Hasani: Neustavna i Kurtijeva mera o zabrani kretanja i Tačijev poziv da se odupre odluci vlade

Enver Hasani
FOTO: Profesor Enver Hasni/Fakteplus

Aljbin Kurti nije ograničio prava ljudi na kretanje već odstupio od ustavom zagarantovanih prava, ocenio je u intervjuu za KoSSev sinoćnju odluku kosovskog premijera da uvede zabranu kretanja – poznati profesor ustavnog prava Enver Hasani.

Vlada ne može administrativnom odlukom da ograniči prava ljudi na kretanje bez odluke skupštine, već to može da učini samo u vanrednom stanju.

Sa druge strane, podseća na to da se Kurti prethodno odupro uvođenju vanrednog stanja, koje je zatražio Tači, a sada ograničava opšte kretanje.

Ali negativno ocenjuje i Tačijevo ponašanje: „Sinoćnja izjava Tačija je apsolutno protivustavna. On je juče uputio poziv na neverovatan način, neprimeren način da se pokaže otpor uvođenju ovih mera vlade. To je katastrofa, to je pogrešno“.

Intervju je vođen telefonskim putem usled mera samoizolacije, koje ovaj profesor poštuje, a neposredno nakon što je završio predavanja video konferencijom. Odbio je da odgovara na politička pitanja.

Kako ocenjujete novonastalu situaciju na Kosovu? Sa pravnog aspekta, da li funkcionišu institucije i kako?

Situacija je teška jer glavne institucije sistema su u uzajamnom sukobu. Kada je u pitanju njihova nadležnost, vlada insistira  da nema potrebe da se proglasi vanredno stanje dok šef države misli da je to neminovno i jedini način da se prebrodi sadašnja situacija. To znači da postoji duboko neslaganje oko toga ko je ko i ko ima pravo šta da radi. Vlada je proglasila neke mere kojima ona misli da prebrodi ovu situaciju, a one idu na uštrb ljudskih, ustavom garantovanih prava, kao što je pravo na kretanje.

Ali je sada pandemija, i na Kosovu je epidemija?

Ovo su relativna prava, ona mogu da se ograniče određenim zakonski predviđenim procedurama, ali glavno pitanje ovde je – da li može vlada administrativnom odlukom da ograniči ta prava bez odluke skupštine? Ja mislim da vlada to ne može da učini, može samo u vanrednom stanju. Neka prava mogu da odstupaju od ustavom zagarantovanih prava jer u našem ustavu kao i u ustavima sveta, razlikuju se ograničenja prava i sloboda garantovanih ustavom od odstupanja i poštovanja tih prava u pojedinim trenucima. To nije ograničenje, već odstupanje, to su prava na okupljanje i prava na kretanje.

Vlada Kosova je proglasila vanredno stanje u javnom zdravstvu, predsednik Tači traži proglašenje vanrednog stanja. Kakve su razlike između ove dve mere, odnosno kada su ovlašćenja u pitanju?

Vanredna mera u zdravstvu primenjuje se kada su u pitanju zarazne bolesti, lokalizovane u određenim mestima, to su urgentne mere koje može svaka vlada da preduzme za određenu svrhu, zakon navodi za koju, ali, ponavljam, ovde se efektivno radi o odstupanju od ustavnog prava.

Hoćete da kažete, da uprkos tome što je proglašena epidemija, vlada nema pravo i ustavno ovlašćenje da zabrani kretanje?

Da, jer to je u članu 55 Ustava, u pitanju je ograničenje osnovnih prava u zakonskoj proceduri. Vlada bi mogla da ograniči kretanje ako bi to bio zakon o vanrednom stanju, u određenim situacijama, a tog zakona nema. A šta radi ona umesto toga? To je drugi član 56, to je odstupanje od ustavom zastićenih prava i ustavnih sloboda, to su relativna prava i ona se mogu ograničiti samo odlukom skupštine, to ne može sam premijer da radi, sem ako nema ovlašćenje.

Kako su skoro naveli srpski eksperti – u vanrednom stanju javnog zdravstva u Srbiji, ministar zdravlja ima široka ovlašćenja. Naveden je primer u jednoj emisiji, da bi mogao da prekine emisiju i zatraži od gostiju da na primer autom prevezu, nešto ili nekog, važno za situaciju u pandemiji. Da li onda i vlada na Kosovu ima isto tako široka ovlašćenja, odnosno ministarstvo zdravlja?

Da, to je to. Vidite, nigde ne piše da može Institut zdravstva Kosova da predloži i naredi skupštini da ona ne može da zaseda i da radi, jer on nije tu za skupštinu nego za zdravstvo čitavog Kosova, jer administativnim merama ne može da se osnaži jedan deo javne vlasti na uštrb drugog. Zbog toga postoji određena procedura za vanredno stanje na Kosovu, to je posebna glava zakona, to je privremena mera koja počinje od 30 dana trajanja do maksimalno 190 dana.

Da bi se uvela ta mera, šta je potrebno? Da li taj zakon postoji?

Ne postoji.

Dakle, kada bi neko hteo da uvede restrikciju kretanja morao bi da proglasi vanredno stanje?

Da. Ponoviću. Ovo što je uvela vlada, to je odstupanje od ustavom zagarantovanog prava, nije ograničenje. Opet, ograničenje može samo u određenim situacijama, zbog zdravstvenih razloga u određenim opštinama, a generalno na celoj teritoriji Kosova samo u određenim vremenskim periodima. Ne može vlada sama da oceni, jer ako je dramatično stanje onda treba da se uvede vanredno stanje. Sa druge strane, vlada kaže da nije, a potom ograničava opšte kretanje.

Pošto je Kurti sve vreme pocrtavao da će poštovati zakone, kakvu je procenu imao svojih savetnika pa je odneo odluku, za koju kažete da nije ustavna, odnosno kakvi bi bi mogli biti njihovi argumenti da preuzmu prava koja im ne pripadaju?

Ja ne znam, znam samo ono što piše u medijima. Ali još nešto – sinoćnja izjava Tačija je apsolutno protivustavna. On je juče uputio poziv na neverovatan način, neprimeren način da se pokaže otpor uvođenju ovih mera vlade. To je katastrofa, to je pogrešno. Šef države, ukoliko misli da je to neustavno, treba da pošalje zahtev u Ustavni sud, a Ustavni sud odlučuje, ne on. To je arbitrarnost i samovlašće koja ne dolikuje instituciji koja bi trebalo da bude simbol jedinstva.

Šta biste ih posavetovali u ovoj situaciji?

Samo da poštuju Ustav.

Kakva je procedura za opoziv vlade, ali i za sazivanje sednice o opozivu? Sa jedne strane prikupljen je dovoljan broj potpisa za održavanje sednice, a sa druge je grupa poslanika, pre svega iz LVV, ali je na toj strani i predsednica skupštine Vjosa Osmani, koji kažu da se u ovakvoj vanrednoj situaciji nema uslova za održavanje sednice, uključujući i to da ne mogu da obezbede mere zaštite koje su potrebne za tako veći broj poslanika? Šta kaže zakon?

Ustav je jasan, ponavljam. U vreme kada sam ja bio predsednik, imali smo odluku o VLAN-u (skraćenica za LVV, AAK i NISMA) Ta odluka je testirana u svim izborima koji su održani posle 2014. Dakle, ukoliko bi nepoverenje vladi bilo uspešno, šef države piše pismo Aljbinu Kurtiju kao premijeru, tražeći od njega da predloži drugog premijera, jer je to vlada u ostavci, odnosno vrši dužnost vlade, i Aljbin Kurti vrši dužnost vlade, postaje automatski premijer u ostavci, sve dok ne „dođe“ nova vlada.

„Procedura je sledeća: šef države šalje pismo onom ko je bio prvi na poslednjim izborima, to je opet LVV. Potom, LVV nema rok, ona može mesecima da razmišlja čije će ime da pošalje. To opet može da bude Kurti a može i neki drugi kandidat, što bi bilo logičnije. Potom, ukoliko pošalje ime kandidata, on dobija mandat od 15 dana od predsednika za sastav vlade. Ukoliko ne uspe u tom roku, onda imamo drugi krug. U ovom slučaju, u drugom pokušaju, predsednik može da pozove sve partije, ukoliko LVV ne bude dobila apsolutnu većinu, onda predsednik ne samo da ne mora da ide kod drugoplasirane stranke, već može na razgovor da pozove sve ostale partije i da zatraži maksimalan konsenzus, uključujući i od LVV, jer nikad ne može da se isključi LVV da postignu sporazum kako se ne bi išlo na izbore, već da nađu nekog kandidata, odgovarajućeg za mandatara. Jedini je ovo slučaj kada predsednik ima diskreciju da se vlada izabere na ovakav način bez izbora, uzimajući u obzir situaciju u kojoj se sada nalazimo“.

Koliko u praksi čitav ovaj proces može da traje?

Pa kada predsednik zatraži od Aljbina Kurtija, odnosno LVV da da predlog za premijera, nema roka, i to može da traje. Ako, pak, LVV odluči da da ime, onda ima rok 15 dana za sastav vlade, tako je i kod drugog puta. Ponavljam, ukoliko nijedan od ovih pokušaja LVV ne bude uspeo, onda postoji treći način da se pronađe jezik sa ostalim zajedničkim kandidatima da imenuju mandatara.

Kako vi prognozirate naredni period? Hoće li biti vlade u ostavci, ili sve može da prođe bez ovog političkog potresa?

Ne mogu da prognoziram, ali vidim da su složni svi da ga razreše, a Kurti je ostao sam. Ali pitanje druge vlade – mi smo imali Haradinaja i njegovu vladu u ostavci pola godine, pa ni Haradinaj nije imao neku legitimnost, dok je legitimnost LVV pet puta viša, čini mi se od AAK i ostalih, a ovo vreme samo njima ide u prilog.

I Vjosi Osmani?

Pa to može da pomisli, ali ona bez partije nema dovoljno glasova.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

Autor: Tatjana Lazarević

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.