Ukoliko Tači bude pušten on neće predstavljati opasnost za bilo koga, već će pomoći dijalogu i miru između različitih etničkih grupa na Kosovu, zaključuje odbrana Hašima Tačija u dokumentu upućenom Specijalizovanim većima Kosova, a kojim ponovo traži njegovo privremeno puštanje na slobodu. Kao argumente u korist Tačija vide njegovo „stalno pozivanje na mir među Srbima i Albancima“, njegove posete spomenicima i „odavanje počasti“ ubijenim Srbima. Ocenjuju da Tači neće pobeći, da bez njega ne bi ni postojao Specijalni sud, te da je on „iskreno posvećen miru“.
Sudija za prethodni postupak Specijalizovanih veća, Nikolas Giju, odbio je 22. januara zahtev odbrane Hašima Tačija za njegovo privremeno puštanje na slobodu. Ustanovio je da i dalje postoji rizik od bekstva, opstrukcije sudskog postupka i ponavljanja krivičnih dela.
Ova sudska odluka je u skladu i sa zahtevom Specijalnog tužilaštva u Hagu za produženje mere pritvora Tačiju.
Sada se odbrana ponovo žalila na žalbu tužilaštva posle prethodnog zahteva Tačijeve odbrane za puštanje.
„Haotičan pristup tužilaštva“, „neubedljivi navodi“ i „obmanjivanje“
U novom dokumentu Dejvida Hupera – Tačijevog branioca, iznose se kritike na račun Kancelarije specijalnog tužilaštva kada su u pitanju argumenti tužilaštva za pritvor njegovom branjeniku – pre svega na navode o pokušajima opstrukcije suda, odnosno ometanja sudskog procesa, mreži kontakata i uticaja na svedoke, te rizika od bekstva i ponovnog izvršenja krivičnih dela.
Odbrana kaže da je tužilac u objašnjavanju zašto bi eventualna odluka o puštanju na privremenu slobodu bila rizična, koristio „haotičan pristup, izlistavajući seriju neubedljivih navoda i to često na način kojim se obmanjuje“.
„Odbrana je zbog toga bila primorana da se pozabavi svakim od njih (navoda) kako bi pokazala da postupci gospodina Tačija nisu bili neprimereni, a kamoli kriminalni u osnovi i kako bi razotkrio nedostatak suštine ovakvih navoda“, dodaje se u dokumentu
Oni tvrde da je tužilac zbog toga bio primoran da sada povuče deo svojih navoda tako što je objasnio da nije u pitanju to da li se radi o nekom pojedinačnom krivičnom ili neprimerenom delu, već da je važan „obrazac ponašanja“ dok se oslanja na „sve dokaze zajedno“ kojima utvrđuje navode o riziku.
„Za razliku od drugih Tači pristao da se preda“
Takođe, odgovorili su i na navode tužioca o povezivanju Tačijevog slučaja sa ostalim „dobro poznatim međunarodnim figurama“ koje su koristile „sopstvene resurse da bi izbegli pravdu“.
Huper tvrdi da je u tužiočevim navodima izostavljena „najočitija karakteristika“ kada je u pitanju razmatranje rizika od bekstva.
„Za razliku od predsednika Habrea, Karadžića i Tejlora, koji su, nakon što su saznali da su protiv njih potrvđene optužnice, zaista i pobegli, gospodin Tači je saznavši za potvrđenu optužnicu, na vreme dao ostavku na mesto predsednika Kosova, povezao se sa svojim advokatima i kancelarijom specijalnog tužilaštva i predao se STK“.
Štaviše, Tačijev branilac tvrdi da je argument specijalnog tužioca Džeka Smita – da Tači „nije imao drugi izbor već da se preda“ – „opasan i netačan“.
„Predsednik Tači se ponašao odgovorno i sa potrebnim poštovanjem prema nadležnosti SKT-a. On jeste imao izbora. Izabrao je da se preda i da se ne oslanja na svoj ustavni imunitet kao predsednik da bi se suprotstavio hapšenju. On bi slično odgovorio i na bilo koji drugi poziv i bio bi spreman da to i učini“, poručio je.
Za Tačija Huper kaže da uprkos ozbiljnim optužbama Džeka Smita, on „i dalje uživa poverenje istaknutih javnih figura“, kako domaćih tako i međunarodnih. Navodi primer više osoba čija imena su sakrivena u ovoj redigovanoj verziji dokumenta, a koji su, kako navodi, izdali zajedničku izjavu podrške da se Tači pusti privremeno na slobodu i koji su za Tačija kazali da je : „Čovek visokog karaktera i od poverenja“, koji je „ponosan zbog svojih dostignuća da donese mir, prosperitet i pravdu Kosovu i regionu“.
Tvrdi i da je tužilac „obmanuo sud“ da postoji rizik od Tačijevog bekstva.
Tači „stalno pozivao na mir i jedinstvo“
Smitov stav da Tači stalno poziva na mir i jedinstvo među Srbima i Albancima zbog toga što je „svestan sopstvene potrebe da traži privremeno puštanje na slobodu“ – Huper je ocenio kao „ciničan“ i još jednom ponovio : „Gospodin Tači je tokom poslednjih 20 godina i više, imao konzistentne napore da postigne i održi mir između Kosova i Srbije“, dodao je Huper.
„Žalosno je da bilo koji tužilac oseti za potrebno da te činjenice izvrgne na ovakav način“, dodao je.
Što se tiče navoda da jedan od rizika za Tačijevo bekstvo predstavlja i to što Tači „ima pristup značajnim fondovima“ Huper tvrdi da „za tako nešto ne postoji dokaz „ a kamoli da se time „uverljivo pokaže kao opipljiv dokaz analize rizika“.
O Tačijevom pismu sekretaru SAD: „Nema ničeg lošeg u tome“
Tužilaštvo je kao jedan od primera Tačijevog navodnog pokušaja opstrukcije suda uzelo njegovo pismo sekretaru SAD-a Majklu Pompeu od 21. januara, zapravo svega nekoliko dana nakon što je tadašnji kosovski predsednik dobio poziv za saslušanje. Huper tvrdi da tužilac pismo pogrešno tumači i da deo njegovog sadržaja izvlači iz konteksta.
„Nema ničeg lošeg u tome“ ocenjuje Huper Tačijevo pismo Pompeu.
Nakon ovog pisma usledio je sastanak u februaru između Pompea i Tačija na kojem je Vlada SAD-a Tačija „videla kao važnog partnera u sprovođenju svoje politike podrške SKT i miru u regionu“, dodao je.
„U pismu zapravo gospodin Pompeo pohvaljuje gospodina Tačija za lično angažovanje u bolnim pregovorima i usvajanju strukture i pravila procedura suda za vreme Vlade koju je vodio 2015. godine“, navodi se u odgovoru.
„Bez Tačija ne bi postojalo Specijalno tužilaštvo“
Kao još jedan od argumenta u korist Tačija, Huper vidi podršku koju je on dao formiranju Specijalnog suda.
„Gospodin Tači je zaista podržao Komore Specijalizovanog tužilaštva – ne bi postojale bez njega. Tokom godina njegova podrška je mogla da se promeni: ovaj sud značajan broj godina nije uradio ništa i nekoliko aktera ga je kritikovalo, što je gospodina Tačija dovelo do pitanja svrhe i interesa ovakvih institucija – a to je različito od opstrukcije pravde“.
Odbrana demantuje i da postoji rizik da se krivično delo, a za koje inače kažu da ne postoji, i ponovi.
„Ne postoji razuman zaključak da će gospodin Tači počiniti takva krivična dela. Nema materijala da se sugeriše da je to učinio tokom poslednjih dvadeset godina. Sigurno ne postoji ‘neposredni rizik’ za činjenje takvih krivičnih dela. Čak i za mogućne fizičko nasilje ili pretnje nasiljem“.
Nominacija za Nobelovu nagradu za mir pokazuje da podržava pomirenje
I opet u ovom delu odbrana ističe “mirotvorsku“ ulogu Hašima Tačija u odnosu od rizika za mogućnost od novog počinjenja krivičnih dela.
„Nasuprot tome, ponašanje i javni govori gospodina Tačija tokom poslednjih godina, pozivajući na mir i pravdu za sve strane, demonstrirali su njegovu jaku posvećenost za pomirenje različitih etničkih grupa prisutnih na Kosovu, a što je priznato njegovom nominacijom za Nobelovu nagradu za mir nedostatkom rizika koji iz ovog proizilaze u pogledu napada na potencijalne protivnike ili bilo kojih drugih krivičnih dela“, navodi se.
Kroz više konkretnih primera, kako to odbrana vidi, izlistani su dokazi Tačijeve naklonosti prema Srbima počev od ustavne sednice kosovske skupštine u januaru 2008. na kojoj je Tači, iznoseći tadašnji Vladin plan za izgled skupštine naveo kako će biti “premijer svih građana Kosova bez obzira na nacionalnost”.
Tači „odao počast“ ubijenim Srbima
A ti dokazi su “poklonjenje” srpskim žrtvama na Kosovu. “Kao predsednik Kosova, gospodin Tači je posetio određene spomenike Srba na Kosovu i odao počast kosovskim Srbima ubijenim tokom i nakon rata na Kosovu, pozivajući na pravdu za sve žrtve rata; takve izjave gospodina Tačija izazvale su negodovanje mnogih ljudi na Kosovu” navodi Huper.
Huper je izlistao sledeće događaje:
• Tačijev odlazak u Staro Gracko u Lipljan 21. jula 2016. i “poklonjenje” žeteocima Starog Gracka.
• Njegov odlazak u Goraždevac 15. avgusta 2016. i njegovo “poklonjenje” ubijenoj deci.
• Njegov odlazak u Veliku Hoču 12. decembra 2016. i “poklonjenje“ ubijenim i kidnapovanim Srbima u ovom mestu.
• Tačijeva izjava protiv protesta Albanaca ispred crkve hrama Svetog Spasa u Prištini 17. septembra 2016, uz naglasak da je zbog toga trpeo kritike poslanika, pre svega iz Samoopredeljenja; te da je takođe zbog svog govora krajem decembra iste godine u kosovskoj skupštini, bio kritikovan zbog odavanja počasti srpskim žrtvama.
„Takvi odlomci iz različitih govora gospodina Tačija tokom vremena pokazuju iskrenost njegove posvećenosti pomirenju“, dodao je Huper, te naznačio da, ukolko Tači bude bio, pušten „neće predstavljati opasnost za bilo koga, već će pomoći dijalogu i miru u njegovoj zemlji“.
„Moglo bi“ umesto „Biće“
U odgovoru na dokument žalbe, Huper se bavio i jezikom, odnosno terminima.
U vezi sa navodima tužioca o mreži pomagača koju Tači ima, odbrana je ostala pri svojoj ranijoj tvrdnji da su oni koji su pisali Zakon o specijalizovanim komorama, „svesno koristili“ termin „počinili su“ da bi tako prilikom procene budućeg rizika za krivična dela, pojačali izvesnost od istog. Odbrana je naglasila da je u proceni rizika tako korišćena reč „biće“ umesto da se upotrebi termin kojim se označava manji stepen rizika – „mogao bi biti“.
„Ovo je bio prilično nameran korak koji bodri pretpostavku nasuprot slobodi i osigurava da će privremeni pritvor pre suđenja ostati zadnje moguće rešenje“, poručuju.
Neosnovano korišćenje argumenata o uticaju položaja iz Gucatijevog slučaja
Tužilac je, određujući verovatnoću Tačijevog povratka na suđenje, upućivanja pretnji svedocima ili činjenja novih krivičnih dela ukoliko bio pušten, a u nedostatku „bilo kakvih konkretnih dokaza kojim bi se posebno dokazala Tačijeva krivica – ukazao upravo na njegovu predsedničku poziciju i kontakte. Sve se to zasnivalo, odbrana ujedno dodaje, na odluci po žalbi predsednika udruženja „ratnih veterana OVK“ Hisnija Gucatija.
Drugim rečima, Tačijeva odbrana kritikuje to što vidi da su u odluci za odbijanje Tačijeve žalbe korišćeni upravo argumenti iz Gucatijevog slučaja kojem je takođe odbijena žalba za puštanje.
Optužnica za ratne zločine
Tači je zajedno sa Kadrijem Veseljijem, Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem uhapšen u Prištini 4. odnosno 5. novembra prema nalogu sudije Specijalizovanih veća, a nakon što im je potvrđena optužnica u 10 tačaka.
Oni su u optužnici Specijalizovanog tužilaštva označeni kao deo grupe koja se tereti za udruženi zločinački poduhvat odnosno ratne zločine „nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišavanja slobode“, „surovog postupanja“, „mučenja i ubistva“, kao i zločina protiv čovečnosti, kao što su „zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo, prisilni nestanci lica i progoni“.
Njima, kao učesnicima u udruženom zločinačkom poduhvatu, na teret se stavlja da su ove zločine izvršili nad najmanje 407 zarobljenika u 34 pritvora OVK širom Kosova, kao i u Kukešu i Cahanu u severnoj Albaniji i najmanje 98 ubistava. Ove zločine optuženi su vršili nad civilima – Albancima, Srbima i Romima, koji nisu učestvovali u neprijateljstvima najranije od marta 1998. do septembra 1999., stoji u optužnici.
Pročitajte još:
Odbrana traži da se Tači pusti: Neće pobeći, posvećen miru, Sud ne bi postojao bez njega
Sudija odbio zahtev Veseljijeve odbrane za privremeno puštanje na slobodu
Tužilaštvo: Sa nestrpljenjem očekujemo početak suđenja protiv Tačija i ostalih
Tači se izjasnio da nije kriv; Branilac: Gde su optužbe za krađu organa?
Krasnići se izjasnio da nije kriv
Veselji se izjasnio da nije kriv
Seljimi se pred sudom u Hagu izjasnio da nije kriv
Objavljena optužnica protiv Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija
Potvrđena optužnica Kadriju Veseliju
Potvrđena optužnica protiv Hašima Tačija
Specijalni sud potvrdio: Krasnići uhapšen, potvrđena optužnica za ratne zločine
STK sprovelo operaciju u PR; Mediji: Krasnići uhapšen i poslat u Hag; Potvrđena optužnica Seljimiju?
Tači četvrti dan za redom ispitivan, danas 8 sati
Haradinaj: Poslanik Samoopredeljenja „pevao“ pred tužilaštvom u Hagu
Poslanik Samoopredeljenja putuje za Hag kao osumnjičeni
Seljimi: Nisam dao iskaz pred specijalnim tužilaštvom, autor te laži Hašim Tači
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
