Pirova pobeda

Skupština
Foto: KoSSev

„Neodgovoran čin sa mnogim odgovornim: Grenel, Tači, većina LDK. Biće to Pirova pobeda. Savez EU i SAD je nepopravljivo oštećen i sumnjam da će bilo kakav dil proći. Vreme je za EU da pojača“, profesor za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu, Florian Biber je među prvima reagovao na sinoćni opoziv vlade Aljbina Kurtija.

Da se izglasa nepoverenje vladi, od 117 prisutnih poslanika, posle 12 sati teške rasprave, za je glasalo 82, sa 1 uzdržanim i 32 protiv. Ubedljivu većinu činili su, pored jake opozicije i manjinskih stranaka, i dojučerašnji koalicioni partner, odnosno članovi vlade – LDK i Srpska lista.

Upravo je zahtev za izglasavanja nepoverenja vladi pokrenula LDK, uz vidljivu podršku opozicionih PDK, AAK i Nisma i jednom kada je zahtev za održavanje ove sednice predat, bilo je jasno da se ima više nego potreban broj obezbeđenih glasova za opoziv.

Ipak, to da će se poslanici u sred pandemije koronavirusa sastati da bi sa maskama i rukavicama, udaljeni jedan od drugog, glasali po predlogu za nepoverenje vladi koja nije sastavila ni dva meseca svog postojanja, i to uprkos jasnoj izbornoj pobedi koalicionih partnera, bilo je višestruko neuobičajeno.

„Ovo što radimo nije normalno“, prenela je u prvom delu sednice poslanica Mimoza Kusari-Ljilja, iz Đakovice poruku građana.

Slika iz Prištine obići će svet zbog onoga što se u njoj dešava dok se građani bore da sačuvaju živote svojih ukućana i dece, kazala je.

Pred početak, građani su sa balkona svojih kuća i stanova proizvodili buku, iskazujući protest zbog toga što su vlasti svoje kapacitete usmerile na političku borbu za prevlast umesto na borbu protiv COVID – 19.

Kosovom hara politički virus, umesto korone, ranije ove nedelje opisao je situaciju Veton Suroi u autorskom tekstu za Koha Ditore.

Održavanju sednice, osim – sada već vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija, usprotivila se i Vjosa Osmani, predsednica skupštine, koja je branila vladu i do pred sam početak glasanja sinoć, objasnivši da se solidariše sa građanima koji se osećaju „umorno i uvređeno“, jer se njihov glas nije čuo.

Ali se tokom celodnevne rasprave čulo mnogo teških kritika na račun onog drugog. Kurtiju se spočitava autoritarnost, i nepoštovanje koalicije, te urušavanje odnosa sa SAD-om.

On je opozicione lidere, koji su godinama bili na vlasti, sa druge strane optužio da su razvili „plaćeničku“ prirodu grabljenja plena.

Iako ga nije imenovao, uputio je i poruku Hašimu Tačiju: Oni koji su sreli Ričarda Grenela u Vašingtonu, stekli su veliku moć „odozgo“, ali legitimitet dolazi odozdo, a ne odozgo.

Kurti tvrdi i da iza zahteva za uvođenje vanrednog stanja na Kosovu jeste plan za „razmenu teritorija“.

Potrebna im je vanredna situacija, incidenti na terenu, treba im krvoproliće, kako bi na kraju rekli, nećemo nikako moći tako, bolje da potpišemo jedan takav dogovor.

„Teritorijalna razmena nije uspela kao projekat ali nije umrla ni kao ideja“, upozorio je Kurti.

Sam Kurti usprotivio se uvođenju vanrednog stanja prošle nedelje, koje je zatražio Tači a potom i smenio ministra unutrašnjih poslova Agima Veljiua, iz redova LDK, koji je podržao Tačijev predlog.

Kurti je tokom sednice nekoliko puta ovaj gest nazvao pokušajem puča.

Smena funkcionera iz LDK bila je okidač da ionako loši odnosi dojučerašnjih partnera eskaliraju.

Postavljen pred ultimatumom da ispuni dva uslova – ukine takse u potpunosti i vrati Agima Veljiua na ministarsko mesto, oko kojeg su se dve partije nadmudrivale i tokom razgovora pre formiranja koalicije,Kurti je jedino ukinuo takse na repro materijal, a potpuno ukidanje najavio od 1. aprila, ali sa uvođenjem punog reciprociteta.

Takođe, sada su otvoreno vidiljive značajne razlike u stavovima kvinte prema Kosovu, ali i dijalogu: Nemačka i Francuska usprotivile su se održavanju sednice, samim tim dale podršku Kurtiju uz naglasak da je spor između Beograda i Prištine pitanje evropske bezbednosti. Sjedinjene Američke Države u znatno kraćoj poruci pozdravile su činjenicu da će se, u skladu sa ustavom, skupština sastati kako bi glasala o nepoverenju vladi, što je u nekim krugovima protumačeno i kao podrška samoj inicijativi LDK.

Među njima je i izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Viola fon Kramon, koja je izjavu ambasadora SAD u Prištini, Filipa Kosneta nazvala neodgovornom i neverovatnom.

U širem tumačenju mnogi u tome vide suštinsku razliku u pristupu raspleta kosovskog problema.

Vlada koju je predvodio Aljbin Kurti sa LDK kao partnerom i Srpskom listom,formirana je 3. februara ove godine, posle gotovo tri meseca teških rundi pregovora dva pobednika sa izbora. Ona je vlada sa najkraćim stažom od kada Kosovo vodi samostalno svoj politički život.

Šta dalje?

Potpredsednik Saveta za inkluzivno upravljanje, Špetim Gaši (Shpetim Gashi), koji je prethodno bio uveren da će „koalicija nastaviti da postoji“ u prvoj reakciji za KoSSev večeras objašnjava šta dalje:

„Čini se da ustav ima dve različite procedure za davanje mandata kandidatu nakon izbora i nakon predloga o poverenju. Nakon izbora, predsednik treba da predloži kandidata iz stranke koja je dobila najviše glasova, a ako to ne uspe, predsednik može da predloži nekog drugog.

Procedura je malo drugačija nakon pokretanja nepoverenja. U ustavu se kaže da bi predsednik trebalo da nominuje drugog kandidata iz prve stranke, ali ne piše da predsednik može nominovati drugog kandidata ako prva stranka ne uspe. Ovo je presedan od poslednjeg puta kada je Haradinaj podneo ostavku – Tači je tada zatražio od koalicije da ponudi drugog kandidata i oni su odgovorili sa ne. Tači je potom zatražio nove izbore, ne nudeći priliku drugoj stranci. Verujem da će predsednik opet dati šansu LVV-u, a ako ne uspeju, Tači će nominovati nekoga iz LDK-a. Očekujem da će LVV slučaj podneti ustavnom sudu, za koji očekujem da će podržati Tačija.

Da je Kurti ostao usamljen, najavio je još juče profesor ustavnog prava Enver Hasani, ali i dodao da se legitimitet LVV ne može uporediti sa ostalim strankama.

Za njega je međutim, ustavna procedura jasna:

„Šef države šalje pismo onom ko je bio prvi na poslednjim izborima, to je opet LVV. Potom, LVV nema rok, ona može mesecima da razmišlja čije će ime da pošalje. To opet može da bude Kurti a može i neki drugi kandidat, što bi bilo logičnije. Potom, ukoliko pošalje ime kandidata, on dobija mandat od 15 dana od predsednika za sastav vlade. Ukoliko ne uspe u tom roku, onda imamo drugi krug. U ovom slučaju, u drugom pokušaju, predsednik može da pozove sve partije, ukoliko LVV ne bude dobila apsolutnu većinu, onda predsednik ne samo da ne mora da ide kod drugoplasirane stranke, već može na razgovor da pozove sve ostale partije i da zatraži maksimalan konsenzus, uključujući i od LVV, jer nikad ne može da se isključi LVV da postignu sporazum kako se ne bi išlo na izbore, već da nađu nekog kandidata, odgovarajućeg za mandatara. Jedini je ovo slučaj kada predsednik ima diskreciju da se vlada izabere na ovakav način bez izbora, uzimajući u obzir situaciju u kojoj se sada nalazimo“.

Govoreći o tome koliko sve ovo može da potraje u praksi, profesor Hasani naglašava da nema roka u vreme kada predsednik zatraži od Aljbina Kurtija, odnosno LVV, da da predlog za premijera.

„Nema roka, i to može da traje. Ako, pak, LVV odluči da da ime, onda ima rok 15 dana za sastav vlade, tako je i kod drugog puta. Ponavljam, ukoliko nijedan od ovih pokušaja LVV ne bude uspeo, onda postoji treći način da se pronađe jezik sa ostalim zajedničkim kandidatima da imenuju mandatara“, kazao je Hasani.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.