Palmer: Sporazum bez priznanja moguć ako se Beograd i Priština tako dogovore

Američki specijalni izaslanik Metju Palmer izjavio je u intervjuu za N1 da krajnji cilj SAD ostaje da dođe do uzajamnog priznanja između Beograda i Prištine, ali da Vašington podržava i drugačije modalitete sporazuma, ukoliko se o tome saglase dve strane.

Nakon što je sa specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčakom razgovarao sa najvišim zvaničnicima u Beogradu, a prethodno i u Prištini, Palmer je u razgovoru sa novinarom N1 Petrom Gajićem rekao da smo danas sigurno bliže sporazumu, „u smislu da su obe strane spremne da se ponovo ozbiljno angažuju u dijalogu“.

„Boravio sam i u Prištini i u Beogradu zajedno sa mojim prijateljem Miroslavom Lajčakom da bih naglasio da Evropska unija i SAD stoje zajedno i čvrsto podržavaju tu normalizaciju odnosa“, istakao je Palmer.

Upitan da li se ta volja za dijalogom odnosi i na kosovskog premijera Aljbina Kurtija koji je ranije izjavljivao da mu razgovor sa Beogradom nije prioritet, a nedavno i da odbija da formira Zajednicu srpskih opština, Palmer je rekao da ima utisak da su Kurti i njegova vlada apsolutno spremni da učestvuju u dijalogu, sa ozbiljnošću i sa ciljem.

„Ima mnogo pitanja o kojima može da se razgovara, a o čemu će konkretno biti reči odlučuju dve strane pod pokroviteljstvom Evropske unije. Jasno nam je da je za predsednika Vučića veoma važno pitanje Zajednice srpskih opština, da se to sprovede. Mi smo jasno izneli kosovskoj strani naše očekivanje da učini dobre i hrabre korake u procesu dijaloga, i ne bih unapred govorio o ishodu, već hajde da vratimo pregovaračke strane za sto, da rade zajedno sa EU, da ustanove šta su prioriteti i tako pokrenemo stvari napred“, poručio je američki diplomata.

Naglasio je i da Vašington svakako želi da vidi da oni sporazumi o kojima su Beograd i Priština prethodno postigli dogovor, budu i sprovedeni.

„Mi ne određujemo ishod, to je na stranama“

No, ono što ostaje krajnji cilj SAD u dijalogu Beograda i Prištine, a što potvrđuje Palmer u razgovoru za N1, jeste uzajamno priznanje Srbije i Kosova.

„Mi verujemo da samo uzajamno priznanje stavlja tačku na čitavo to pitanje. Mi imamo viziju za budućnost. Mi imamo viziju da Srbija i Kosovo budu potpuno integrisani u evropsku porodicu naroda, da budu članice Evropske unije. Kako dve države mogu biti članice EU ako se međusobno ne priznaju? To potpuno otvara evropski put za obe strane. Zato mi kao Sjedinjene Američke Države vidimo puno međusobno priznanje kao najbolji put da se to postigne. U idealnim uslovima, smatramo da bi to međusobno priznanje trebalo da bude u centru budućeg sporazuma o normalizaciji“, naveo je Palmer.

Ipak činjenica je da bi onaj ko bi pristao da potpiše priznanje Kosova u ime Srbije, prilično loše prošao u istorijskim knjigama. Na pitanje postoji li „plan B“ – odnosno mogućnost da se dođe do sporazuma bez potpisivanja priznanja, američki diplomata odgovara:

„Sporazum može biti sve o čemu se dve strane dogovore. A naš cilj je da ohrabrimo strane da sednu zajedno, da iznesu šta su njihove crvene linije, šta mogu, a šta ne. Da sve to stave na sto i da strane uz našu podršku odluče kuda žele da idu (…) Mi ne određujemo agendu, niti određujemo ishod. To je na stranama. One vode čitav proces. I na Beogradu i Prištini je da odrede šta je za njih normalan odnos ili normalniji odnos nego sada“, objašnjava on.

Jedan od najpoznatihih američkih stručnjaka za spoljnu politiku Danijel Server više puta je pominjao model Istočne i Zapadne Nemačke kao primer za mogući sporazum koji ne bi uključio formalno priznanje, a Palmer kaže da to jeste jedan od mogućih puteva napred, ali da nije na Sjedinjenim Državama da kažu da je to cilj.

Uprkos tome što je prethodnih dana sa Lajčakom imao zajedničke sastanke sa zvaničnicima u Beogradu i Prištini, Palmer ističe da Vašington nije strana u dijalogu.

„Dijalog vode dve strane. Organizuje ga EU i za to ima snažnu podršku SAD. No, iako nismo strana u pregovorima, mi jesmo zainteresovaana strana (…) Nećemo biti na sastancima, ali ćemo raditi u okviru procesa za koji se nadamo da će rezultirati normalizacijom odnosa Srbije i Kosova i samim tim otvoriti put ka članstvu u Evropskoj uniji za obe strane“.

„Nema prostora za priče o raspadu BiH, niti o otcepljenju RS“

Osvrćući se na „non pejpere“ koji su se pojavljivali u prethodnom periodu, a koji predviđaju promene granica na Zapadnom Balkanu, Palmer je rekao da ti dokumenti ne zaslužuju nikakvu pažnju i da su beznačajni.

Poručio je i da SAD snažno podržavaju teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i da „nema prostora za priče o raspadu, niti o otcepljenju Republike Srpske“.

Američki diplomata je odbacio spekulacije da će novi visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit raditi protiv prava i nadležnosti Republike Srpske.

„Uloga Srpske u unutar BiH je jasno definisana Dejtonskim mirovnim sporazumom. Šmitov cilj biti samo da unapredi ono što je dogovoreno kroz agendu 5+3, kako bi BiH mogla da postane kandidat za EU“, objasnio je Palmer.

„Srbija mora napredovati u oblasti demokratije i slobode medija“

Američki specijalni izaslanik razgovarao je danas i sa predstavnicima opozicije u Srbiji, a vezi sa njihovim upozorenjima na stanje u zemlji, istakao je da su SAD zainteresovane za demokratiju i ljudska prava širom sveta, te da je to centralna nit spoljne politike Bajden-Haris administracije.

„Kada je reč o Srbiji, ona ima aspiracije da uđe u Evropsku uniju, a to je organizacija zasnovana na standardima za medijski prostor, za izborni proces i demokratiju. To je naglašeno u poglavljima 23 i 24 pregovora koje Srbija vodi sa EU, i važno je da pokaže da je posvećena zaštiti demokratije, zaštiti ljudskih prava, obezbeđivanju slobodnog i fer medijskog tržišta“, poručio je.

To su, kako je dodao, pitanja kojima se treba pozabaviti i koja moraju biti rešena.

„Srbija mora napredovati u oblasti demokratije, u oblasti slobode medija, i mora napredovati u zaštiti građanskog društva. Ono što ja želim da naglasim susretom sa predstavnicima građanskih udruženja i predstavnicima opozicije jeste da postoji američka podrška za demokratiju, za slobodne izbore i za nezavisne medije“, naglasio je američki diplomata.

N1

O zajedničkoj poseti Palmera i izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslava Lajčaka Beogradu i Prištini i događajima koji su je pratili čitajte u posebnim vestima:

Patrijarh sa Lajčakom i Palmerom: Podržavamo dijalog kojim se ne ugrožavaju interesi crkve, naroda i države

Vučić: Nastavak dijaloga pitanje dana, više desetina ubijenih Srba i dalje u mrtvačnici u Prištini

Vučić nakon sastanka sa Palmerom i Lajčakom uveren da će se postići kompromisno rešenje

Selaković sa Palmerom: Zapaljiva retorika Kurtija ne doprinosi nastavku dijaloga

Lajčak o Kurtijevim izjavama: Važno je šta se kaže iza zatvorenih vrata; Određen datum sastanka u Briselu

Kurti: U Briselu će se razgovarati o narednom poglavlju dijaloga, a ne o nastavku prethodnog

Vučić: Ako Kurti neće o ZSO, a hoće o priznanju Kosova, ne moraju ni da me zovu na razgovore

Posle Prištine, Lajčak i Palmer u Beogradu

Palmer pozvao kosovsku vladu da sprovede odluku Ustavnog suda o vraćanju zemlje manastiru V.Dečani

Vladika Teodosije i Palmer o problemima SPC na KiM

Palmer: Cilj dijaloga normalizacija odnosa, ali i uzajamno priznanje; Lajčak: Godina potencijala

Kurti: Neće biti monoetničkih udruženja na Kosovu, potrebna integracija

Lajčak i Palmer u Prištini, „normalizacija odnosa sa Srbijom, ključni faktor u privlačenju američkih investicija“

Lajčak i Palmer od danas na Kosovu, Palmer već sa opozicijom

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.