Krasnići se izjasnio da nije kriv

Foto: Printscreen

Bivši predsednik kosovske skupštine, Jakup Krasnići, izjasnio se pred Specijalizovanim većima u Hagu da nije kriv ni prema jednoj od 10 tačaka za ratne zločine za koje se tereti. Više puta tokom prvog pristupanja sudu rekao je da se oseća nevino i da mu se čini nepravda, te da nije trebalo ni da bude doveden pred sud. Izneo je i niz optužbi na račun Tužilaštva i suda koje je okrivio da su nepravedniji od jugoslovenskog režima.

Sudija je podvukao da današnje zasedanje nije pretres i da se neće baviti slučajem, već da će se uveriti da se poštuju prava optuženog, da on razume optužnicu i da ima 30 dana da se izjasni o krivici, te da će zakazati datume za statusne konferencije.

Krasnići je potvrdio da je dobio optužnicu na jeziku koji razume na dan hapšenja. Njemu je uručena redigovana verzija optužnice na albanskom.

Krasnići se po 10 tačaka optužnice za udruženi zločinački poduhvat tereti da je znao da je moguće da će krivična dela biti izvršena, svesno pristao na taj rizik, ali i izvršio pojedina dela, odnosno bio komandno odgovoran zbog izvršenja.

On je u obraćanju sudu izneo niz optužbi na račun pravičnosti suda koji je više puta uporedio sa Srbijom, odnosno Jugoslavijom, navodeći da su Specijalizovana veća nepravednija od srpskih institucija.

„Uhapšen sam 4. novembra 2020. Vi nas nazivate učesnicima u udruženom zločinačkom poduhvatu. Danas želim da izjavim da nikada u životu, ni u jednom slučaju, nisam se ponašao prema ljudima na onaj način na koji su se prema meni ponašali u pritvorskoj jedinici i u prevozu do ove zgrade“, rekao je on ne iznoseći koje konkretno pritužbe na ponašanje osoblja suda je imao, osim što je rekao da se oseća nevino i da ne razume zbog čega je uopšte doveden.

„Ova procedura ovde je prigodna za neke kriminalce, ali ne za mene, ja sam intelektualac“.

Naveo je da se u ratu borio protiv Srba koji su počinili genocid na Kosovu, ne i protiv civila.

„Ja se nikad ne bih prikrivao kao neko ko je počinio zločine, ja sam se politički borio protiv Srbije i nikada ništa nisam radio protiv civila“, rekao je.

Tužilaštvo je okrivio da su u optužnici pokušali da naprave razliku između Albanaca katolika i Albanaca muslimana što je ocenio uvredljivim, ali i za, kako on to vidi, uvredu zato što su njega i njegove „drugove“ okarakterisali kao udruženi zločinački poduhvat.

„Mi smo bili udruženi oslobodilački poduhvat, poduhvat stvaranja države“, rekao je Krasnići dodajući da je on sa svojim „drugovima, podredio život stvaranju države sa NATO, EU i Ujedinjenim nacijama“.

„Udruženi zločinački poduhvat su bili Srbi u Srbiji i njihovo rukovodstvo u Beogradu i svi koji su podržavali politiku Beograda“, rekao je on, dodajući da je to nešto što je „poznato svakom obrazovanom građaninu starijem od 30 godina i koji živi u zemljama zapadnih demokratija“.

Ponovio je i da je sud u Hagu nepravedniji od jugoslovenskog režima koji ga je, kako je rekao, osudio 1979. i 1982. zbog „čitanja knjiga i što sam bio protiv i govorio protiv tog režima, ali oni su bili pravičniji nego vi danas ovde“.

Statusna konferencija zakazana je za 18. novembar, a tužilaštvo i odbrana pozvani su da podneske na nalog za održavanje konferencije podnesu 15. odnosno 17. novembra.

Odbrana je najavila da će podneti zahtev za privremeno puštanje Krasnićija na slobodu.

Identifikovao je sebe sa „svojim narodom“ i kako vidi, nepravda koja se čini njemu, čini se i njegovom narodu.

„Nisam kriv čak ni po srpskim zakonima i po srpskom tužiocu Vukčeviću koji je rekao da nisam u službi kriminalnih organizacija i sve ovo što se meni upućuje treba se uputiti Beogradu i njihovim merama koje su primenjivali“, rekao je on.

Nakon što je sudija pročitao prava optuženog, Krasnići je rekao i da nije imao nameru da angažuje branioca, jer mu on, kako tvrdi, nije potreban, ali je to na kraju ipak učinio pod pritiskom prijatelja i porodice.

„Ja nisam odgovoran ni za šta, ni za jednu od ovih optužbi koje mi se stavljaju na teret, ni za činjenje ni za nečinjenje, moje dužnosti su bile javne, glavna je bila da budem glasnogovornik OVK i to sam radio sa najvećim zadovoljstvom. Davao sam glas borbi koju je vodila OVK u vrlo teškim okolnostima. Mi smo bili odlučni, znali smo da imamo pravo da se borimo za slobodu i to pravo nam je obezbedilo međunarodnu podršku“, rekao je on.

Krasnići je rekao i to da je dva puta svedočio pred Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju gde je, kako je rekao, izneo sve što je imao da kaže.

Pored niza optužbi na račun suda i tužilaštva, izneo je i optužbe protiv Srpske akademije nauka i umetnosti koja je i „ranije nešto protiv njega pokušavala“ i u Haškom tribunalu, ali i prilikom osnivanja Specijalizovanih veća koja je podržala.

11:10 – Uživo: Krasnići pristupa sudu

Bivši predsednik kosovske skupštine i član predsedništva NISMA-e Fatmira Ljimaja, Jakup Krasnići pristupa prvi put Specijalizovanim većima za ratne zločine u Hagu. Krasnići, koji se zajedno sa bivšim kosovskim predsednikom, Hašimom Tačijem, bivšim kosovskim predsednikom skupštine, Kadrijem Veseljijem i šefom poslaničke grupe Samoopredeljenja, Redžepom Seljimijem, nalazi na zajedničkoj otužnici za udruženi zločinački poduhvat, prvi je od optuženih koji danas pristupa sudu.

Uživo prenos prvog pristupanja sudu Jakupa Krasnićija možete pratiti ovde.

Kasnije danas, u 15 časova, pred sudiju će izaći i Hašim Tači, dok će  Veselji i Seljimi pred sudiju sutra i prekosutra.

Krasnići će danas biti upitan o hapšenju kao i tome da li su njegova prava pri hapšenju i pritvaranju ispoštovana, a biće zatraženo i da se izjasni o krivici za šta će, ukoliko to ne učini danas, imati rok od mesec dana.

Sudija za prethodni postupak u ovom kao i drugim slučajevima koji su do sada bili pred sudom je Nikolas Giju (Nicolas Guillou).

Optužnica protiv Krasnićija, Tačija, Veseljija i Seljimija podneta je na razmatranje 24. aprila, a potvrđena 26. oktobra. Potvrđena je međutim, revidirana optužnica koju je tužilaštvo predalo iznova sudu 24. jula, nekoliko dana nakon što je Tači četiri dana za redom ispitivan u Hagu.

Deo potvrđene optužnice protiv Krasnićija, Tačija, Seljimija i Veseljija, a koji je dostupan javnosti redigovan je radi očuvanja tajnosti i ta optužnica potvrđena je 30. oktobra.

Prema navodima iz optužnice, četverac je označen kao deo grupe koja se tereti za udruženi zločinački poduhvat odnosno ratne zločine „nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišavanja slobode“, „surovog postupanja“, „mučenja i ubistva“, kao i zločini protiv čovečnosti, kao što su „zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo, prisilni nestanci lica i progoni“.

Krasnićiju i ostalima se, kao učesnicima u udruženom zločinačkom poduhvatu, na teret stavljaja da su ove zločine izvršili nad najmanje 407 zarobljenika u 34 pritvora OVK širom Kosova kao i u Kukešu i Cahanu u severnoj Albaniji i najmanje 98 ubistava. Ove zločine optuženi su vršili nad civilima i licima koji nisu učestvovala u neprijateljstvima najranije od marta 1998. do septembra 1999, stoji u optužnici.

Istog dana kada je i potvrđena optužnica, 26. oktobra izdati su i nalozi za hapšenje sve četvorice okrivljenih. Oni su međutim uhapšeni tek 4. odnosno 5. novembra. Krasnići je uhapšen u svojoj kući 4. novembra nakon 10-časovnog pretresa i istog dana je prebačen u Hag, dok su se ostala trojica sama predala EULEX-u sutradan. Pretres njihovih kuća obavljen je tek 6. novembra.

Krasnići je za svog advokata odabrao Ventaketsvari Alagendru (Venkateswari Alagendra) iz Malezije koja na sopstveni zahtev zasedanju prisustvuje elektronskim putem zbog putnih rastrikcija u vezi sa kovid-19.

Povezani članci:

Objavljena optužnica protiv Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija

Specijalni sud potvrdio: Krasnići uhapšen, potvrđena optužnica za ratne zločine

STK sprovelo operaciju u PR; Mediji: Krasnići uhapšen i poslat u Hag; Potvrđena optužnica Seljimiju?

Specijalnom sudu podnete optužnice protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija za ubistvo skoro 100 ljudi

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.