Piše: Petar Ristanović
Afera oko obnove „kuće Džafera Deve“ je utihnula. Predstavnici UNDP Kosovo objavili su da se povlače iz projekta na šta je Ministar kulture Kosova odgovorio da će ministarstvo nastaviti sa obnovom. U medijima sa Kosova na albanskom i engleskom nekoliko dana je trajala diskusija o liku i delu Džafera Deve. Čula su se sukobljena mišljenja, stvarajući privid da je Deva bio kontroverzna ličnost čija se istorijska uloga može različito tumačiti. Svi su odigrali svoju ulogu i došlo je vreme da se ova, za sve učesnike neprijatna epizoda, konačno zatvori, iako je afera ogolila bar tri činjenice koje su duboko problematične i o kojima bi itekako trebalo da se govori.
Prva od navedenih činjenica je ležerna nezainteresovanost službenika međunarodnih organizacija. Ugovor o obnovi „kuće Džefera Deve“ između predstavnika UNDP Kosovo i Ministarstva kulture Kosova potpisan je 30. septembra 2021.
U objavi UNDP Kosovo na Tviteru jasno je navedeno da je cilj projekta „obnova kuće Džafera Deve“. Potom je na kuću postavljena tabla na kojoj je na albanskom i engleskom jeziku (bez srpskog, koji je zvanični jezik po zakonima Kosova) napisano ime projekta „Restauracija kuće Džafera Deve“. Konačno, u objavi na društvenim mrežama 1. februara ove godine iz UNDP Kosovo su se pohvalili početkom radova na „kući Džafera Deve“.
Siguran sam da niko iz UNDP Kosova nije želelo da učestvuje u promociji nacističkog saradnika i ratnog zločinca. Ime objekta planiranog za obnovu po svoj prilici im je saopšteno od strane predstavnika Ministarstva kulture Kosova. I tu dolazimo do problema – tokom četiri meseca, koliko je trajala priprema realizacije projekta, niko iz UNDP Kosovo nije našao za shodno da u internet pretraživaču ukuca ime čoveka čiju će kuću renovirati. Da jesu, odmah bi primetili fotografije sa svastikama i nacističkim uniformama i to bi ih valjda navelo da stvar bolje istraže. Pa ipak, niko to nije učinio, što odlično odslikava atmosferu među inostranim službenicima koji su u iščekivanju boljih pozicija primorani da deo karijere provedu na Kosovu.
Puno je simbolike u tome što je obnova kuće nacističkog saradnika, odgovornog za smrt više hiljada Srba, Jevreja i Roma, dogovorena u okviru projekta podsticanja „dijaloga između zajednica i socijalne kohezije“. Ovaj detalj rečito odslikava 22 godine dug proces pomirenja i suočavanja sa prošlošću na Kosovu, na šta su potrošene desetine miliona dolara. U pitanju je promašaj epskih razmera od koga su korist imali samo zaposleni u međunarodnim organizacijama, malobrojni pripadnici nevladinih organizacija i profesionalni učesnici panela i radionica.
Ova tvrdnja nije nikakvo razotkrivanje tajne već jednostavna konstatacija faktičkog stanja. Stanje skupocenog projekta izgradnje civilnog društva na Kosovu rečito pokazuje glasno ćutanje albanskog NVO sektora tokom trajanja afere oko Džafera Deve.
Međutim, moja tvrdnja nije kritika malobrojnih pripadnika „građanskog društva“ na Kosovu, niti zaposlenih u međunarodnim organizacijama, već čitavog proces izgradnje „postkonfliktnog društva“ i „tranzicione pravde“ koji je propao jer su mnogo hvaljene ideje na kojima je zasnovan bile promašene. Verujem da je učesnicima procesa to postalo jasno vrlo brzo nakon njegovog početka, u prvim posleratnim godinama, ali je on svejedno nastavljen.
Do danas „pomirenje“ i „suočavanje sa prošlošću“ su se izobličili u pranje savesti preko grantova i činjenje radi činjenja. Odavno traju po inerciji, jer nikome od angažovanih na terenu ne odgovara da javno dovede u pitanje smisao i učinak urađenog, i tako ospore dogme i usput rizikuju svoja primanja. Zato je moguće da se dogode tragikomične situacije poput obnove kuće ratnog zločinca u projektu „dijaloga među zajednicama“.
Kada je afera dospela do medija iz UNDP Kosovo su šturo objavili da se povlače iz projekta. Vrlo brzo je postalo očigledno da je za međunarodne predstavnike isključivo važno da oni ne učestvuju u odavanju počasti ratnom zločincu. To što je takva praksa široko prisutna na Kosovu – ne zanima ih puno.
Tako dolazimo do druge činjenica koju je afera razotkrila.
Među Albancima sa Kosova, kao nacionalni heroji, se slave borci za „nacionalne ciljeve“, odnosno Veliku Albaniju, čak i ukoliko su bili saradnici nacista, odgovorni za brojne zločine izvršene na drugim pa čak i nad sopstvenim narodom. Dokaze za ovu tvrdnju lako je pronaći širom Kosova. Ime Džafera Deve nose ulice u Južnoj Mitrovici, Uroševcu i Prizrenu. Mediji na Kosovu, poput Kohe i Kallxo, tokom prethodnih godina pisali su o njemu kao o „velikom intelektualcu“ i „veoma poštovanom čoveku“.
Možda najbolju ilustraciju moje tvrdnje pruža lista „istaknutih građana“ koje je predsednica Kosova, Atifete Jahjaga, 2012. godine odlikovala medaljom „reda slobode“. Među odlikovanima su se našli načelnik Kosovskog okruga u okupiranoj Srbiji 1941-1944, Ibrahim Ljutviju, potom lider nacionalističke organizacije „Bali Kombetar“, koja je blisko sarađivala sa nacistima, Mithat Frašeri, predsednik vlade Velike Albanije u periodu nacističkog patronata nad njom 1943-1944, Redžep Mitrovica, i jedan od lidera Druge prizrenske lige, organizacije koja je takođe blisko sarađivala sa nacistima, Bedri Pejani.
Kolaboracija sve četvorice pomenutih nije „kontroverzna“ i ne može se dovesti u pitanje. O njoj govori više stotina dokumenata, fotografija i snimaka. O dometima kolaboracije svedoči pismo Bedrija Pejanija komandantu SS jedinica i Gestapoa, Hajnrihu Himleru, u kome je obećao 120.000-150.000 albanskih dobrovoljaca koji će se boriti „rame uz rame“ sa vojnicima nemačkog Rajha. Pejani je lično učestvovao u organizaciji regrutacije za SS diviziju Skenderbeg. Sa izaslanikom jerusalimskog muftije i poznatog saradnika nacista, Al Huseinijem, pregovarao je o proterivanju Srba i uključenju Sandžaka i Bosne i Hercegovine u Veliku Albaniju. Nacistički diplomata u okupiranoj Srbiji, Herman Nojbaher, Pejanija je opisao kao „ludog, neuračunljivog čoveka“ koji želi da protera sve Srbe.
Pomenuti dobitnici „reda slobode“ su, zajedno sa Džaferom Devom, bili lideri Druge prizrenske lige, organizacije stvorene nakon kapitulacije Italije 1943, uz pomoć nemačkog diplomate Franca fon Šajgera.
Albanski istoričar Lefter Naši navodi da je cilj Lige bio očuvanje granica Velike Albanije, „oslobođenje“ drugih krajeva i njihovo ujedinjenje sa Albanijom. Prvi predsednik Lige je bio Redžep Mitrovica, a nakon njegovog izbora na čelo marionetske vlade u Tirani, kontrolu nad organizacijom je preuzeo Pejani. Članovi Lige su pomagali regrutaciju Albanaca u diviziju Skenderbeg i učestvovali su u Holokaustu, budući da je više od 200 Jevreja iz Prištine uhapšeno u maju 1944. i deportovano u logor Bergen-Belzen u Poljskoj gde su ubijeni.
Sve navedeno nije prepreka da se među Albancima Druga prizrenska liga slavi kao patriotska organizacija i da imena Ibrahima Ljutvijua, Redžepa Mitrovice, Bedrija Pejanija i Mithata Frašerija danas na Kosovu nose ulice, škole i kulturni centri. U trenutku dok čitate ovaj tekst velika slika Redžepa Mitrovice nalazi se izložena na jednoj od zgrada u Južnoj Mitrovici, zajedno sa slikom Džafera Deve.
U izjavi za Radio KiM, poslanica Evropskog parlamenta i specijalna izvestiteljka za Kosovo, Viola Fon Kramon, 8. februara je izjavila da „nije prihvatljivo da bilo koja ulica, trg ili javna ustanova nose ime nacističkog saradnika ili osuđenog ratnog zločinca“. Od tada je prošlo punih 20 dana ali do pokretanja konkretne inicijative da se prekine sa slavljenjem saradnika nacista i ratnih zločinaca nije došlo.
Izjave Fon Kramon, nemačkog ambasadora na Kosovu Rodea, kao i nekolicine albanskih intelektualaca koji su kritikovali slavljenje Džafera Deve, slične su jer je u njima naglašeno da je neprihvatljivo slavljenje nacističkih saradnika i ratnih zločinaca.
Pažljivim čitanjem ovih izjava i tekstova objavljenih u medijima na albanskom tokom prethodnih nedelja, može se uočiti da se polemika oko istorijske uloge Džafera Deve svela na njegovu ulogu u Holokaustu i učešće u organizaciji SS divizije Skenderbeg. Iako drugi Devini zločini po obimu znatno prevazilaze navedene – oni uopšte nisu pomenuti.
Slično je bilo i u komentarima objavljenim u medijima na srpskom jeziku.
Tokom trajanja afere više novinara mi je tražilo izjavu na ovu temu. Odbio sam ih jer su druge kolege mnogo bolje upoznate sa periodom Drugog svetskog rata, ali mi je pažnju privuklo insistiranje novinara na ulozi Deve u Holokaustu. Kada sam primetio da postoji pregršt dokumenata koji govore o njegovoj odgovornosti za ubistva i masovna proterivanja Srba dobijao sam isti odgovor: „To niko ne želi da čuje“.
Tako dolazimo do treće činjenice koju je razotkrila ova afera. Srpske žrtve na Kosovu, čak i one iz perioda Drugog svetskog rata, tema su o kojoj se ne govori. Albanci i međunarodni predstavnici za njih ne žele da čuju i takvo stanje traje toliko dugo da je čak i među Srbima nesvesno normalizovano. I ova činjenica je lako dokaziva na primeru pomenute četvorice odlikovanih „boraca za slobodu“.
Robert Elsi, nemački lingvista i albanolog poznat po neizmernoj ljubavi za Albance, zbog koje je i sahranjen u Albaniji, napisao je da su Bedri Pejani i ostali lideri Druge prizrenske lige odgovorni za proterivanje 40.000 Srba tokom prve polovine 1944. Za vreme vlade Redžepa Mitrovice odigrao se talas nasilja nad Srbima na Kosovu, tokom koga je više stotina Srba ubijeno, a više hiljada proterano.
O odnosu Mitrovice prema Srbima svedoče brojni sačuvani govori, poput onog održanog u Drenici u maju 1941. kada je izjavio: „Srbi su na Balkan došli silom, silom sa Balkana moraju otići, a kako nemaju kuda da odu, treba ih sve pobiti. Na nama Šiptarima leži taj zadatak.“
Sve ovo, međutim, danas nije faktor kada se ocenjuje njihova istorijska uloga. Koliko daleko među Albancima ide potiskivanje zločina nad Srbima pokazuje intervju profesora Envera Hasanija, bivšeg predsednika Vrhovnog suda Kosova, dat povodom afere oko kuće Džafera Deve. Hasani je Devu opisao kao neospornog saradnika nacista, koji ne može da bude rehabilitovan zbog učešća u organizaciji SS jedinice Skederbeg i uloge u Holokaustu. Međutim, Hasani nijednom rečju nije pomenuo odgovornost Džafera Deve za masovne zločine nad Srbima. Umesto toga, u jednoj rečenici je pomenuo da je Deva, pored Jevreja, progonio i „one koji Nemci smatraju ljudima i nacijama nedostojnim života“. Da li je mislio na Rome ili možda i na Srbe – ostaje da nagađamo.
Zanimljiv je i Hasanijev predlog da se u obnovljenoj kući osnuje dokumentacioni centar „za zločine počinjene na Kosovu za vreme bivše Jugoslavije uključujući i one tokom Drugog svetskog rata“. Ideja je jasna – ukoliko je albanskih zločina i bilo, potrebno ih je relativizovati kroz širi kontekst „zločina za vreme bivše Jugoslavije na Kosovu“, za koje se naravno podrazumeva da su bili počinjeni isključivo nad Albancima.
Obnovu kuće nijednog trenutka niko razuman nije doveo u pitanje. Čitava afera nije izbila zbog kuće, već zato što je na njenom primeru ogoljeni procesi koji na Kosovu traju decenijama i kojih su svi svesni, ali nikome ne pada na pamet da nešto preduzme.
UNDP Kosovo se povukao iz projekta, međunarodni predstavnici su oštro tvitovali i oprali svoju savest. To što se Džafer Deva i drugi saradnici nacista i ratni zločinci na Kosovu slave kao nacionalni heroji i patriote – nikoga nije briga.
Uostalom, izbio je novi rat, treba opet oštro tvitovati, samo da savest bude mirna.
Izražena mišljenja i stavovi predstavljaju mišljenja i stavove autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije ili donatora.
O najavi restauracije kuće Džafera Deve, dešavanjima u prethodnim danima ali i 2014, čitajte u:
Čeku: Radim na tome da se nastave radovi na restauraciji Devine kuće, uz međunarodnu podršku
Dokument Jevrejskog istorijskog muzeja iz Beograda o stradanju Jevreja iz Kosovske Mitrovice
Hasani: Deva slepi saradnik nacista; Rode je u pravu; Reakcija Čekua žalosna
Suroi: Zašto bi trebalo da se renovira kuća Džafera Deve
Član porodice Džafera Deve uputio pismo nemačkom ambasadoru, pozivajući ga da se javno izvini
Istoričar Budžovi: Džafer Deva štitio Jevreje, to je činjenica
Čeku: Ne odustajemo od restauracije kuće Džafera Deve, iz Srbije krenuo lažni narativ
Veler: Nerazumne reakcije na restauraciju kuće Džafera Deve
UNDP i Evropska Unija obustavili projekat restauracije kuće Džafera Deve
Hajrula Čeku o kući Džafera Deve: Ne radimo istorijski revizionizam, izvor nepotrebne buke Srbija
Fon Kramon o Džaferu Devi: Ne sme da se desi pranje istorije o poznatom nacističkom kolaboracionisti
Pacoli: Deva štitio Jevreje; lavina negativnih rekacija na objavu nemačkog ambasadora
Enver Robeli za Džafera Devu: On nije patriota, on je plaćenik fašista
Nemački ambasador o restauraciji kuće Džafera Deve: Kultura sećanja na pogrešan način
EU i UNDP zabrinuti zbog kontroverzi oko kuće Džafera Deve i rade na alternativama
Slučaj kuće Džafera Deve – Кulturno nasleđe Mitrovice kao pokretačka sila dijaloga među zajednicama
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
