Pacoli: Deva štitio Jevreje; lavina negativnih reakcija na objavu nemačkog ambasadora

Džafer Deva nije vršio zločine nad Jevrejima, on ih je štitio, i bio je saradnik Amerikanaca broj jedan za rušenje komunističke vlasti u Albaniji, poručio je sinoć lider AKR i bivši ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli (Behgjet Pacolli). On je zatražio od kosovske vlade da se „usprotive divljoj srpskoj kampanji, punoj laži i neistina o ovom uzvišenom aktivisti Nacije“.

Pacoli Devu definiše kao značajnu ličnost koja „zaslužuje fer tretman“.

„Ministar unutrašnjih poslova Albanije u vladi Redžepa (Rexhep) Mitrovice, Džafer (Xhafer) Deva, je nesumnjivo jedna od značajnih ličnosti nacionalne stvari koja svojim radom i delima zaslužuje fer tretman“, poručio je lider AKR.

Kaže da je sada „kada se sumnja u njegovu ličnost“, potrebno „odbraniti njegove vrednosti kroz odražavanje stvarnosti“.

„Ne postoji istorijska činjenica da su Džafer Deva ili njegove jedinice počinile zločine protiv bilo koje druge zajednice, a kamoli nad Jevrejima“, tvrdi bivši ministar spoljnih poslova Kosova.

Pacoli kaže da je zapravo Džafer Deva bio „saradnik Amerikanaca broj jedan za rušenje komunističke vlasti u Albaniji“.

Upravo je „iz poštovanja“ i dobio vizu i emigrirao u SAD 60-tih godina, tvrdi Pacoli.

„On je radio kao administrator na Univerzitetu Stanford u Palo Altu u Kaliforniji koji je bio u vlasništvu jevrejskih porodica koje su veoma cenile Džafera Devu u znak zahvalnosti zbog zaštite Jevreja na Kosovu i u Albaniji“, dodao je Pacoli.

Lider AKR navodi da ne razume „zašto se kosovska diplomatija, a posebno šefovi država, ne protive divljoj srpskoj kampanji, punoj laži i neistina o ovom uzvišenom aktivisti Nacije“.

Džafer Deva dospeo je u žižu interesovanja javnosti na Kosovu i u Srbiji nakon što su se početkom meseca EU i UNDP pohvalili da su započeli restauratorske radove u vrednosti od 300,000 evra kako bi obnovili njegovu kuću u južnom delu Mitrovice, a srpski istoričari podsetili na to da se radi o istaknutoj figuri Vermahta.

Svoje nezadovoljstvo najavljenim radovima izrazio je i zvanični Beograd, te se srpska ministarka kulture i informisanja, Maja Gojković, obratila pismom EU i UNDP u kojem ih je pozvala da odustanu od obnove kuće Deve.

„Reč je o ozloglašenom nacističkom kolaboracionisti, koji je bio aktivan u formiranju SS divizije ‘Skender-beg’, poznatom po pripremanju i izvođenju zločina nad srpskim i jevrejskim stanovništvom“, poručila im je.

Mnogo veću pažnju javnosti na Kosovu, međutim, privukla je jučerašnja objava nemačkog ambasadora u Prištini, Jorn Rodea koji je poručio da je izuzetno zabrinut zbog najavljene restauracije i Devu okarakterisao kao „poznatog nacističkog kolaboracionistu/učesnika neslavne SS Skenderbegove divizije“.

„Nema pranja istorije! Nemojte da izvrćete istinu o holokaustu ili o ratnim zločinima koji su počinili nacisti i lokalni kolaboracionisti“, naveo je nemački ambasador na Tviteru, uz poruku da je reč o „kulturi sećanja na pogrešan način“.

Ubrzo zatim usledila je lavina reakcija albanskih korisnika Tvitera.

Veton Suroi (Surroi) se oglasio uz fotografiju na kojoj se između Džafera Deve i oficira Vermahta nalazi Kosta Pećanac.

„Oficir Vermahta sa dva saradnika: vođom četnika Kostom Pećancem i Džaferom Devom – Podujevo 1941. Tupa lekcija iz istorije. Nezavisnost Kosova je bila bolna, ali je na kraju izgrađena kao pobeda antifašizma, transatlantske sile koja je pobedila one sa slike“, poručio je Suroi.

Antropološkinja sa Kembridža, albanskog porekla Nora Veler je navela: „Vaša reakcija je zasnovana na pogrešnim informacijama. Tako mi je žao da vidim da imate potpuno izvrnuti narativ ovde“.

Većina reakcija albanskih korisnika Tvitera na objavu nemačkog ambasadora je sa negativnim komentarima.

„Voleo bih da znam odakle Vam ova informacija, jer se ne rimuje sa onim ono što mi znamo i što pišeš ti. Ako je Srbija izvor vaše informacije, onda je ne smatram verodostojnom“, naveo je jedan od korisnika ove društvene mreže.

Uglavnom dominiraju dve vrste poruke – one u kojima se veliča uloga Džafera Deve, da je bio patriota albanski, da se borio protiv srpskog okupatora, da je štitio Jevreje i one u kojima se ne spominje njegov odnos prema Jeverejima, odnosno posredno se potvrđuje kontraverznost njegove uloge, ali se direktno naglašava da se on zapravo borio protiv „većeg zla“ – srpskog/jugoslovenskog i ruskog komunizma. Takođe, ima i komentara u kojima se nekritički naglašava uvek privrženost Nemačkoj.

„Umanjujete li značaj toga da su Albanci zaštitili sve tokom Drugog svetskog rata. Džafer Deva jeste sarađivao sa nacistima, ali nikada s ciljem ubijanja drugih, već komunista koji su dokazali da su diktatori, a ne bolji od nacista“, poruka je jednog od korisnika.

„Zaštitite činjenice! Odajte Džaferu Devi počast koju zaslužuje, jer je učinio onoliko koliko je mogao da spase Jevreje na albanskoj teritoriji, pored drugih dobrih dela učinjenih za našu naciju“, naveo je drugi korisnik.

Bilo je onih koji su poruku Rodea protumačili kao potez kojim se ambasador „priklanja srpskim interesima“, a jedan korisnik ga je nazvao i „evropskim/nemačkim Grenelom“, a bilo je i onih sa jačim uvredljivim sadržajem, gde se citira da bi „Nemačka trebalo da bude preventivno bombardovana svakih 50 godina“.

Ipak postoji i nekoliko komentara albanskih korisnika na Tviteru koji se slažu sa Rodeovim komentarima, a u pojedinim među njima se naglašava čak i ta činjenica da to što se radi o njegovoj kući ne treba da znači da ne bi trebalo da se renovira zgrada koja je ima retku arhitektonsku vrednost.

„Ovo je otvoren i istinit put. Niko ne poriče da je bio kolaboracionista nacista…Nemačka ambasada bi sada trebalo da pronađe projekat kako bi donela svu dokumentaciju o takvim kolaboracionistima – Skenderbegove divizije, kako bi ljudi znali više. To treba da posluži takođe i kao dokumentacioni centar“, naveo je Abit Hodža (Hoxha), ekspert u istraživačkom novinarstvu i ratnim vestima.

Kosovski mediji su sinoć listom prenosili reakciju nemačkog ambasadora i reakciju ministarke kulture Srbije. U gotovo jednobraznom sadržaju vesti, naglasak su u zaključku stavili i na to da je u pitanju kuća važna upravo zbog svoje arhitektonske vrednosti, te uz tvrdnju da u njoj Džafer Deva nikada nije živeo, i za šta se kuća koristila nakon rata.

U autorskom tekstu za Kohu, poznati švajcarsko-albanski novinar Enver Robeli, uz naslov da Džafer Deva nije patriota već plaćenik nacista, naglasak takođe stavlja na saradnju Deve i četnika Koste Pećanca, koji za zajedničko imaju upravo saradnju sa nacistima, te da je Skenderbegova divizija bila kraktog veka, jer su je Albanci napuštali a mnogo više se njih borilo na strani saveznika.

Za razliku od albanskih, srpskih reakcija je bilo manje. Među retkima koji su poklonili pažnju ambasadorovoj objavi bio je Balša Božović iz Demokratske stranke.

Komentarišući navode nemačkog ambasadora u Prištini, Božović se oglasio sa porukom – „najoštrija osuda reviziji istorije u celom regionu! Smrt fašizmu, sloboda narodu!“

Podsetimo, EU i UNDP pohvalili su se početkom meseca da su započeli restauratorske radove u vrednosti od 300,000 evra kako bi obnovili kuću Džafera Deve.

U međuvremenu je, zbog vesti o restauraciji kuće Deve, više medija na srpskom jeziku izvestilo o kontraverzama koje se vezuju za ovu osobu, a za naš portal informacije o tome ko je bio Džafer Deva su izneli prošle nedelje dr Nenad Antonijević, muzejski savetnik Muzeja žrtava genocida i Stefan Radojković, kustos Muzeja žrtava genocida.

„Za neupućene osobe, ili pak one koje površno poznaju istoriju Drugog svetskog rata u Кraljevini Jugoslaviji (1941-1945), Džafer Deva (1900/904-1978), rođen u Istanbulu 1900. prema jednom izvoru ili rođeni Mitrovčanin od 1904. godine prema drugim informacijama, bio je istaknuti saradnik Vermahta, redovne vojske nacističke Nemačke kojoj je poverena uprava nad okupacionom-zonom „Srbija“ (obuhvata prostor današnjeg Banata i teritoriju od Beograda do Кosovske Mitrovice i Podujeva), koja zajedno sa Solunom čini veću okupacionu celinu pod nazivom ‘Jugoistok’. Pored toga što je bio sreski načelnik kosovsko-mitrovačkog sreza tokom trajanja nemačke okupacije, general Hans Gustav Felber – komandant okupacione celine „Jugoistok“ i zone „Srbija“ od 15. avgusta 1943. do 26. septembra 1944. godine – u izveštaju opisuje Devu kao osnovnu pokretačku snagu na Кosovu i Metohiji, te da su njegove akcije protiv partizana premašila sva očekivanja Vermahta“, naveli su u svom autorskom tekstu za naš portal, kao reakciju na to što su se međunarodne agencije pohvalile svojim poslom.

Istog dana su i sami EU i UNDP izrazili zabrinutost zbog kontroverzi koje povezuju prošlost zgrade i poručili da „trenutno rade na alternativama za dobrobit lokalne zajednice i dijaloga među zajednicama“.

Enver Robeli za Džafera Devu: On nije patriota, on je plaćenik fašista

Nemački ambasador o restauraciji kuće Džafera Deve: Kultura sećanja na pogrešan način

EU i UNDP zabrinuti zbog kontroverzi oko kuće Džafera Deve i rade na alternativama

Slučaj kuće Džafera Deve – Кulturno nasleđe Mitrovice kao pokretačka sila dijaloga među zajednicama

Kulturni centar „Redžep Mitrovica“ nosi naziv po saradniku nacista, ili albanskom heroju?



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.