Na +38...

Blerim Shala Bljerim Šalja

"Slon" u prostoriji pregovora Priština-Beograd

Politički lideri Prištine i Beograda treba da uvide prisustvo, kako se to kaže, "slona" u prostoriji i da ne nastave da se bave temama koje su u velikoj meri iste godinama zaredom. Postizanje velikog političkog sporazuma između Kosova i Srbije treba da predstavlja jedini prioritet vlasti Prištine i Beograda od sada, ili u konačnoj etapi razgovora, koja može početi negde na jesen ove godine. Nema više vremena za gubljenje. Ovo su strane do sada trebale da shvate. Samo na ovaj način bi se vratio smisao briselskim razgovorima i imali bi mogućnost da postignemo ključni cilj ove radnje - normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.
Dušan Janjić u kolumni +381 sa Bljerimom Šaljom na portalu "KoSSev"

Snaga normalizacije slaba da bi potisnula dominaciju kartela moćnika

Ovaj primer samo potvrđuje da će, iako bolna, “normalizacija” da se nastavi, da će ona teći nekad uz aktivno učešće lokalnih političkih aktera, a nekada i uz njihovu promenu. Koliko će dugo trajati taj put do momenta kada dostignut nivo normalizacije “po automatizmu” povlači novi proces odnosno kada će se izgraditi funkcionalno-privredni sistemi i povoljan društveni i politički ambijent, teško je reći.
Blerim Shala Bljerim Šalja

Dva koraka napred i dva koraka nazad

Predsednik Rugova, na prvom sastanku koji smo održali kao kosovska delegacija sa predsednikom Ahtisarijem, u Prištini, 22. novembra 2005., kada je počeo proces rešavanja statusa Kosova, rekao je Ahtisariju - „Mi ne možemo promeniti ni istoriju, a ni geografiju. Ali možemo promeniti budućnost odnosa između Kosova i Srbije.“
Dušan Janjić u kolumni +381 sa Bljerimom Šaljom na portalu "KoSSev"

Saradnjom iz "balkanizacije"

Ne prete nama "zavere" velikih sila i "tajni planovi" o "državno-teritorijalnim prepakivanjima", već produžavanje života u oskudici i "balkanizaciji". Nasuprot tome, valja se prihvatiti ostvarivanju ideja obnove i razvoja, odnosno boljeg života.
Blerim Shala Bljerim Šalja

Treći model i stabilizacija Zapadnog Balkana

Ratovi koji su usledili od 1991. do 1999. godine, tokom procesa raspada bivše Jugoslavije mogu se analizirati i sa stanovišta napora rukovodstva Srbije da održi na snazi ova dva modela, i kako bi se na neki način izbegle neizbežne posledice okončanja Hladnog rata. Nije se moglo održati na Balkanu nešto što je pokvareno u Berlinu. Ali ova informacija nikada nije uzeta za ozbiljno u Beogradu. Nedostatak ove informacije je posle toga imao fatalne posledice, poznate svima nama.
Dušan Janjić u kolumni +381 sa Bljerimom Šaljom na portalu "KoSSev"

Alternativa normalizaciji: Vreme je za evropski New deal

Znalo se, ali se na to javnost nije pripremala, da je Briselski dijalog i njegov krajnji cilj "puna normalizacija", u stvarnosti dostižan kroz mnoge korake; da je to dugo, ali ne i beskonačno putovanju koje treba da učine obe strane. Po svom određenju, normalizacija nije samo normalizacija odnosa između Srbije i Kosova, nego i "normalizacija" Srbije i Kosova. I tu je stvarni problem. Jer, kako da upravljate tako složenim procesom i da rešavate mnoštvo uzajamno povezanih problema, kako onih nasleđenih, tako i onih koji nastaju i iz samog Briselskog dijaloga, odnosno procesa normalizacije, kada, na primer, nema vizije, ni strategije reformi, odnosno održivog razvoja za narednih 25 i 50 godina?
Blerim Shala Bljerim Šalja

Istorijska gravitacija i gravitacija EU

Bilateralni, regionalni i međunarodni cilj normalizacije odnosa između Kosova i Srbije doživljava najveće udarce od januara ove godine, naovamo. Mnogi mogu da dodaju da zapravo odnosi Kosova i Srbije nisu zabeležili veće pogoršanje od nezavisnosti Kosova do sada. Sve do pre nekoliko meseci je to izgledalo jasno, stabilno, održivo, pored povremenih koraka unazad. Međutim, sada, u maju ove godine, zgrada izgrađena mnogim naporima i pokušajima, sa obe strane, počela je da izgleda kao zapušten objekat, nenastanjen, bez vode i struje, koji služi za smeštaj duhova svih vrsta.
Dušan Janjić u kolumni +381 sa Bljerimom Šaljom na portalu "KoSSev"

Obnova etnonacionalizma na Balkanu: Razorni efekat zakasnele ekonomske krize

Pored svega, posve je sigurno da današnje muke na Balkanu nisu rezultat umešanosti Rusije, EU, SAD, ili Turske, već, pre svega, rezultat zakasnelog, ali razornog efekta globalne krize koja je 2008. godine uzdrmala Zapad. Ova je kriza na Zapadnom Balkanu poprimila oblik obnove etnonacionalističkih mobilizacija i poruka zbog negativnih ekonomskih, političkih i socijalnih posledica započetih “reformi”, koje su se svele na pridruživanje neoliberalnoj ekonomiji, koja je, u samom svom gnezdu - SAD - doživela poraz. Kad se ovome doda teško nasleđe prošlosti, nedovršenost izgradnje država, neefikasnost institucija i izvršnih vlasti, dobije se trenutna slika.

NAJNOVIJE

Blerim Shala Bljerim Šalja

Blokada nužnosti

Beljulj Bećaj

Podzemna država?!  

Fadil-Lepaja

Načelo ili Čovek?

Darko Dimitrijević

Tajfuni zla oduvali narod

Vaš stav: ROSU, Đurić, Srpska…