Kraj jedne iluzije

Blerim Shala Bljerim Šalja
Bljerim Šalja u kolumni na +38…

Piše: Bljerim Šalja (Blerim Shala)

„Da li je uopšte moguće obnavljanje „gvozdene zavese“, pita se s pravom Dušan Janjić u prethodnoj kolumni naslovljenoj „Biće kako će biti, valja se potruditi“.

Pitanje je sigurno na mestu. Kao što je poznato, „Gvozdena zavesa“ je pala na Evropu, nakon završetka Drugog svetskog rata, zbog velike podele interesnih i vojnih sfera između Sovjetskog Saveza i Zapada, već tada oličenom u Americi. Naime, poznato je da je kraj Drugog svetskog rata označio i kraj evropskih država kao glavnih svetskih činilaca, koje su određivale svetski poredak.

„Gvozdena zavesa“ se počela rušiti 11. novembra 1989. godine, u sred Berlina, to jest na Berlinskom zidu. Toga ne bi bilo bez mirne pobede Amerike nad Sovjetskim Savezom. I naravno, bez dalekosežne politike Mihaila Gorbačova, tadašnjeg (i poslednjeg) lidera ovjetskog Saveza.

Sve je ovo poznata istorija.

Kao što je i poznato da više ne postoji „unipolarni“ (ili pak „jednopolarni“), svet, sa Amerikom kao jedinim važnim svetskim faktorom ili činiocem.

Svet se menjao mnogo više nego što je iko očekivao tamo u jesen – zimu 1989. i 1990. godine. Tada se čak pričalo o „Kraju istorije“ (poznata teorija Frensisa Fukujame).

Gledajući sve te događaje iz sadašnje perspektive, teško je ne stići do zaključka da je sve to bilo vrlo naivno i lakomisleno od strane Zapada, u prvom redu. Istorija se nije vratila. Ona nikuda nije ni otišla. Ona je uvek bila prisutna, jer čovek ne može da živi bez politike, a politika kao takva se razvija u istoriji.

Ali da se vratimo onoj prvoj rečenici ili prvom stavu Janjića koji se tiče nemogućnosti podizanja nove „gvozdene zavese“.

Svet ja naravno daleko (daljina se ovde meri svetlosnim godinama), od zadnjih godina „Hladnog Rata“. Ništa više nije kao što je bilo tada. Međuzavisnost između država je veća nego ikada. To se na kraju krajeva videlo na najbrutalniji mogući način već u prvim mesecima pandemije covid-19. Za samo par nedelja, baš zbog velike svekolike zavisnosti između sve četiri strane sveta, covid-19 je postala planetarna pojava, a kao reakcija na sve ovo, i vakcine protiv covid-19 su postale planetarno potrebne.

Ali, kada se činilo da će ova međuzavisnost dodatno podstići saradnju na globalnom nivou između glavnih ili najjačih država, i zbog toga što nema više unipolarnog sveta, došlo je do velikog geopolitičkog „zemljotresa“ koji je, realno gledano, srušio jedan postojeći međunarodni poredak.

Rat Rusije u Ukrajini je vratio Evropu ne u vreme „Hladnog Rata“, već u 19. vek i sve posledice ovoga rata je nemoguće još analizirati, između ostalog jer ovaj rat još traje i teško da se iko može usuditi da predvidi kako će se završiti.

Ali, kada govorimo o „gvozdenoj zavesi“, teško da sadašnja Rusija ima realnog vojnog, političkog i diplomatskog potencijala da bude „izvođač radova“ stvaranja bilo kakve „gvozdene zavese“.

Zapad, a i ceo svet je pre ovog rata mislio da je Rusija velika svetska sila, od koje puno toga zavisi kada se priča o svetskom poretku, ali ovaj rat je objektivno pokazao pravo lice Rusije Vladimira Putina.

Kada se urušio Sovjetski Savez (1991), novostvorena Ruska Federacija je opisivana u Vašingtonu i drugim glavnim zapadnim gradovima kao „Gornja Volta (koja je kasnije promenila ime u Burkina Faso), sa atomskim raketama“, i bio je to brutalni opis jednog brutalnog realiteta.

Sadašnja Ruska Federacija, uzimajući u obzir sve ono što se dešavalo proteklih devet meseci na bojištima u Ukrajini, izgleda da je napravila puni krug pa se vratila tu gde je bila početkom devedesetih prošloga veka.

Kada bi se mogao vratiti „film unazad“ (kao što se kaže), Vladimir Putin verovatno nikad ne bi započeo ovaj rat, koji će koštati puno Rusiju i Evropu, i koji je pokazao da Rusija nije više nikakva vojna i politička sila, ali da to važi, u velikoj meri, i za Evropsku Uniju.

Zavisnost Evropske Unije od Amerike je takođe postala jasnija nego ikad, od kraja „Hladnog Rata“ naovamo.

Bilo kako bilo, izgleda da će ipak jedna „gvozdena zavesa“ pasti između Rusije i Evrope.

Ova „gvozdena zavesa“ će se ticati zavisnosti Evrope od ruskog gasa, koja je bila enormna, a koja se smanjuje svakoga dana sve više. Neće biti više poverenja između Evrope i Rusije oko energetske sigurnosti, čak i ako bi se rat u Ukraijini završio sutra, uvažavajući u potpunosti teritorijalni integritet ove države.

To je već sada završena priča.

Znači, dugoročno gledano, ovo će biti sigurno velika cena koju će Rusija platiti zbog svega onoga što se desilo u Ukrajini.

Na drugoj strani, Rusija će sve manje i manje moći da igra važnu ulogu u političkim previranjima u Evropi, gde je imala sigurno opipljivog uticaja koji se tiče onog poznatog talasa populizma.

Ovaj zaključak zasigurno važi i za Zapadni Balkan, koji je u određenoj meri bio diplomatsko poprište između Zapada i Rusije. Jasno je da Rusija nema nikakve budućnosti na Zapadnom Balkanu. Da nije bilo rata u Ukrajini, Rusija bi najverovatnije i dalje mogla da utiče na političke i ekonomske tokove država ovog dela Evrope. Tome će ranije ili kasnije doći kraj.

Ova vest bi trebala biti poznata i jasna za sve vlade država Zapadnog Balkana, jer njihova evropska budućnost je u direktnoj zavisnosti od spremnosti da uvaže ovu novu realnost u Evropi i na Balkanu.

Tako će na kraju krajeva stvarno i biti.

I svima nama se valja potruditi.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.