Nakon pokretanja projekta obnove kuće Džafera Deve, obustave, ali i navodnog naknadnog uvrštavanja istog u budžet za 2023. godinu, unuk nekadašnjeg vlasnika – Valjdet Deva, podneo je zahtev kosovskoj skupštini za povraćaj imovine svog dede.
Početkom prošle godine izbila je afera kada se otkrilo da su kosovske vlasti zajedno sa rukovodstvom UN i UNDP svečano najavile radove na restauraciji kuće Džafera Deve u južnom delu Kosovske Mitrovice, a koju su preko projekta imale u planu da pretvore u muzej nekadašnjeg albanskog ministra unutrašnjih poslova iz Drugog svetskog rata.
Nakon što je deo javnosti skrenuo pažnju na biografiju Deve, a takođe i pojedini međunarodni zvaničnici poput nemačkog ambasadora u Prištini, koji je saopštio da je reč o nacističkom kolaboracionisti – projekat je obustavljen, uz pravdanje iz UNDP da oni nisu znali o kome se radi. Sa druge strane, Priština je dala alternativu – da kuća ne mora po svaku cenu da nosi njegovo ime, stavivši akcenat na arhitektonsku vrednost.
Nemački ambasador Jern Rode, koji je isticao da se istina o holokaustu ne može izvrtati, podsetio je na dobre prakse iz posleratne Nemačke otvaranja kulturnih ustanova uz jasno ograđivanje od ratnih zločina. On je potom dospeo na udar kritika porodice Džafera Deve, kao i dela javnosti i pojedinih medija, uključujući pojedinih predstavnika kosovske vlasti. Upravo ga je Valjdet Deva početkom ove godine tužio zbog, kako je naveo, „teške klevete nad likom Džafera Deve“.
Ovaj projekat nedavno je ponovo dospeo u žižu javnosti, kada se, prema pisanju kosovskih medija, našao i na nedavno izglasanom budžetu kosovske vlade za 2023. godinu.
Valjdet Deva danas je, kako je na svom Fejsbuku izvestio, posetio Skupštinu, gde je podneo zahtev predsedniku, Gljauku Konjufci, kao i poslanicima ovog tela, za povraćaj imovine porodici.
„U ovom pismu tražim da se imovina Džafera (Xhafer) Ibrahima Deve, kao i Ćazima (Qazim) Ibrahima Deve, oduzeta od strane Suda okupacione Srbije, a koja se sada bez ikakvog razloga koristi kao javna svojina, vrati potomcima i rođacima Džafera i Ćazima Deve“, poručio je Valjdet.
Tvrdi da je uz pismo priložio i kompletnu dokumentaciju, kao što su zapisnici sudskog postupka protiv Džafera i Ćazima Deve, kao i rešenja o oduzimanju imovine, u kojima su oni, „proglašeni neprijateljima Srbije, Jugoslavije i komunističkog režima“.
Zatražio je od kosovskog parlamenta da „bez gubljenja vremena“ ispita zahtev koji je, kako tvrdi, od velikog značaja za potomke Džafera i Ćazima, ali i za „sve građane Kosova i ceo albanski narod“.
Valjdet Deva je ujedno objavio tekst pisma u kojem se, osim predstavnicima parlamenta, obraća i kabinetu kosovske vlade.
U nastavku objavljujemo prevod pisma u celosti:
Ovim pismom želim da Vam se obratim povodom veoma važnog pitanja, ne samo za porodicu Deva, potomke g. Džafera Deve, već i za sve građane Republike Kosovo i ceo albanski narod.
Okupatorski sud Srbije je 1946-1947. godine proglasio Džafera Ibrahima Devu i njegovog brata Ćazima Ibrahima Devu neprijateljima Srbije, Jugoslavije i komunističkog režima i doneo odluku o konfiskovanju celokupne imovine g. Džafera Deve i njegovog brata g. Ćazima Deve. Uz ovo pismo prilažem kopije odluka okupatorskog suda, kao i kopije posedovnih papira da ih pročitajte.
Među nepokretnostima koje su oduzete u ovom slučaju je i kuća Džafera Deve, o kojoj se vodila velika polemika posle veoma nepromišljene i neosnovane izjave nemačkog ambasadora g. Jerna Rodea.
S obzirom na to da je ova imovina konfiskovana od strane invazionog, genocidnog i komunističkog režima Srbije, sa kojim pravom se danas, na našem slobodnom, nezavisnom i suverenom Kosovu, ova imovina i dalje tretira i naziva javnom svojinom Republike Kosovo?
Smatram da je nacionalni interes i od velikog značaja da se ovo pitanje reši u Skupštini Republike Kosovo.
Kao član porodice Deva, tražim od Skupštine Republike Kosovo da se izjasni o ovim konfiskacijama koje je izvršio okupatorski i genocidni režim, jer navedena imovina pripada porodici Deva i nikom drugom. Stoga, ovom prilikom tražim da se sva imovina koja se nalazi u pomenutim posedovnim papirima vrati porodici Deva bez gubljenja vremena.
Ja i ostali članovi porodice nadamo se i verujemo da Vlada Republike Kosovo ne podržava ove konfiskacije srpskih osvajača i da stoga ne želi da bude naslednik jezivih i krvoločnih dela Srbije.
Ja, Valjdet Deva, unuk Džafera Deve, bivšeg ministra unutrašnjih poslova etničke Albanije, tražim da se sva gore navedena imovina vrati zakonskim naslednicima g. Džafera Deve i g. Ćazima Deve.
Ovo moje pismo biće podeljeno svim poslanicima Skupštine Republike Kosovo, zajedno sa svom ostalom relevantnom dokumentacijom.
Tražim da bar jedan poslanik ili poslanici pročitaju ovo pismo u sali Skupštine Republike Kosovo.
O celoj aferi oko kuće Džafera Deve, čitajte u:
Valjdet Deva: Podignuta tužba protiv Rodea zbog klevete lika Džafera Deve
Duhovi kuće Džafera Deve – geneza saradnje sa Trećim Rajhom
Direktor Muzeja žrtava genocida pisao ambasadorima u vezi sa obnovom kuće Džafera Deve u Mitrovici
Hasani: Deva slepi saradnik nacista; Rode je u pravu; Reakcija Čekua žalosna
Suroi: Zašto bi trebalo da se renovira kuća Džafera Deve
Član porodice Džafera Deve uputio pismo nemačkom ambasadoru, pozivajući ga da se javno izvini
Istoričar Budžovi: Džafer Deva štitio Jevreje, to je činjenica
Čeku: Ne odustajemo od restauracije kuće Džafera Deve, iz Srbije krenuo lažni narativ
Veler: Nerazumne reakcije na restauraciju kuće Džafera Deve
UNDP i Evropska Unija obustavili projekat restauracije kuće Džafera Deve
Hajrula Čeku o kući Džafera Deve: Ne radimo istorijski revizionizam, izvor nepotrebne buke Srbija
Fon Kramon o Džaferu Devi: Ne sme da se desi pranje istorije o poznatom nacističkom kolaboracionisti
Pacoli: Deva štitio Jevreje; lavina negativnih rekacija na objavu nemačkog ambasadora
Enver Robeli za Džafera Devu: On nije patriota, on je plaćenik fašista
Nemački ambasador o restauraciji kuće Džafera Deve: Kultura sećanja na pogrešan način
EU i UNDP zabrinuti zbog kontroverzi oko kuće Džafera Deve i rade na alternativama
Slučaj kuće Džafera Deve – Кulturno nasleđe Mitrovice kao pokretačka sila dijaloga među zajednicama
Kulturni centar „Redžep Mitrovica“ nosi naziv po saradniku nacista, ili albanskom heroju?
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
