Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; sinoćno izdanje)
Profesor krivičnog i međunarodnog prava Kolj Krasnići ocenio je da Kosovo pravno nema mogućnost da utiče na odluke Specijalizovanih veća Kosova u Hagu.
Specijalizovana veća su 16. septembra četvoricu bivših čelnika Oslobodilačke vojske Kosova proglasila krivim za ratne zločine i izrekla im ukupno 81 godinu zatvora.
Govoreći o inicijativi za izmene zakona, Krasnići je rekao da bi svaki zakon koji bi bio donet ili izglasan u Skupštini Kosova mogao da bude osporen pred Ustavnim sudom, jer su, kako je naveo, nadležnosti Specijalizovanih veća utvrđene još prilikom njihovog osnivanja.
„Mi možemo da donesemo zakon, ali bi sprovođenje tog zakona moglo da bude veoma problematično sa stanovišta cilja koji se želi postići. U potpunosti razumem zabrinutost PDK-a, a tu zabrinutost deli i celokupna kosovska javnost. Pročitao sam i cilj i sadržaj tog predloga – traži se ograničavanje mandata Specijalizovanih veća. Pošto je pao izveštaj Dika Martija, PDK, ali i svi ostali, traže njihovo ukidanje. Međutim, čak i ako bi bio donet zakon o ukidanju Specijalizovanih veća, taj zakon bi mogao da bude osporen pred Ustavnim sudom i da ne proizvede željeno pravno dejstvo“, rekao je Krasnići.
On je dodao da bi donošenje zakona koji bi bio u suprotnosti sa Ustavom Kosova samo proizvelo pravni sukob, ali i moguće međunarodne posledice.
„Ustavom su legitimisani delovanje i jurisdikcija ovog suda, zbog čega se to ne može promeniti zakonom koji donese Skupština. Donošenje bilo kakvog zakona koji bi bio u suprotnosti sa Ustavom proizvelo bi pravni sukob koji bi imao i određene međunarodne implikacije. Oni su pomalo zabrinuti zbog razmera ovih kretanja na Kosovu. Treba imati u vidu da su države Evropske unije podržavale Kosovo na svakom koraku i da zahtevaju poštovanje zakona“, rekao je Krasnići.
Profesor je govorio i o koracima koje bi Kosovo, prema njegovom mišljenju, moglo da preduzme kako bi podržalo bivše čelnike OVK kojima se sudi u Hagu.
Kao mogući primer naveo je Hrvatsku.
„Sve aktivnosti treba uskladiti sa našim istorijskim saveznicima, kao što su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Nemačka. Treba uzeti primer Hrvatske, koja je formirala i mehanizme podrške. Država treba da formira timove za podršku, da obezbedi neograničenu finansijsku podršku, koliko god je potrebno, oslanjajući se na praksu drugih zemalja, i da se dokaže njihova nevinost“, poručio je Krasnići.
Specijalizovana veća sa sedištem u Hagu 16. septembra osudila su Hašima Tačija i Jakupa Krasnićija na po 25 godina zatvora, Kadrija Veseljija na 18, a Redžepa Seljimija na 13 godina. Sva četvorica proglašena su krivim za ratne zločine, dok su oslobođena optužbi za zločine protiv čovečnosti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
