Piše: Dušan Janjić
Na Balkanu, uobičajeno je da se pred dolazeće Nove godine, poželi sve najbolje i najlepše, svima.
To ne znači da ne postoji svest o istini: Umiruća 2022. godina bila je godina nedovršenih poslova, podizanje tenzija, nesporazuma sve do granice pucanja.
Isitna je i: Predstojeća 2023. godina, biće godina izazova i pitanja koja su ostala otvorena i neodgovorena.
S toga bih ponovio ono što sam napisao, pre godinu dana o dolazećoj 2022. godini (za „Pamfleti“, Tirana): „Loša stara vremena” žive sa nama i u nama.
Sumoran rezime 2022. godine svodi se na odlaganje suočavanja sa realnošću, koja je bila u znaku globalne ekonomske, energetske krize.
Ono što je pandemija kovida 19 i njom probuđeni strahovi ljudi za njihove živote koji su iskorišćeni za dalje bujanje populizama, autoritarnih kultura i vladara sve do ratne agresije Rusije na Ukrajinu, koja je najavila decenije ratovanja zarad uspostavljanja interesnih sfera, unutar kojih će pobednici uspostaviti svoje monopole.
Šalja i ja smo se slagali kroz ovogodišnje dopisivanje i oko toga da ne bi trebalo da zapadno-balkanske vođe, pa i ovi iz Kosova i Srbije, da podmeću svoje narode i teritorije pod ratni valjak.
Bila je to naša zajednička nada, koja samo jača time što smo ovih dana svedoci na Severu Kosova, „urgentne situacije“.
Povećane policijske snage Kosova su suočene sa barikadama i građanima na njima.
Sve je više incidenata, eksplozija i pucnjeva, a ima i prvih ranjenih i uhapšenih ljudi.
Potpaljena je mala vatra koja može da se razbukta i “zapali” sukobe u Srbiji, Kosovu, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
Dok je vatra mala i lokalizovana, ona se može i ugasiti sa malo (političke) volje i peska.
Za sada, vlasti Srbije vide vatrogasne mere u pismu vlastima pet članica EU, da dokažu da su principijelne i da odbiju zahtev Kosova za članstvo EU i pismo komandantu KFOR-a da dozvoli “povratak” policijskih i vojnih snaga Srbije na Kosovo.
Vlasti Kosova odlučuju da pomere izbore za gradonačelnike na Severu Kosova za april 2023. godine i pojačaju policijsko i bezbednosno delovanje.
Jedni i drugi kalkulišu sa već uhodanim rešenjem: Amerika, a sada Kvint grupa će u „pet do 12″, 16. i 17. decembra, odložiti sve i pozvati na deeskalaciju i otpočinjanje političkog dijaloga.
Čini mi se da se, na ovim prostorima, igra već viđeni opasan igrokaz.
Takav igrokaz je prethodio ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije.
Poželjno je da se ova “urgentna situacija” stavi pod kontrolu.
I evo nove nade: Kontakt grupa, će u okviru svoje predstojeće regionalne turneje, progovoriti jednim glasom.
Ona će jasno i glasno demonstrirati odlučnost i snagu.
Nema sumnje, neophodno je da se vlasti Kosova i Srbije što pre vrate dijalogu o normalizaciji.
Poslednjih meseci, podstiče se nova nada da će se povratak dijalogu o normalizciji dogoditi na platformi, koja je od “non-paper” Francuske i Nemačke, dopisana do papira EU.
Javnosti su ovu platfromu najavili u zajedničkom pismu glavnim pregovaračima, Šolc i Makron, septembra 2022. godine.
Na samom kraju ovog pisma, sa naglašenim dramskim patosom, apeluje se na vođe Kosova i Srbije da pokažu “maksimalnu odlučnost“ i spremnost da donose teške odluke, koje vode ka napretku u dijalogu između Kosova i Srbije, pod okriljem EU”.
Iza pisma, za neobaveštenu i marginalizovanu javnost, ostalo je nejasno koje su to „teške odluke“ koje valja doneti i šta podrazumeva „maksimalna odlučnost”.
Zbog uhodane prakse EU i lokalnih vođa da javnost nedovoljno demokratizovanih društava ne zaslužuju transpretnost i voljni pristanak na “političke dogovore”, nije preporučljiv osvrt na dokument za koji svi “znaju” da postoji.
Ali, sasvim je utemeljno podsetiti “Velike majstore” da je teško i poverovati da će se održivo rešenje za dugogodišnji sukob sa jakom identitetskom komponentom, kakav je i ovaj između Srbije i Kosova, može pronaći u uslovima izolacije i samodovoljnosti pregovarača, fasilitatora i pomagača.
U ubeđenju da nada umire poslednja, pridružio bih se Šaljinom ponavljanju pouke: “Najgušća tmina je pred svitanje”.
Sa nešto manje entuzijazma, ponovio bih njegovo verovanje da su se, 2022. godine, stvari “stvarno dramatično promenile”, da je time omogućeno da se do sporazuma dođe tokom sledeće, 2023. godine.
Svakako bilo bi to lepo i lekovito.
Nije loše ni ako se to ne dogodi u ovom, “mekom roku”, kako ga je nazvao Lajčak.
Ma nije loše da se do sporazuma dođe, kako priželjkuje izaslanik Lajčak, početkom 2024. godine.
Zaista bi bilo relaksirajuće da se i završi mandat fasilitatora.
Uz podsećanje da nada umire poslednja, suočimo se sa povratkom u Novu, 2023. godinu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
