Nije isto, ali ni novo

Dušan Janjić u kolumni +381 sa Bljerimom Šaljom na portalu "KoSSev"
Dušan Janjić u kolumni +381

Piše: Dušan Janjić

Opšte je prihvaćen stav da se na Balkanu proizvodi toliko istorije da je njegovi građani ne mogu svariti. U načelu, taj stav bi se mogao primeniti i na najnovije događaje, ali i na odluku uredništva da se nastavi višegodišnje dopisivanje Šalje i mene “Na +38…”.

Kako bilo da bilo, KoSSev, Šalja i ja, vraćamo se u Staro – Novu 2023. godinu. U nadi da je “Treća sreća” i da ovo neće biti povratak u budućnost, parafrazirao bih nekoliko poruka iz kolumne “Srećan povratak u Novu (2023.)”, od 17. decembra 2022. godine:

Najpre, naše dopisivanje potvrda je da nada umire poslednja. Reč je o nadi da će vođe čuti, odnosno pročitati poziv da svoje građane ne podmeću pod zahuktali ratni valjak, kojima “veliki” obeležavaju liniji svojih interesnih sfera;

Drugo, ono što smo, krajem 2022 godine, nazivali „urgentna situacija“, krajem 2023. godine je vidljivi rezultat do sada primenjenih politika u upravljanju procesom normalizacije;

Na kraju, nažalost, potvrđeno je odsustvo “malo (političke) volje i peska” koji su bili potrebni i dovoljni da se ugase “male vatre” nezadovoljstva i sukobljavanja. Nastavljeno je da se “igra već viđeni opasan igrokaz“. Igrokaz koji je prethodio ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije, a za sada poslednji čin se odvio u Banjskoj.

Na inspirativni i tačan način, ovaj čin je recenzirao Miša Gleni, sledećom rečenicom: “Banjska apsurdna afera, mislim da bi mogla da približi dve strane”.

Ovaj stav ukazuje i na mogućnost nastanka nove nade da će se uspostaviti efektivno upravljanje bezbednošću i da je moguća normalizacija odnosa Srbije i Kosova, a to znači i da je moguća i normalizacija Srbije i Kosova.

Ako se fokusiramo na detalj “Banjske raskrsnice”, mogli bismo da vidimo, a i da razumemo da on ukazuje na sledeće:

Prvo, po zdravlje, život, a i političke sudbine opasno je stajati zaglavljen i neopredeljen na raskrnici i time blokirati saobraćaj. Posebno, ako se to čini na Koridoru VIII – Crno More – Jadransko i Jonsko more. Na jedinom koridoru na Zapadnom Balkanu na koji se do sada nisu smestile Rusija i Kina;

Drugo, status Kosova, te i status srpske zajednice, kao i pitanje teritorijalnog integriteta Srbije ne može se razrešiti oružjem. U pitanju su egzistencijalne potrebe, interes ljudi, a time i nacija i država koji se mogu ostvariti samo onim politikama koje uvažavaju te potrebe. Iz ovog izvire i prastara pouka: Bolje i hiljadu dana pregovarati nego jedan dan ratovati!

Treće, ključna tema pregovora, a još bolje, političkog i društvenog dijaloga, trebalo bi da bude kako da se izbegne dalja bezbednosna eskalacija. Unutar ove teme je pitanje da li vlasti iz Beograda i Prištine imaju monopol nad životima, slobodom i pravima pripadnika srpske zajednice na Kosovu, a time i svih građana Kosova i Srbije.

Četvrto, da li se vođstva Kosova i Srbije lažno zaklinju u članstvo u “Evropskoj porodici” ili deluju za interes drugih ciljeva:

Peto, na vođstvu EU i zemalja Quint grupe, kao i dolazećim izborima je da ocene (ne) uspešnost “konflikt menadžmenta” u odnosima Srbije i Kosova, koji je, proleća 2022. godine, najavio Borelj. Čini mi se da on nije do sada dao opipljive rezultate u okretanju strana ka Briselskom dijalogu.

Šesto, NATO pokazuje znake dorastao situaciji u kojoj mora da još polaže ispite “održavanja mira”. Moguće je da podseti političare i diplomate Quint grupe da postoji i obaveza u izgradnji mira, odnosno da im bude štit i za to što do sada nisu dali vidljiv doprinos prevladavanju postojećeg insitucionalnog i bezbednosnog vakuuma, koji je proizveden povlačenjem predstavnika srpske zajednice iz institucija Kosova i odgovorom vlade Kosova na ovaj izazov.

Samim tim su ohrabrili vlasti iz Beograda i Prištine da nastave sa oprečnim i sukobljenim narativima i politikama. Na primer, Vlada Kosova, u pozivu na zakone i uredbe, popunjava “upražnjenja mesta” i nastoji da ojača policijsku kontrolu Severa; Beograd ne pokazuje nikakvu novu inicijativu, već uporno osporava sve što čini vlast Kosova i dopunjava svoj narativ sa stavom o “nacističkom progonu Srba” i njim iznuđeno pribegavanju prava na pobunu. “Uvođenjem” u vlast gradonačelnika, stvorena je “tampon zona”, a novi gradonačelnici neće moći da obavljaju svoje funkcije sa jedne strane, dok će se, sa druge, povećati tenzije na terenu.

Ukoliko sagledamo “Banjsku raskrnicu” u široj slici realnosti Kosova i Srbije, mogli bismo da prepoznamo širenje socijalnog nezadovoljstva, povećanje ekonomske, bezbednosne i političke nestabilnosti. U oba društva, kao i u njihovom susedstvu gori fitilj koji je svojevremeno doveo do “Arapskog proleća”, odnosno koji vodi u pobunu širom sveta: Cena hrane i energije su toliko porasle, da su hrana i energija nedostupni sve širim slojevima društva. Na to vladajuće elite, u načelu i u konkretnom slučaju, odgovaraju širenjem straha i sukobljavanja, a zarad opstanka ili preuzimanja vlasti. Po tom osnovu se odvija potpuno nova dinamika na društvenoj i političkoj mapi Srbije.

Kulminacija nasilja u vršnjačkom nasilju, 5. maja 2023. u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u centru Beograda, u kojoj je ubijeno osmoro đaka i jedan radnik obezbeđenja i dan kasnije ubistva i ranjavanja dvadeset žitelja sela Dubona i Malo Orašje, u beogradskoj opštini Mladenovac, bio je okidač za pomenu političke dinamike. Nezadovoljstvo građana zbog osećaja neisgurnosti i straha prelilo se u unutrašnju podelu. U ovoj podeli, na javnoj sceni su oni koji smatraju da se vlast i sistem vladanja, koji je ona uspostavila, mora menjati i oni za koje je ova vlast od Srbije učinila zemlju napretka i bogatstva. Svakim danom, smanjuje se broj onih koji se kolebaju.

Na to aktiviranje građana utiču i bezbednosni rizici na Severu Kosova. Posebno Banjska, odnosno zebnja o mogućnosti ponavljanja sukobljavanja sa NATO-om. Bauk kraja Miloševićeve Srbije širi se među građanima Srbije. Jedno je sigurno, politička i javna scena Srbije više nija ona koja je bila u proleće. Za tri nedelje, vanredni parlamentarni, beogradski, vojvođanski i 60 lokalnih izbora će pokazati da li će Srbija krenuti u nešto novo – prenos vlasti.

U takvim okolnostima na značaju je dobila višednevna misija Generalnog sekretara NATO na Zapadnom Balkanu. Cilj ove misije je revizija vojnog prisustva NATO na Zapadnom Balkanu, posebno Bosni i Hercegovini i na Kosovu, kao i konsultacije sa svim članicama NATO sa Zapadnog Balkana.

Opšti nalaz, saopšten u Skoplju je da NATO-u na Zapadnom Balkanu ne preti direktna vojna opasnost (ne izgovora se, ali se čita, iz Rusije i od prenošenja sukoba iz Ukrajine i Gaze); da je bezbednosna situacija u regionu krhka i da su mogući novi bezbednosni izazovi; kao posebne tačke utvrđene su: Secesionistička politika Milorada Dodika kao i nestabilnost na Severu Kosova. Izvesno je da iz ove ocene sledi niz aktivnosti, kao i revizija usvojenih planova, kao i mnoge perativne odluke (na primer, povećanje ili smanjenje angažovanih trupa i drugih resursa NATO).

Generalni sekretar je definisao i najvažnije kriterijume za merenje efekata budućeg NATO angažovanja:

Prvo, “dešavanja” u Zvečanu, maja ove godine, kada je, u sukoba između grupe militantnih Srba i vojnika KFOR-a, povređeno 93 vojnika NATO od kojih su neki sa trajnim posledicama za zdravlje, kao i “bezbednosnog incidenta“, odnosno oružanog sukoba u Banjskoj između grupe naoružanih Srba i pripadnika Kosovske policije su “neprihvatljivi i oni koji su za njih odgovorni – treba da odgovaraju“;

Drugo, KBS se ne može angažovati na Severu bez saglasnosti KFOR-a, a vlasti Kosova bi trebalo pravovremeno da se konsultuju sa KFOR-om o aktivnostima KBS i Kosovske policije koje bi mogle da utiču na regionalnu bezbednost;

Treće, odgovor NATO-a nakon “bezbednosnog inicidenta” u Banjskoj je stacioniranje 1,000 dodatnih trupa na Kosovo, opremljenih “težim naoružanjem” i povećanje broja patrola na Severu Kosova. To je najveće pojačanje KFOR-a u poslednjoj deceniji, a NATO će uraditi i sve drugo što je neophodno da osiguramo da se mandat KFOR-a nesmetano sprovodi;

Četvrto, od vlasti Srbije se zahteva da ne gomilaju vojne snage u blizini granice sa Kosovom;

Peto, vlastima Srbije prepuručeno je oživljavanje, poslednjih godina zamrle saradnje sa NATO-om;

I šesto, potrebno je da se vodi transparentna i sveobuhvatna istraga kao i utvrđivanje odgovonosti svih učesnika napada na vojnike NATO-a, a time i onih koji se nalaze u Srbiji uključujući Milana Radoičića.

I dok je nastup Generalnog sekratar NATO-a primeren stanju stvari i podstiče nadu u stabilizaciju mira i bezbednosti, to se ne bi moglo reći za nastupe njegovih lokalnih sagovornika u Prištini i Beogradu. Oni su i ovom prlikom ponovili svoje međusobne isključive narative. Naravno, uz već uobičajeno “prikladno” zaklinjanje na saradnju, dijalog i mir.

Prema predsednici i premijeru Kosova: Srbija je jedina i najozbiljnija opasnost za bezbednost Kosova i regiona; vlasti Srbije stoje iza napada u Banjskoj i na vojnike KFOR-a (kako u pogledu organizovanja, tako i u pogledu snabdevanja naoružanjem i opremom, tako i u pogledu finansiranja i obuke u vojnim bazama u Srbiji).

Istovremeno, sve oblike protesta predvode “srpske kriminalne bande”. Iz toga sledi i zaključak: “Ako Srbija ne bude suočena ni sa jednom merom za ove kontinuirane napade, to će biti novi podsticaj za nju da ponovo napadne Kosovo i da ponovo destabilizuje region“. Istovremeno, oni isitiču da se Kosovo “dokazalo kao pouzdan partner NATO-a”, kao i da se očekuje uključivanje Kosova u Partnerstvo za mir, a zatim i članstvo u NATO.

Sa svoje strane, predsednik Srbije obogaćuje svoj narativ o sveopštoj ugroženosti Srba sledećom izjavom: „Kada Stoltenberg kaže da KFOR osigurava mir i sigurnost za sve zajednice na Kosovu – nije bilo potrebe da to osigurava za bilo koga drugog osim za Srbe. Samo su Srbi ugroženi i bili napadani. Nikada Albanci nisu bili napadani, već su isključivo Srbi bili napadani od 2001. godine, 2004, posebno nakon 2008, a naročito od kada je na vlasti Aljbin Kurti“.

Naravno, sledi i izjava “da Srbija svakako nije saglasna sa tim incidentom, te da će u skladu sa domaćim pravom i zakonodavstvom – učiniti odgovornim one koji su učestvovali u izvršenju krivičnih dela u Banjskoj”. Ali i, „podsećanje svetske javnosti“ da se ovo “dogodilo godinu dana pošto su neki obmanuli Srbiju, a potpisali deklaraciju u decembru, konkretno govorim o predstavnicima SAD i EU – da neće biti progonjeni i procesuirani ljudi koji su učestvovali na barikadama“.

„A onda su bukvalno krenuli albanski policajci, koji po sili Briselskog sporazuma nemaju ni šta da traže na Severu, kao ni pripadnici kosovskih bezbednosnih snaga, koji su u međuvremenu upucavali srpsku decu zato što su nosili Badnjake. Pa to je i proizvelo takvu situaciju da dođe do Banjske“.

I još jednom prilikom i predsednik Srbije je, na njemu svojstven način, ponovio ono legendarno “Računajte na nas”. On je, najpre za svaki slučaj podsetio, da je Srbija vojno neutralna zemlja i da se „zna ko njome upravlja“. Potom je i obećao: “Ja ću kao vrhovni komandant oružanih snaga uputiti zahtev Vladi Srbije da u narednom periodu razmotri
ponovno održavanje zajedničkih vežbi sa NATO-om i drugim važnim partnerima“.

Kada i kako će se ispuniti sva obećanja, nije jasno. Što se tiče predsednika Srbije, može se reći da je on suočen sa ozbiljnijim izazovima. Zbog toga će, najverovatnije politički dijalog o normalizaciji, te i o ZSO za koje Quint grupa i Generalni sekretar izjavljuju da je “ključ za normalizaciju odnosa između Prištine i Beograda”, takođe i suđenja, morati da sačekaju da prođe 17. decembar i da se konstituiše nova vlada u Srbiji, verovatno na proleće 2024. godine.

U prilogu ovakvom zaključku je i Vučićeva predizborna (zlo)upotreba na zajedničkoj konferenciji za medije sa Generalnim sekretarom, koji je Gostu uputio pitanje: Da li će KFOR stvoriti bezbedno okruženje i omogućiti da Srbi na Kosovu izađu da glasaju na izborima 17. decembra, za Narodnu skupštinu Srbije.

Nema sumnje, Vučiću je dobro došao odgovor Gosta da KFOR nema nadležnost da sprovodi zakone Kosova. Uostalom, vlasti Srbije su već započele brojne aktivnosti, ne samo prema OEBS-u i drugim međunarodnim institucijama da se omogući glasanje državljana Srbije na Kosovu.

Posebno su političke aktivnosti vlasti i vladajuće koalicije prema glasačima Srbima sa Kosova i naravno u samoj Srbiji. Dakle, razlog za postavljanje pitanja je bio tek da se ne propusti “zgodna prilika” da se odgovornost prevali na Drugu stranu i na već pouzdanu adresu Kurtija “zato što želi da pomogne nekim ljudima u izbornom procesu, reći će ne, neće biti izbora na Severu a ni na jugu…”



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.