Piše: Dušan Janjić
“Kako će izgledati nova ‘Gvozdena zavesa’“, važno je pitanje koje je postavio Šalja. U odgovoru na ovaj izazov valja postaviti prethodno pitanje: Da li je uopšte moguće obnavljanje “Gvozdene zavese“?
Megatrendovi u savremenom svetu upućuju na zaključak da ove “zavese“ neće biti. Ali, biće nastavljano sukobljavanje oko obeležavanja novih interesnih sfera. To nije samo pitanje geopolitike, već je pitanje dinamike i budućnosti globalizacije. Naravno da to obuhvata i Zapadni Balkan, kao što je napisao Šalja.
Putin je, pre par godina, na osoben način, utvrdio da “svet ne može i ne treba da postoji, ako neće postojati Rusija”. To je, za operativne potrebe, protumačio Gruško, zamenik ministra Lavrova, nedavno u Beogradu.
Osobeno ili “rusko” u ovim primerima se ispoljava u prebacivanju sveukupne odgovornosti na “Zapad” koji hoće “…da obnovi unipolarni svet…započinjanjem hibridnog rata protiv Rusije…” Takođe, “NATO se direktno meša u taj sukob – u pokušaju da ‘sklepa’ koaliciju i ‘bukvalno slome preko kolena’ druge nezavisne zemlje, nastojeći da ih liše suvereniteta i uvuče u svoj tabor…”
Ova ideološka paradigma mogla bi da se iskaže kroz novu “Putinku” koja bi mogla da glasi:
“Svet je postao multipolaran. Više realno neće biti Pax Americana”. Ova “Putinka” mnogima može da zvuči kao “sama istina”. Ipak, ona to nije. Najpre, nema nastojanja “Zapada” da se uspostavi unipolarni svet, već nastojanja da se upravlja krizom globalizacije.
Istovremeno, nemoguće je izbrisati sve ono što se sa svetom i sa Rusijom, nekadašnjim centrom SSSR-a i Varšavskog pakta, dogodilo. Istorija se ne može vratiti u doba Jalte.
Prednosti koje je globalizacija donela autoritarnim vlastima Rusije i Kine se ne mogu očuvati ratnim nasiljem i nuklearnim uništavanjem sveta, već prilagođavanjem novostvorenim okolnostima. Otuda je ostvarivanje Putinovog sna o “Budućnosti Rusije” nemoguća misija.
Ono što se sada može uočiti, a od značaja je za budućnost Rusije kao i procesa određivanja interesnih sfera je sledeće:
Prvo, neposredne posledice ratnog angažovanja Rusije biće slabljenje njenog uticaja u Ukrajini, a posebno slabljenje i ugrožavanje Rusije u njenom centralno-azijskom delu i to zbog novih anti-ruskih savezništava u ovom delu sveta koje može dovesti i do prenošenja oružanih sukoba na ovaj deo teritorije Ruske Federacije u kome Rusi čine svega 20% stanovništva. Uostalom, već sada, vidljiv je zamor u zagovaranju ruske doktrina Evro-Azije.
Drugo, dugoročno oslanjanje Rusije na Kinu, pre svega u oblasti energetske bezbednosti kao i ukupnog poslovanja bi od Rusije moglo napraviti “Džinovsku Severnu Koreju”;
Treće, Rusija bez Putina mogla bi da doživi neposredno neprijatne promene ne samo u političkom i bezbednosnom i razvijenom smislu. Na primer, međunarodno, ekonomsko i energetsko blokiranje Rusije izazvaće dalekosežne promene u svetu kao što su: Ubrzavanje zeleno–energetske revolucije tako što će se povećati politički pritisak na SAD i Evropu da smanje orijentisanost na naftu i gas iz Rusije. Takođe, porast cene energenata će uticati na promenu navika i prioriteta potrošača i to mnogo radikalnije nego što je to učinila ‘naftna kriza’ 1973. godine;
Četvrto, dosadašnje vođstvo Rusije (pa i Ukrajine) u svetskoj proizvodnji hrane biće ugroženo. Već sada, u odsustvu hrane iz ovih zemalja, arapske i mnoge druge vlade i poslovne zajednice se okreću podsticanju razvoja sopstvenih poljoprivreda i novih tehnologija u proizvodnji hrane, itd.
Sve u svemu, ratom u Ukrajini zaoštrenoj krizi globalizacije, odlučujuća je spremnost i sposobnost vođstava i društava da se prilagođavaju promenama i izazovima koje kriza postavlja. Jedan od izazova je liberalizacija uslova poslovanja, tržišta, investiranja i privatizacija. To pak zahteva nove regulativne mehanizme i novih postupaka upravljanja, posebno prilagođavanje unutrašnjih i međunarodnih institucionalnih mehanizama ekonomskog razvoja.
Propratna pojava globalizacije je regionalizacija, odnosno regionalna integracija u tri „klastera”: evropski (EZ/EU), azijsko-pacifički (ASEAN) i severno-američki (NAFTA).
Najnoviji dogovor AUKUS, iako se odnosi na pitanje saradnje u oblasti nuklearnih podmornica, jedan je od znakova novog Indo–pacifičkog savezništva, koje ne uključuje Kinu i Severnu Koreju. Time se dodatno Rusija svodi u okvire regionalne ( Evro–centralno azijske) sile.
Proces institucionalnog prilagođavanja, na nivou sveta kao celine, već sada, za rezultat ima gašenje mnogih institucija kao i slabljenje ugleda i uticaja institucija poput UN, OEBS. Za sada su funkcionalne institucije poput Svetske banke i MMF-a i to samo zato što još uvek nisu uspostavljeni bolji mehanizmi.
Sa svoje strane, postojanje širokog broja institucija neusklađenih sa potrebama razvoja sužava delovanje (nadležnosti) pojedinačnih država i njihovih politika i, istovremeno, na svetskom i regionalnom nivou, jača potrebu za međusobnim udruživanjem i uspostavljanjem novih oblika saradnje.
Zapravo, u krizi globalizacije povećava se značaj savezništava, strateškog partnerstva i „klupskog” članstva, poput EU i NATO. To je i izazov i za Zapadni Balkan u kome su odnosi između država i etniciteta mogu označiti kao višestruko antagonizovani.
U okolnosti mnogih izazova i neizvesnosti, možda je najbolje da ovu kolumnu zaključim podsećanjem na istinit i ciničan stav koji je, odavno, izrekao Miroslav Krleža: “Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo”.
Naravno, veće šanse imaju oni koji imaju odvažnost i kreativnost u odgovaranju na izazove od onih koji “kupuju vreme” i odlažu razrešavanje problema, a sve u pukoj nadi da će neko Treći odraditi njihov posao.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
