Potrošena godina

Blerim Shala Bljerim Šalja
Bljerim Šalja u kolumni na +38…

Piše: Bljerim Šalja (Blerim Shala)

Pre par dana je u Briselu održan novi (peti) sastanak na radnom nivou između predstavnika Kosova i Srbije, (to jest Besnika Bisljimija i Petra Petkovića, koji su glavni pregovarači Prištine i Beograda), uz posredovanje Miroslava Lajčaka, Specijalnog izaslanika za dijalog Prištine i Beograda, na kojem se (opet) raspravljalo o tranziciji za implementaciju Uredbe Centralne Banke Kosova (BQK).

Ova Uredba je donešena još krajem januara, i do sada nije bilo nikakvog pomaka u postizanju sporazuma između Prištine i Beograda kako bi se utanačili finansijski mehanizmi održavanja financijske pomoći Srbije za Srbe na Kosovu, naročito kada se tiče obrazovanja, zdravstva, socijalnih davanja, penzija.

Novi krug razgovora o ovoj temi je zakazan negde sredinom maja, uzimajući u obzir dosta štura objašnjenja koje su data od strane Miroslava Lajčaka.

Prema svemu sudeći, oko implementacije Uredbe o transparentnosti financijske pomoći Srbije za Srbe na Kosovu, razgovaraće se i dalje, možda će se čak ući i u leto sa njom. Izgleda da će ova tema pratiti Miroslava Lajčaka sve do poslednjih dana i nedelja njegovog trećeg mandata kao EUSR (Specijalni Izaslanik EU), koji ističe u avgustu ove godine.

Jednostavno, nema indicija da može doći do sporazuma između dve strane oko ove teme, zbog dijametralno drugačijeg pogleda na ovu sigurno važnu temu u dijalogu Kosova i Srbije.

Za Vladu Kosova, ne postoji veza između iznalaženja rešenja za osiguravanje ove finansijske pomoći Vlade Srbije za Srbe na Kosovu, te stvaranja Zajednice opština sa srpskom većinom. To su dve potpuno odvojene teme.

Za Vladu Srbije, tek će se stvaranjem Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, stvoriti siguran mehanizam za ovu finansijsku pomoć koja će biti data Srbima na Kosovu.

Lajčak, koji je započeo „avanturu“ kao EUSR, još na početku pandemije kovida (2020 godine), nema baš puno šta da ponudi obema stranama, da bi ih nekako motivisao da naprave presedan (u pravom smislu reči), i da se dogovore bar oko ovog slučaja.

Štaviše, svima je poznato sada da je već započeo proces selekcije novog Specijalnog predstavnika, koji treba da nasledi Lajčaka – koji će od 1. septembra ove godine biti ambasador Evropske Unije u Švajcarskoj.

Zna se i ime i prezime prvog javnog kandidata za ovu diplomatsku misiju: To je Borut Pahor, bivši predsednik Slovenije u dva mandata (2012-2022), koji ima višedecenijsku uspešnu politiku u Sloveniji, čiji počeci se čak vezuju za 1990 godinu, kada je kao mladić i kao deo delegacije Slovenije na poslednjem kongresu SKJ (Saveza Komunista Jugoslavije), u januaru te godine, obznanio da se delegacija Saveza komunista Slovenije povlači sa ovog Kongresa.

Izgleda da i nema neke velike „gužve“ oko kandidata za ovu ulogu, ili pak mandat, unutar EU.

Pahor koji važi za odličnog poznavaoca prilika u ovom delu Balkana, i koji ja kao predsednik Slovenije pomno pratio dijalog Prištine i Beograda oko postizanja Sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, čak je najavio da ima na umu šta bi se moglo predložiti obema stranama kako bi se stvorila nova dinamika u razgovorima predstavnika Kosova i Srbije.

Sve u svemu, sama ova činjenica da Lajčak odlazi, da najverovatnije Pahor dolazi da postane EUSR, a na drugoj strani, da će nova Evropska Komisija biti stvorena tek krajem godine (nakon izbora za Evropski Parlament, koji će se održati u junu mesecu ove godine), te da će novi Predsednik SAD (to jest stari Predsednik, jer u obe varijante novi Predsednik će biti onaj koji je već jednom vršio tu dužnost, bilo da se radi o Džozefu Bajdenu ili Donaldu Trampu), biti poznat 6 novembra ove godine, ne ostavlja baš puno mogućnosti da ova 2024. godine bude godina raspleta u dijalogu Kosova i Srbije.

Ovaj zaključak je, može se reći čak, umeren. Realno, ne vidi se da će se išta važno događati u ovom dijalogu koji je započeo, u ovom poglavlju koje vidi EU, još u martu mesecu 2011 godine.

Na drugoj pak strani, sama činjenica da će, prema svemu sudeći, od avgusta meseca pa nadalje, Borit Pahor biti na čelu nastojanja zvaničnog Brisela da Kosovo i Srbija prvo primene sve ono što je prošle godine verbalno usaglašeno u Briselu (Bazični Sporazum), i u Ohridu (Aneks ovog Sporazuma), te da nakon toga ubrzaju proces postizanja Sporazuma o punoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, ne garantuje nekakav radikalan zaokret u ovom dosta komplikovanom procesu, koji postaje svake godine još teži i komplikovaniji zbog poznatih događaja u Evropi (u prvom redu rat u Ukrajini).

Realno, međunarodna nastojanja kao što je ovaj koji se tiče dijaloga Kosova i Srbije, zavise u prvom redu od glavnih ili pak najjačih država koji imaju glavnu ulogu, a u ovom slučaju, radi se o SAD, Nemačkoj i Francuskoj (koje su pokretači ovih nastojanja unutar Evropske Unije).

Specijalni izaslanik u ovakvim slučajevima, bilo da se radi o dosadašnjem Miroslavu Lajčaku, ili prema svemu sudeći novom glavnom pregovaraču EU, Borutu Pahoru, može u najboljoj varijanti da olakša ceo proces, ali on zasigurno ne može imati odlučujuću ulogu.

Ne radi se ovde o novom Ričardu Holbruku, poznatom američkom pregovaraču za vreme rata u Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

Zapravo, Borut Pahor ili bilo ko drugi koji će naslediti Miroslava Lajčaka kao EUSR, trebaće u prvom redu da proveri u Vašingtonu, Berlinu i Parizu da li je još na snazi „Mapa puta“ za postizanje pune normalizacije odnosa Kosova i Srbije, to jest, da li će se i dalje raditi, uzimajući u obzir Sporazume postignute 2023 godine, ili će se pak okrenuti neki novi list.

To jest, pokrenuće se novi proces koji ima isti cilj: Normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.

Tek nakon što Pahor (ili bilo ko drugi), stvore jasnu sliku o tome koji je stav Vašingtona, Berlina i Pariza oko cele ove priče dijaloga, Pahor će moći da započne svoj posao, sa prvom posetom Prištini i Beogradu.

Sve ovo, bar iz sadašnje perspektive, izgleda dosta daleko.

U svakom slučaju, izgleda da je ova godina već sada potrošena kada se tiče dijaloga Prištine i Beograda.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.