za „evroatlantske vrednosti slobode, mira i demokratije“.

„Naši saveznici, a i vi – zemlje članice NATO-a koje nerado priznajete družavnu realnost Republike Kosovo, ne oklevajte više“, poručio im je Mehaj.

Za to vreme, bivši kosovski ministar spoljnih poslova, Bedžet Pacoli, poziva na stvaranje fonda za KBS kako bi bila formirana „jaka vojska“.

„Događaji u Ukrajini podsećaju nas na važnost samoodbrane i jake vojske. Fond za vojsku Kosova treba što pre staviti na raspolaganje. Podržimo ga sopstvenim sredstvima!“, poručio je u objavi na Fejsbuku.

Uz konstataciju da je Srbija na strani Rusije, Pacoli je ujedno juče na Tviteru naveo da ova situacija predstavlja „povećan rizik za Kosovo“.

On takođe smatra da je zato sada pravi trenutak da Kosovo postane članica NATO-a i drugih bezbednosnih organizacija.

Istog je mišljenja i lider LDK, Ljumir Abdidžiku, koji kaže da je novonastala situacija u Ukrajini Kosovu ukazala istorijsku priliku za ulazak u NATO.

„Naše članstvo u NATO danas ima novu priliku. Kosovo, naše institucije, naša diplomatija, moraju da iskoriste ovaj istorijski prozor koji nam se retko toliko otvara, naši međunarodni saveznici moraju da ubrzaju naše članstvo kao prirodan proces evropske bezbednosti. Kosovo u NATO-u je neophodno, uvek je bilo, uvek će biti“, poručio je lider najveće opozicione stranke na Kosovu.

Za to vreme, predsednik AAK, Ramuš Haradinaj, zahteva zakazivanje sednice kosovske skupštine o bezbednosnoj situaciji, ali i kaže da Kosovo „ne može beskonačno da čeka članstvo u međunarodnim organizacijama, a posebno u Severnoatlantskoj alijansi“.

On poručuje da Priština mora da stane uz SAD, EU i Ukrajinu, ali i da ne sme da naseda na provokacije.

Haradinaj ujedno dodaje da je „ruska agresija na Ukrajinu scenario krize koji je Kosovo prošlo u vreme Miloševića“.

Slično navodima Haradinaja, kosovsku ministarku spoljnih poslova, Doniku Gervalu, agresija na Ukrajinu od strane, kako kaže, „diktatora Putina“, podseća na vreme kada su „Kosovo napali slični brutalni lideri“.

„Kosovo će učiniti sve da pomogne Ukrajini i demokratskom svetu da pobedi u ovoj borbi“, navela je Gervala.

Kosovska predsednica, Vjosa Osmani, koja je u prethodnim danima upozorila Beograd da će da se suoči sa KBS-om, Kosovskom policijom, ali i NATO-om, u slučaju da napadne Kosovo, ujedno je ovog vikenda iskoristila priliku da još jednom ponovi da je Kosovo „žrtva genocida“.

Ona je u intervjuu za Times Radio kazala da do kraja rata u Ukrajini neće doći sve dok Zapad ne usmeri svu svoju pažnju.

Rusiju je optužila da ne pokušava samo da osvoji Ukrajinu već i demokratski način života, usled čega su, kako kaže, „životi svih nas dovedeni u pitanje“.

„Ukrajina je prvi front, zemlje Zapadnog Balkana su drugi front u odbrani demokratije danas“, poručila je Osmani i pozvala na uvođenje svih sankcija Rusiji.

Kaže da trenutnu situaciju u Ukrajini „niko ne može bolje da razume od ljudi na Kosovu“ a pogotovu to kako je živeti „pored susedne zemlje u kojoj vlada autoritarni režim“.

„Očigledno je da Vučić igra u skladu sa Putinovim potezima. Ako pogledate destabilizujuće akcije koje je Srbija preduzela poslednjih meseci protiv BiH, Crne Gore i protiv Kosova i drugih zemalja u regionu, one jasno pokazuju da su ciljevi Srbije veći od pukog teritorijalnog proširenja. Ovo su hegemonistički ciljevi“, kazala je Osmani, uz naznaku da se srpska strategija nije promenila.

„Njihove namere se nisu promenile i nažalost, u većini slučajeva dovedu do ljudskih patnji i uništenja“, ocenila je Osmani.

Za kraj je navela da je važno da EU vidi ono što „jasno govori Srbija – „da je naklonjena Rusiji, a ne vrednostima koje zastupaju EU ili Velika Britanija ili SAD“.

Prištinski mediji neretko su u prethodnim danima, osim izjava političara, citirali analitičare i „stručnjake za bezbednost“, među kojima se juče našao i bivši komandant KBS-a, Kadrij Kastrati. On je za Koha rekao da „postoji opasnost po Sever Kosova, jer Srbija ima teritorijalne ciljeve“.

Pozvao je Kosovsku policiju, KBS i KFOR da budu „budni“ i koordinišu aktivnosti na krajnjem severu, da ne bi došlo do toga da Priština bude „Iznenađena bilo kakvom akcijom ekstremista ili srpske ili ruske tajne službe“.

Srpska strana je prethodno reagovala u više navrata povodom spekulacija koje stižu iz Prištine o aktivnostima na Severu.

Predsednik Srbije nedavno je kazao da ga ne zanimaju izjave koje dolaze iz Prištine, da su „besmislene“ i date samo „da bi se pojavili na društvenim mrežama“, da bi „neko video kakve gluposti oni izgovaraju“.

Ujedno, direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković, juče je pozvao Prištinu, tj. vlast Aljbina Kurtija, da prestane da plasira lažne vesti, a nakon medijskih spekulacija o planu Srbije da lažiranjem napada dođe do „povoda da vojno interveniše kako bi zaštitila Srbe na Severu Kosova“.

Neka Priština prestane da obmanjuje i veštački stvara krizu“, poručio im je Petković.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.