Nastavićemo sa izvođenjem radova, čak i ukoliko međunarodni partneri odustanu, poručio je kosovski ministar kulture, Hajrula Čeku, pre dve godine, nakon izbijanja afere kada su združenim snagama kosovska vlada, EU i UNDP krenuli u renoviranje kuće Džafera Deve. Ipak su tek najavljene radove EU i UNDP obustavili čim se u delu medija skrenula pažnja na biografiju nekadašnjeg saradnika nacista i protagoniste SS divizije „Skenderbeg“.
Rečeno – učinjeno. Dve godine kasnije, kosovsko ministarstvo kulture je potvrdilo da je opredelilo sredstva u iznosu od 500.000 evra za celokupnu restauraciju. Bez jasnog preciziranja namene objekta, saopštilo je letos da im je cilj da kuća funkcioniše „u javnoj službi za zajednice“.
Nedavno su objavljivane fotografije zdanja na kojem su završeni spoljašni radovi, što je pokrenulo talas oduševljenja i promovisanja preko društvenih mreža albanskih korisnika. A potom su usledile i negativne reakcije zvaničnog Beograda, koje su se čule i na nedavnoj sednici Saveta bezbednosti UN-a. U pitanju je „pranje zločinačkog nasleđa Deve“, poručuje Srbija.
Za sada izostaju reakcije prištinskih zvaničnika, dok, sa druge strane, iz nemačke ambasade ponavljaju svoj stav – „Deva je bio poznati saradnik nacista i protagonista SS divizije Skenderbeg – činjenice koje se ne mogu odvojiti od istorije samog objekta“.
Radovi na restauraciji kuće Džafera Deve vršeni su u više navrata u prethodnim godinama. Istorijat intervencija datire još od druge decenije 21. veka. Potpisano je više ugovora, urađene hitne intervencije, ali ovaj objekat nije renoviran u celosti.
Nevladine organizacije „Kulturno nasleđe bez granica“, koja je bila deo u više ovakvih projekata, uključujući i sadašnji, izvestila je još 2014. godine da su tada realizovani radovi na ovom objektu u sklopu Programa hitne intervencije 50 objekata kulturnog nasleđa na Kosovu.
Ovaj program je sprovodila upravo ova nevladina organizacija i takođe su, kako su naveli, bili sufinansijer preko švedskih državnih fondova, zajedno sa kosovskim ministarstvom kulture.
Objekat je, međutim, zahvatio požar 2015. godine, dok mu je 2016. čak i pretilo rušenje, usled rešenja koje je donela Uprava za inspekciju u Južnoj Mitrovici. Međutim, ova odluka je u međuvremenu ukinuta, nakon što je, kako je takođe saopštilo „Kulturno nasleđe bez granice“, kosovsko ministarstvo kulture izdvojilo novac za restauraciju.
Novi, ali takođe samo parcijalni radovi, vršeni su 2018. godine.
Žaleći se na nedovoljna ulaganja i kašnjenje, ova NVO je zajedno sa još 50 drugih organizacija 2019. godine uputila pismo kosovskom ministarstvu kulture sa zahtevom da se pristupi potpunoj restauraciji ovog objekta koji se ujedno nalazi na listi kulturnog nasleđa pod privremenom zaštitom.
Od 2023. godine, objekat se nalazi i na listi kulturnog nasleđa sa trajnom zaštitom, i to pod nazivom „Stambena kuća Džafer Deva – Nekadašnja zgrada stare Ambulante“
Kratak put od najave do obustave
I dok su radovi na restauraciji u drugoj deceniji 20 veka prolazili gotovo neopaženo za širu javnost, to se promenilo 2022. godine.
Početkom februara meseca kosovsko ministarstvo kulture najavilo je da su otpočeli radovi na restauraciji kuće, navodeći da je reč o objektu koji ima „izuzetnu društvenu, kulturnu, istorijsku i arhitektonsku vrednost za ceo region“.
Projekat restauracije zgrade izradio je tim koji su činili članovi pomenute nevladine organizacije „Kulturno nasleđe bez granica“, a isti je dobio dozvolu Kosovskog zavoda za zaštitu spomenika 7. oktobra. 2021. godine.
Iz ministarstva su potvrdili da će se izvršiti zamena prozora i vrata, stolarski radovi, kao i rekonstrukcija fasade.
Ujedno su najavili koja će biti namena ovog objekta, odnosno da će se prizemlje koristiti kao „prostor zajednice za kulturne aktivnosti“, a da će prvi i drugi sprat služiti kao kancelarija Regionalnog central za kulturno nasleđe u Mitrovici.
Tada je i saopšteno da se restauracija izvodi u okviru programa „Kulturno nasleđe kao pokretač dijaloga među zajednicama i socijalne kohezije“, te da ga sufinansiraju Kancelarija instrumenta za stabilnost i mir EU i kosovsko ministarstvo kulture, a da projekat realizuje UNDP.
„Nemojte da izvrćete istinu o holokaustu“
Međutim, iako je sve bilo spremno za početak restauracije, projekat je obustavljen svega par dana nakon najavljenih radova. To su učinili UNDP i Evropska unija, koji su na ovom projektu trebalo partnerski da rade sa kosovskim ministarstvo kulture.
Odluka je usledila nakon afere koja je zatresla deo međunarodne, kosovske i srpske javnosti, nakon što je, inicijalno preko srpskih istoričara, javnosti ukazano na to da je Džafer Deva bio istaknuta figura Vermahta i nacistički kolaboracionista.
UNDP se pravdao da nije znao o kome se radi, a kosovska strana je izašla sa alternativom – da kuća ne mora po svaku cenu da nosi njegovo ime, stavivši akcenat na arhitektonsku vrednost objekta.
Među zvaničnicima koji su jasno ukazivali na biografiju Džafera Deve, tada je bio i nemački ambasador na Kosovu, Jern Rode čime je izazvao pravu buru, uz odijum prvo albanskih korisnika društvenih mreža, a potom i prištinskih zvaničnika sa jedne strane, kao i pozornosti međunarodne javnosti sa druge.
„Nema pranja istorije! Nemojte da izvrćete istinu o holokaustu ili o ratnim zločinima koji su počinili nacisti i lokalni kolaboracionisti“, poručio je Rode, uz naglasak da je „veoma zabrinut“.
Rode je naglasio da Nemačka nije protiv restauracije ove kuće, tj. da nemaju problem sa restauracijom istorijskih objekata, već sa tim što nema komentara o tome ko je bio Džafer Deva. Sa druge strane, podsetio je na dobre prakse iz posleratne Nemačke otvaranja kulturnih ustanova uz jasno ograđivanje od ratnih zločina.
„Ne rehabilitujemo istoriju Džafera Deve“
On je potom dospeo na udar kritika i porodice Džafera Deve koja ga je čak i tužila, kao i dela javnosti i pojedinih medija, uključujući i dela predstavnika kosovske vlasti, koji su bili „iznenađeni reakcijom nemačkog ambasadora“.
Tužbu je u međuvremenu odbacio sud u Berlinu, prema priznanju samog Devinog rođaka
Kosovski ministar kulture, Hajrula Čeku, je čak kazao da je njegova reakcija bila ishitrena.
Sa druge strane, ostavši pri planu obnove kuće, stavio je naglasak da ona ne mora da ponese ime Džafera Deve.
Čeku je na konferenciji za štampu par dana kasnije poručio da debata vodi poreklo iz Srbije, te da je stvorena „nepotrebna situacija“.
Sa druge strane, poručio je da je albanski narod dokazao svoju „antifašističku opredeljenost pružanjem pomoći Jevrejima“, te da su na delu pokušaju da se izmisli narativ kako Kosovo poriče holokaust.
Čeku je tada podcrtao da je neophodno renovirati objekat zbog stanja u kojem se nalazi i da Priština „ne rehabilituje istoriju Džafera Deve“.
Čeku je ujedno kazao da nema razloga da se ne nastave radovi čak i samo uz finansiranje kosovske vlade, ukoliko međunarodni partneri odustanu.
Preizirao je da će, nakon restauracije u ovoj zgradi biti smešten Regionalni centar kulturnog nasleđa u Mitorivcu, te da će se ostatak prostora pretvoriti u umetničke galerije i dokumentacione centre.
I dok je kosovska vlada najavljivala radove na objektu, porodica Džafera Deve tražila je od kosovske skupštine da se imovina vrati porodici.
Valdet Deva, unuk Džafera Deve, podneo je još 2022. godine zahtev predsedniku kosovske skupštine, navodeći da je Džafer još 1940-tih godina proglašen neprijateljem Jugoslavije i komunističkog režima, i da je ujedno zaplenio imovinu u njegovom vlasništvu.
Šta bi sa „sufinansiranjem“?
Međutim, u mesecima koji su potom usledili te 2022. godine, sve je manje bilo medijskih izveštaja, ali i oglašavanja zvaničnika u vezi sa renoviranjem ovog objekta.
Tako je bilo sve do kraja 2022. godine kada se upravo ovaj projekat našao i na izglasanom budžetu kosovske vlade, za 2023. godinu.
„Ministarstvo kulture planira da se sledeće godine vrati restauraciji Kuće Džafera Deve, projektu koji je izazvao senzaciju početkom ove godine“, izvestila je tada prištinska Koha.
Isti medij je juna meseca ove godine pisao da je kuća ponovo u centru pažnje, te da su radovi u toku, ali i da je na društvenim mrežama pokrenuta debata o izgledu fasade, odnosno da je ona za neke „skandalozna“.
Novinar Škumbin Kajtazi objavio je krajem juna fotografije kuće Džafera Deve, kako je izgledala pre i nakon renoviranja, navodeći da je bila lepša pre započetih radova.
„Šta je Ministarstvo kulture uradilo jednom od retkih objekata koji su ostali vredni u Mitrovici“, napisao je.
Pola miliona i sami?
U jeku ove debate, kosovsko minstarstvo kulture, potvrdilo je krajem juna meseca ove godine da je izdvojilo budžet od oko 500.000 evra za kompletnu restauraciju objekta i to uz striktno navođe naziva – „Nakadašnja ambulanta – kuća Džafera Deve“.
Sa druge strane, prema dostupnim podacima iz kosovskog budžeta za 2024. godinu, ukupan iznos novca planiran za ovaj projekat procenjuje se na čak 642,966 evra.
Za 2024. godinu opredeljeno je 200.000 evra, za 2025. godinu 300,000, dok je do 2023. potrošeno 142,966 evra.
Tada su saopštili da su ovu kuću uvrstili u investicioni program restauracije, s ciljem da se izbegne dalji rizik od uništavanja.
Međutim, za razliku od saopštenja kojim je najavljen projekata 2022. godine, kada je precizirano da će objekat koristiti kao „prostor zajednice za kulturne aktivnosti“ i kao kancelarija Regionalnog centra za kulturno nasleđe, u novom oglašavanju nije jasno precizirana namena, već samo da im je cilj da se objekat stavi u funkciju „javne službe za zajednicu“.
Kosovsko ministarstvo kulture potvrdilo je juna ove godine da je u projekt ponovo uključena nevladina organizacija „Kulturno nasleđe bez granica“, odnosno da je njihov tim izradio plan restauracije, dok nije navedeno da li sarađuju i sa međunarodnim partnerima.
Čak se, kada je reč o finansiranju, spominje samo iznos koji je opredelilo kosovsko ministarstvo kulture.
Tišina u Prištini
KoSSev portal se prethodnih meseci u više navrata obraćao kosovskoj vladi sa upitom za komentare povodom medijskih navoda i drugih detalja vezanih za restauraciju ovog objekta.
Par puta smo to činili tokom leta, preko potparola Perparima Krueziua povodom tadašnjih aktuelnih radova na rekonstrukciji kuće.
U našem upitu 6. juna, odnosno 9. jula, zatražili smo odgovore kosovske vlade na pitanja na koji način će kuća biti renovirana; šta je njena buduća svrha; na koji način će se obraditi uloga Džafera Deve kroz samu rekonstrukciju, odnosno da li će se njegova stvarna uloga na pravi način predstaviti, a na korist budućim generacijama i procesima; da li imaju konsultanta i eksperta u ovom specifičnom slučaju kada je u pitanju rekonstrukcija zgrada i objekat u vlasništvu kontroverznih figura u istoriji; koliko je novca investirano, te kakav je odnos kosovske vlade prema ulozi Džafera Deva u istoriji.
Uprkos ponovljenim pitanjima, ni na jedan upit nismo dobili odgovor, osim što nam je Krueziu kazao da će proveriti sa ministarstvom za kulturu i odgovoriti, što se do danas nije dogodilo.
Upaljena svetla i tišina
Upravo zbog toga, a nakon što je ova tema ponovo aktuelizovana, obratili smo se upitom i kosovskom ministarstvu kulture. Zatražili smo ujedno da nam odgovore da li su radovi već završeni i da li kosovska vlada sarađuje sa međunarodnim organizacijama na ovom projektu. Međutim, i ovaj mejl je ostao bez odgovora.
Svetleće u bojama za praznike
A tema restauracije kuće Džafera Deve aktuelizovana je ponovo nakon što su na društvenim mrežama objavljene fotografije ovog, na izgled, sada već zdanja na kojem su završeni spoljni radovi.
Fotografije kuće Džafera Deve sa upaljenim unutrašnjim svetlima objavljene su pre desetak dana na privatnim nalozima i stranicama albanskih korisnika Fejsbuka.
U međuvremenu su usledile nove fotografije – sa upaljenim spoljnim svetlima koja su jedne noći osvetlila fasadu u crvenoj, a dan kasnije u plavoj boji.
„Ovo je boja zastave Kosova, juče je kuća Džafera Deve bila ukrašena bojom zastave Albanije. Kuća će dobiti po jednu boju za svaki praznik“, navodi se na jednoj od stranica, koja je i objavila fotografiju.
Nije nacista, nego nacionalista?
Pojedine stranice sa juga Mitrovice su nakon ponovne aktuelizacije ove teme, objavljivale tekstove, sa raznimi osvrtima na lik i delo Džafera Deve.
Tako je jedna od njih objavila navodni tekst univerzitetskog profesora, Miljazima Krasnićija, koji o Devi piše kao o nacionalisti, ali ne i nacisti, pozivajući se na navodne tvrdnje Hermana Nojbahera, specijalnog izaslanika Hitlera na Balkanu.
U tekstu navodi da je Nemačka 1943 „želela da stvori nezavisne države na Balkanu koje bi se oduprele komunističkioj pretnji“, a da je Džafer Deva bio „pogodna ličnost“ kao antikomunista i albanski nacionalista“.
Nemačka ambasada: Činjenice se ne mogu odvojiti od istorije samog objekta
Sa druge strane, ambasada Nemačke u Prištini je na upit KoSSev-a o radovima na kući Džafera Deve iznela drugačije navode i, kako su naveli, dobro poznat stav.
“Stav nemačke ambasade i samog ambasadora vezano za obnovu bivše kuće Džafera Deve je dobro poznat. Deva je bio poznati saradnik nacista i protagonista SS divizije Skenderbeg“, naveli su.
Naglašavaju da su to „činjenice koje se ne mogu odvojiti od istorije samog objekta“.
„Iskreno suočavanje sa prošlošću znači staviti istorijske ličnosti, događaje i zdanja u kontekst“, naglasili su iz ove ambasade.
„Osvetljena u boji zastave Trećeg Rajha“
Obnovljene fotografije osvetljene kuće bile su povod za reakciju pojedinih zvaničnika u Beogradu, ali ne i onih u Prištini.
„Nedavno obnovljena kuća nacističkog saradnika i zločinca Džafera Deve u južnom delu Kosovske Mitrovice osvetljena je, kako i dolikuje, u boji zastave Trećeg Rajha“, reagovao je ministar spoljnih poslova Srbije, Marko Đurić.
Ovaj potez tumači kao „glorifikaciju načističkih kolaboracionista i saizvršilaca“, koja „ne sme biti društveno prihvatljiva nigde, pa ni na Kosovu i Metohiji“.
„Oštro osuđujem skandalozan istorijski revizionizam vlade Albina Kurtija koja je ovo omogućila i organizovala“, naveo je Đurić.
O kući Džafera Deve Đurić je govorio i na prošlonedeljnom zasedanju Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija u vezi sa Kosovom.
„Počinio je zločine protiv mnogih Srba, Jevreja i Roma tokom Drugog svetskog rata, sa druge strane Priština ga danas vidi kao nacionalnog heroja“, rekao je Đurić.
Gujon: Međunarodni zvaničnici da bojkotuju eventualno svečano otvaranje
U međuvremenu se oglasio i direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Srbije, Arno Gujon.
„Afera kuće Džafera Deve je pokazatelj tvrdoglavosti i jednostranosti sa kojom vlast u Prištini postupa i po mnogim drugim stvarima, a posebno u dijalogu sa Srbijom. Slični potezi rezultirali su EU sankcijama uvedenim Prištini koje su i dalje na snazi“, naveo je.
Gujon je ujedno izrazio očekivanje da će međunarodni zvaničnici bojkotovati svečano otvaranje ovog objekta, ukoliko se tako nešto organizuje:
„I time jasno stave do znanja Kurtijevoj vladi da njegov odmetnički pristup i pranje zločinačkog nasleđa Džafera Deve nije put ka pomirenju i EU“, poručio je Gujon.
„Kuća Džafera Deve u Mitrovici. Ministar Hajrula Čeku konačno zaslužuje aplauz“, poručio je u međuvremenu univerzitetski profesor, istoričar i analitičar iz Južne Mitrovice“, Nedžmedin Spahiju. Više stotina sviđanja ovakve objave, upućuje na gromoglasan aplauz njegovih sunarodnika.
O celoj aferi oko kuće Džafera Deve, čitajte u:
Rođak Džafera Deve: Sud u Berlinu odbio moju tužbu protiv nemačkog ambasadora u Prištini
Valjdet Deva: Podignuta tužba protiv Rodea zbog klevete lika Džafera Deve
Duhovi kuće Džafera Deve – geneza saradnje sa Trećim Rajhom
Direktor Muzeja žrtava genocida pisao ambasadorima u vezi sa obnovom kuće Džafera Deve u Mitrovici
Hasani: Deva slepi saradnik nacista; Rode je u pravu; Reakcija Čekua žalosna
Suroi: Zašto bi trebalo da se renovira kuća Džafera Deve
Član porodice Džafera Deve uputio pismo nemačkom ambasadoru, pozivajući ga da se javno izvini
Istoričar Budžovi: Džafer Deva štitio Jevreje, to je činjenica
Čeku: Ne odustajemo od restauracije kuće Džafera Deve, iz Srbije krenuo lažni narativ
Veler: Nerazumne reakcije na restauraciju kuće Džafera Deve
UNDP i Evropska Unija obustavili projekat restauracije kuće Džafera Deve
Hajrula Čeku o kući Džafera Deve: Ne radimo istorijski revizionizam, izvor nepotrebne buke Srbija
Fon Kramon o Džaferu Devi: Ne sme da se desi pranje istorije o poznatom nacističkom kolaboracionisti
Pacoli: Deva štitio Jevreje; lavina negativnih rekacija na objavu nemačkog ambasadora
Enver Robeli za Džafera Devu: On nije patriota, on je plaćenik fašista
Nemački ambasador o restauraciji kuće Džafera Deve: Kultura sećanja na pogrešan način
EU i UNDP zabrinuti zbog kontroverzi oko kuće Džafera Deve i rade na alternativama
Slučaj kuće Džafera Deve – Кulturno nasleđe Mitrovice kao pokretačka sila dijaloga među zajednicama
Kulturni centar „Redžep Mitrovica“ nosi naziv po saradniku nacista, ili albanskom heroju?
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
