„Fabrička podešavanja“ jednog dijaloga

Blerim Shala Bljerim Šalja
Bljerim Šalja u kolumni na +38…

Piše: Bljerim Šalja (Blerim Shala)

Sa poznatim italijanskim filozofom i marksistom, Antoniom Gramšijem (Antonio Gramsci) se povezuje misao prema kojoj je najteži period u istoriji onaj kada je jasno da je stara epoha propala ili umrla, a nova se muči da se rodi.

Ova stvarno tačna i duboka misao Gramšija je na snazi, ako se tako može reći, u Evropi i svetu još od zime prošle godine, kada je Rusija započela invaziju/rat u Ukrajini, a ona je nažalost dobila dodatno na jačini nakon krvavih događaja (kojima se još ne vidi rasplet), u Izraelu i Palestini.

Ona poznata rečenica (briljantna, kao što je gotovo uvek u slučaju Vinstona Čerčila (Winston Churchill), kojom je Janjić započeo ovo naše novo dopisivanje preko KoSSev-a, da se na Balkanu proizvodi toliko istorije koja se ne da svariti od naroda ovog dela Evrope – izgleda da od prošle godine važi za ceo svet.

Jasno je naime, bar za sada, da je potpuno nejasno šta će sve ovo izroditi (kako bi rekao Gramši), i kakav će biti svet nakon svih ovih teških i razornih „zemljotresa“ koje su pogodile Evropu i svet.

Ova vest ili pak očita činjenica, izgleda da još nije dobila formu stabilne politike u ovom delu Evrope, koji je i dalje pod pretnjom problematičnih ili opasnih uticaja naročito od strane Ruske Federacije.

Poslednja poseta Zapadnom Balkanu Jensa Stoltenberga, Generalnog Sekretara NATO Alijanse, koji je imao sastanke sa čelnicima svih šest država (od kojih su tri članice NATO Pakta – Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija, a tri nisu – Kosovo, Srbija i Bosna i Hercegovina) – trebalo je ponoviti stav zvaničnog Brisela, bilo da se radi o političkom (Evropska Unija), ili pak vojnom krilu (NATO Pakt) – da su mir i stabilnost Zapadnog Balkana od izuzetne važnosti sa Zapad.

To jest, ako ćemo ovde nastaviti sa iščitavanjem misli Čerčila, da je red da se Zapadni Balkan malo „odmori“ od intenzivne proizvodnje istorije, što je poslednjih meseci bilo naročito očito kada se radilo o Severu Kosova. Kulminacija svega toga se desila pre više od dva meseca, to jest 24. septembra ove godine u događajima u Banjskoj i oko nje, oko kojih nema nikakvih nejasnoća ili nepoznanica.

Banjska je, kako se kaže, vratila na „fabrička podešavanja“ (čitaj, na francusko – nemačka – američka podešavanja) Briselski dijalog između predstavnika Kosova i Srbije, koji bar za sada, u ovoj toliko važnoj godini (kako je bar bilo rečeno od strane glavnih zapadnih facilitatora ili pregovarača) dijaloga koji se vodi još od one daleke 1998. godine – nije doveo ni do približnih rezultata.

Naime, nakon dva iznenađujuće brza dogovora oko Temeljnog sporazuma (Brisel, 27. februar) i Aneksa u Ohridu (Ohrid, 18. mart), između premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kada se očekivala implementacija ovih sporazuma, koji prema interpretaciji Brisela i Vašingtona imaju jačinu pravno-obavezujućih sporazuma (iako niti jedan nije potpisan) – došlo je do potpune blokade u njihovoj primeni.

Naime, onima koji su iole bili upućeni u sve ono što se ranije dešavalo na Severu Kosova, pre ovih postignuća Brisela i Vašingtona (od novembra prošle godine kada su lokalni srpski političari, zvaničnici, policajci, sudije i tužioci napustili kosovske institucije), bilo je jasno da su glavni pregovarači Evropske Unije u Ohridu, to jest visoki zvaničnik Žozep Borelj i specijalni izaslanik EU za ovaj dijalog, Miroslav Lajčak, uspeli da ne vide, kako se kaže „slona u sobi“.

Sve ono što se dalje dešavalo u ovom dijalogu, to jest u ne-primeni ovih verbalnih sporazuma, direktna je posledica političkog i diplomatskog ‘slepila’ Borelja i Lajčaka.

„Slon u sobi“ ovog puta je imao jasnu formu novih lokalnih izbora u četiri opštine na Severu Kosova (Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok), koje su od novembra meseca protekle godine, ostale bez legitimnih vlasti.

Izbori su već jedan put bili odloženi, pa su onda bili zakazani za 21. april. Dakle, nije bilo uopšte teško doći do zaključka, još u onim kasnim satima 18. marta u Ohridu (o tome sam pisao odmah nakon ovog Sporazuma o Aneksu Temeljnog sporazuma u medijima na albanskom jeziku), da ako se ubrzo ne nađe rešenje za učestvovanje Srba na Severu na ovim novim opštinskim izborima, da zapravo od implementacije dva Sporazuma u procesu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije neće biti ništa.

Ovi izbori su bili sredstva bez kojih se nikako ne može, kako bi se stiglo, korak po korak, ka cilju, koji je u ovom kontekstu podrazumevao da svih deset paragrafa Temeljnog sporazuma budu zaokruženi kao deo novih odnosa između Kosova i Srbije.

Kako je bilo ko (od strane glavnih pregovarača) zamislio da se zapravo bilo šta može napraviti oko ova dva Sporazuma, a bez učešća lokalnih Srba na izborima aprila meseca, i bez vraćanja na kakvu takvu normalnu političku i bezbednosnu situaciju na Severu Kosova, to je pitanje koje ima zapravo jasan odgovor, a tiče se pune odgovornosti Brisela za više od pola godine izgubljene u lutanju da se nađe neko rešenje tamo gde ga nije bilo, i gde ga nije ni moglo biti.

Sve ono što se izdešavalo na Severu Kosova od marta pa naovamo, u svim dimenzijama (uključujući ovde i onu bezbednosnu) je direktna posledica ove greške u ‘čitanju’ realnosti na Kosovu od strane glavnih pregovarača Evropske Unije.

Sam Borelj, sećamo se toga dobro, kada je u jesen prošle godine pokrenut proces Evropskog predloga (to jest francusko – nemačkog predloga) o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, rekao je (tačno), da je svima dosta „upravljanja krizom“ („Crisis Managementa“), te da se sve strane moraju fokusirati na postizanje političkog sporazuma.

Ali, zbog toga što se nije shvatilo to da ne može biti zapravo ničega oko implementacije oba sporazuma ako se na vreme ne budu rešavali poznati bezbednosni izazovi (a oni su se uglavnom ticali bezbednosno političkog vakuuma koji je na Severu stvoren nakon novembra prošle godine) – stigli smo ovde gde smo sada, realno bez jasne perspektive oko procesa normalizacije odnosa Kosova i Srbije.

Sledeća godina, kao što svi mi znamo, biće izborna i u Evropskoj Uniji (izbori za Evropski parlament), i u Americi (predsednički izbori).

Bilo bi realno pravo čudo, u ovom kontekstu, ako bi se naredne godine, u ovom procesu normalizacije u odnosima Kosova i Srbije, napravio velik skok napred.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.