Putovanje kroz iluzije “Dana D”

Dušan Janjić u kolumni +381 sa Bljerimom Šaljom na portalu "KoSSev"
Dušan Janjić u kolumni +381

Piše: Dušan Janjić

Delim Šaljinu nadu da se bližimo kraju geopolitičke iluzije o moći, podršci i “neraskidivom prijateljstvu” sa Rusijom, koju zaista dele mnogi u vođstvu i javnosti Srbije a i među Srbima.

Za sada, ostavio bih sa strane jačanje iluzije da će nam “naši zapadni prijatelji”, samo zato što smo protiv Rusije i malih Putina, realizovati naše istorijske težnje i sadašnje probleme, zabrinjava me sledeće: Povećava se broj i jača razorna snaga ideoloških i drugih iluzija o nama samima i o drugima, o sadašnjici i budućnosti.

Ovim iluzijama se stvaraju uzajamno suprotstavljeni narativi kojima se ne može menjati stvarnost. Otuda sve više primera zamene dijaloga govorom uvreda i mržnje. To, pak, kaže da je otvoreno pitanje o (ne)spremnosti i (ne)sposobnosti političkih vođa da stabilizuju stanje i da podignu nivo bezbednosti. U takvim okolnostima i rešiva pitanja postaju izbor između biti i ne biti, izbor između nestabilnog mira i rata. Zbog toga, druga pitanja od životnog značaja za ljude ne mogu ni da dođu na red.

Uvećavanje broja dogovorenih odlaganja rokova (u poslednjem slučaju za kažnjavanje zbog neizvršavanja preregistracije) predstavlja se kao “svojevrsni uspeh”. U stvarnosti, reč je o kupovini vremena u iluzuji da će neko drugi rešiti naš problem ili da će ovaj sam od sebe nestati.

U stvarnosti, kupuje se predah do nove eskalacije sukoba, strasti strahova, do novog “Dana D” (Dana odluke). U međuvremenu, stari problemi ostaju a novi pristižu na sve veću gomilu; ređaju se srčani i moždani udari koji ostavljaju vidne tragove po institucije, po budžete ali i po živote ljudi. U takvom okviru, vlasti Srbije i Kosova, fasiltatori i brojni ‘umešači’ deluju toliko istrošeni, da se postavlja pitanje da li će i do kada će moći da održavaju i postojeći nivo i kvalitet sukobljavanja.

Ovakav utisak je snažno nametnut otvaranjem nove faze koja je započela izlaskom predstavnika “Srpske liste” iz institucija Kosova.

Zahvaljujući tome što je ovaj jednostrani potez vlasti Srbije i “Srpske liste” bio dobro pripremljen i snažno propagandno podržan u Srbiji, situacija na Severu Kosova i u odnosima Srbije i Kosova, time i u Briselskom dijalogu, kvalitetno se promenila za samo nekoliko dana. Za deeskalaciju tenzija koje je to proizvelo i za dovođenje procesa na ‘nultu tačku’ sa koje bi, prema najavama fasilitatora, trebalo da započne politički dijalog o suštinskim pitanjima normalizacije, biće potrebni dodatno vreme i ulaganje, mnoge političke i diplomatske aktivnosti, povećani utrošci društvenih, državnih i ljudskih kapaciteta. Ovim je kosovska kriza, koja je po svojoj prirodi spiralna, podignuta na viši nivou. Na novom nivou spirale širi je krug izazova.

U ovoj fazi, začeto je uspostavljanje institucionalnog vakuma na Severu Kosova. Iz toga može uslediti izgradnja ‘nove realnosti’. Ta realnost bi mogla da bude:

Prvo, izgradnja novih lokalnih i regionalnih institucija, uz zadržavanje opšteg okvira Briselskih sporazuma. To bi moglo da doprinese i obnovi dijaloga, približavanju dijaloga, pa i uspostavljanja mehanizama institucionalne i zakonodavne zaštite identiteta, prava i sloboda srpske zajednice;

Drugo, ostavljanje institucija koje bi delovale po zakonima Srbije. To bi bila svojevrsna suspenzija Briselskog dijaloga o normalizaciji. Time bi problem integracije Severa Kosova u Kosovo, kao i EU integracija Srbije i Kosova, poprimio novo značenje i dinamiku. Ovakav razvoj događaja donosi rizik po Srbiju da se izloži određenoj vrsti međunarodnih sankcija i izolacije. To bi moglo da dovede do iseljavanja značajnog broja Srba sa čitavog Kosova.

U odgovoru vlasti Kosova na ove ‘mere reciprociteta’ Srbije i Srpske liste naslućuje se nastojanje da se institucionalna kriza iskoristi za osnaživanje legitimnosti delovanja ove vlasti.

Istovremeno, vidljivo je da se ovaj odgovor zasniva i na suženom tumačenju stvarnosti. Na primer, Kurti, tvrdi: „U srpskoj manjini postoji mala ekstremistička manjina koja odbija da preregistruje automobile … Nažalost, oni su opasni jer imaju podršku Beograda, finansijsku i političku. To su ilegalne strukture koje su kriminalizovane poslednjih godina.“

Do sada, vlasti Kosova su povukle sledeće, ustavom i izbornim zakonom dozvoljene poteze: Prvo, popune mesta, koja su, ustavom i zakonima Kosova, zagarantovana srpskoj zajednici. Tako što su u sastav Skupštine Kosova ušla deset poslanika, koji su prema rezultatima izbora, bila iza onih poslanika Srpske liste, koji su podneli ostavke. Od novih članova Skupštine devet je iz sastava Srpske liste a jedan iz opozicione Srpske liste.

Odluku da se pripadnici Srpske liste vrate u Skupštinu, vođstvo ove liste obrazložilo je kao samostalnu stratešku odluku koja je trebalo da spreči da Kurti preko njemu ‘lojalnih’ Srba ukine sva ustavna i druga prava srpske zajednice. Time je javnost Srbije usmerena na ‘unutrašnjeg neprijatelja’, odnosno na ‘Kurtijeve Srbe’, koji su, u stvarnosti, opozicija postojećem političkom monopolu Srpske liste. U stvarnosti, ovim potezom u domaćoj javnosti je umanjeno poverenje u Vučićeve političke odluke i porastao je strah sledbenika ove politike da bi ona mogla da završi bez najavljenih rezultata;

Drugo, vlada Kosova je, umesto ministra za povratak i zajednice iz Srpske liste koji je podneo ostavku, imenovala Nenada Rašića. Na imenovanje Rašića i Rade Trajković za savetnika ministra, koji su inače sa opozicione liste koja je ušla u novi sastav Skupštine, usledila je žestoka kampanja diskreditacije, koju vode Srpska lista i mediji pod kontrolom vlasti Srbije a koju je započeo predsednik Srbije. Iz izuzetno nervozne i neprimerene reakcije Vučića naslućuju se znaci nesigurnosti, pa i nemoć da se istraje u ostvarivanju ciljeva akcije napuštanja institucija Kosova;

Treće, za 18. i 25 decembar ove godine, zakazani su lokalni izbori za četiri opštine na Severu Kosova. Prema svemu sudeći biće to novi dani u nizu pod zajedničkim nazivom “Dan D”.

U susretu sa “novom realnošću” izazovi se postavljaju i pred NATO i SAD koji uključuju i rizik od oružanih sukoba. U svakom slučaju, ovo je novi test za sposobnost i spremnost ovih da onemoguće da ruka vojevanja Rusije po Ukrajini dohvati i Zapadni Balkan.

Novi izazovi se samo dodaju onim izazovima na koje je EU odgovarala kroz svoj doprinos konflikt menadžmentu. O tome sam pisao u kolumni “U raljama konflikt menadžmenta”.

Za sada, SAD se pridružuju EU u pozivu Srbiji i predstavnicima kosovskih Srba da poštuju svoje obaveze iz dijaloga i da se vrate u kosovske institucije svojim dužnostima, uključujući policiju, pravosuđe i lokalne administracije. Istovremeno, u nastojanju ‘buđenje nade’, lučonoše EU birokratizma najavljuju običnim smrtnicima nevidljive, nove uspehe koji se ostvaruju kao novi ‘susreti na vrhu’, kao i nove datume dogovora o sveobuhvatnom rešenju.

U ovom trenutku, ne može se sa izvesnošću predvideti ni kako će se odvijati najnovija epizoda ‘konflikt menadžementa’ ili zapetljavanja Kosovskog čvora, a još manje kada će se i kako to raspetljati. Čini se da će biti desetak novih “Dana D”, mnogo ‘avio i on line diplomatije’ i ‘intenzivnih noćnih razgovora’ – u minut do dvanaest predstavnika SAD administracije sa Kurtijem i Vučićem.

Izvesno je samo to da je i dalje otvoreno pitanje: Šta ćemo sad, koje je, još u avgustu ove godine, u naslovu svoje kolumne postavio Šalja?



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.