Blog

Dragi građani međuprostora, srećna vam Nova! Pozdravite se sa Starom, jer se ona već...

Dragi građani međuprostora – drugog, trećeg reda u ovom lokalnom prazničnom autobusu ipak sklepanim samo za nas, srećna vam Nova! Pozdravite se sa Starom, jer se ova već pozdravila od vas! Živeli i srećni bili, ipak se kaže, a i verujem u to.

Otvara se kutija, jesmo li sigurni da želimo to?

I kako to već ide, posle godina čekanja, neizvesnosti, drhtanja, spavanja na podu, bezbroj ustupaka (i još toliko učinjenih onako u hodu i bez najave), Srbija će konačno otvoriti prva dva poglavlja pregovora za pristupanje EU. I po prvi put u istoriji Srbije, ali i EU, prvo poglavlje je famozno 35. Što se mene tiče, tu i može da se završi priča, tako da neću ulaziti u analizu dobrobiti ostalih poglavlja.

April u novembru

Razmišljajte do tada dragi sugrađani o tome hoće li naših 50 porodica iz Suvog Dola ostati ovde, ili će neko povući crtu u razgraničenju dve opštine i predati ih tamo. Pomislite i na to da je pokrenuta inicijativa da i deo Bošnjačke mahale administrativno pripadne južnoj opštini. Pratite kakvim gradskim stazama hodaju vasa deca i kome ih poveravate na čuvanje i vaspitanje.

Sasvim prijateljski: 5:0 i u ofsajdu

Prva kazna bila je ta što su se briselski pregovori vodili pod okriljem EU a ne UN. Haotična ali predvidljiva utakmica se nastavila kada su naš selektor i njegov stručni tim, bez ikakvih najava, prihvatii paket mera i ustupaka pod izgovorom da je to za naše bolje sutra. Izgradismo granice, zatrpasmo alternativne puteve, ugasismo policiju, civilnu zaštitu, uveli neko privremeno veće, ugasili Skupštine Opština i doveli ljude koji moraju da na poluvremenu oblače i neki drugi dres.

Međukontinentalne i civilizacijske seobe dok traju radovi na putu

U Srbiju se ni bumerang neće vratiti ako ga bacimo na granici: A šta to nose izbeglice u svojim torbama što direktno utiče na naš život, bez obzira što nijednog videli nismo? Pa nose sav medijski prostor u kome nema više mesta za izveštavanje povodom najnovijih pregovora u Briselu.

Kad nam leto donese 5:0 a Vivaldi zasvira "Four Seasons"

Zar stvarno mislite da će sve biti isto? Pa dovoljno je što će u međunarodnim telefonskim imenicima od sada osvanuti i tzv. Republika Kosovo sa svojim pozivnim brojem. To će se štampati i u agendama, planerima, notesima, turističkim kartama, auto mapama, geografskim atlasima i nigde neće pisati da je vlasnik tog broja Republika Srbija. Tako da treba obavestiti i rođake i prijatelje iz inostranstva da ste se preselili u drugu državu.

Oliver kao žirant?

Čovek gladuje i svaki dan mu je užasno težak i nepredvidiv a mi mu dajemo podršku!? Pa stvarno smo ludi. Valjda je u tom slučaju trebalo da razapnemo šatore ispred kapije EULEX-a i svi počnemo štrajk, a da on odustane od istog jer dvostruko je stariji?

Goraždevac i oluje koje traju

Svaka prokleta država na ovoj mučenoj Zemlji ima svoje oluje, nesreće, nevremena i nepogode. I sve te nesreće i oluje narod preživi i vrati se životu, svojim domovima, poslu i navikama. Razaranja su ogromna, često sa velikim brojem izgubljenih života. Sve je to moguće dok je uzrok tome majka priroda, ali ne i kada je uzrok tome zlo koje hoda na dve noge.

Vrelo letnje nebo nad Srbijom

Realno gledano, nama kao narodu je nemoguće udovoljiti. Ne valja kada je leto praćeno letnjim kišama i nepogodama koje uništiše sve zasejano, ne valja ni kada je normalno, suvo, vrelo a sve u granicama umerene kontinentalne klime. I uvek te proklete prirodne prepreke da se ode na odmor, tipa - smanjen priliv novca, kriza u Grčkoj,

Došlo je vreme i kazaljke se poklopile. NIKO NE MISLI NA VAS.

Na tom kružnom toku mogao se naći i pobednički rad nekog našeg studenta. Da li neko već jednom kapira da mi znamo koliko je sati i kakvo je vreme došlo?! Moram dodati da već tri meseca, na 15 metara od sprave za pokazivanje vremena, nema nijedne zastave na jarbolima. Je l’ nas to sramota naše simbolike, ili će sat novo vreme pokazati? Za sve to vreme, semafori ne rade, mobilna je u raspadu, net kao EKG starog siromaška iz zaseoka u vrleti neke enklave, granica radi i lekovi kasne. Važno je da je vreme došlo u naš severni deo grada.

Ta fina letnja prašina

Na kraju moram priznati da nisam priželjkivao ovo leto. Sigurno je za nas na Severu da kada se vratimo sa odmora, više ništa neće biti isto. Jer dok se mi budemo opuštali, neko će raditi punom parom. Ova letnja prašina će mnogo toga sakriti, maskirati. Ostaće samo tragovi. I ne znam, bojim se da u duhu razvoja domaćeg turizma, ne ostanemo bez jezera nam. Zli jezici kažu da Gazivode iz raznih prevashodnosti putuje negde na jug. Tura od 23. juna. Sve što tada ode više nam se neće vratiti. Neka je prokleta ova letnja prašina.

Jesu li sedam metaka cena uspeha?

BLOG: Motivi ovog incidenta nisu jasni nikome za sad. Ako je motiv objektivno izveštavanje i nepristrasnost u obavljanju posla, onda se stvarno brinem za budućnost Kosovske Mitrovice. Onda ne postoji sigurnost ni za koga, sem za socijalne parazite, koji će sve što rade - raditi prosečno i onako kako im je rečeno da treba, bez da se istinski zapitaju da li je tako najbolje i bez imalo želje da iskoče iz tog, svog proseka. A ako je napadač došao sa strane, onda nam, dragi sugrađani, ostaje da se zapitamo kako se neprimetno prišunjao pored nas, pa nam udario pravo na medije?

Demantiji i demencija

Statusno neutralno, pa po nalogu Prištine naši srpski policajci sa srpskim komandirom policije poslaše diviziju juče da isele čoveka - žrtvu procesa dva svedoka. Ne želim da kvarim lep vikend našim maturantima. Neka vam je sa srećom i ne radite ono što radimo mi. Nemojte sebe staviti u situaciju da se međusobno demantujete, sećajte se vrednih stvari i ispravljajte nas tamo gde se mi zaboravimo. Ljudski je grešiti, zlonamerno je da se ponavljamo. Vakcinisani ste protiv demencije. Niste pali sa drveta.

… i nek se vije zastava na severcu kroz dolinu Ibra…

To što od granice do našeg grada ima stotina zastava RS i što se gordo vijore na severcu kroz dolinu Ibra, znači da shvatimo da više od mesec dana ne postoje zastave na jarbolima u centru grada. Zastave Srbije i zastave Rusije. Nema i ne valja da stoje tu, prkosne su. Nisu predviđene budžetom zbog kojeg umalo ne uginusmo kao gladna pantljičara. Sad su skoro svi na broju kroz platni budžet naših privremenih vlasti u Prištini (povraćam na trzaj) - sve će biti kao na Kosovu, osim Srba.

Žrtve, samo na godišnjicu

Da li se sećate svih onih koji su poginuli, ubijeni, ranjeni? Svih onih kojih se setimo, samo na određene datume, kada nas podsete mediji. Tada se čitaju saopštenja, oštre osude, pišu se statusi po društvenim mrežama, daju se obećanja žrtvama, da ih nikada nećemo zaboraviti. A, onda ih zaboravimo...

Posle 1. Maja: Kad jaganjci odahnu

Znate ko treba da slavi 1. Maj u Srbiji? Botovi. To je simbioza mikro organizma i mikročipa koja je zauzela ljudsko telo, a na uranku prepoznaćete ih tako što jedu sendviče i svaki pije svoj sok. U rukama drže laptopove i istovremeno se smeju, ili plaču, jer rade isti posao, a njihov smeh, ili plač, zavisi od trenutnog zdravstvenog stanja poslodavca. E oni će imati sendvič i sutra i narednih dana, a vi ostali samo zadah luka koji ste pojeli sa skromnim ćevapima, ili nekom domaćom kobasicom. Sreća je da je pivo jeftino, a još uvek ima i domaće rakije, pa je sigurno da neće biti teških svakodnevnih tema, već veselja i smeha. Po neke tuče i požara, jer takvi smo mi.

Takozvana pokrajinska obećanja

Nama se i dalje serviraju iste parole “Srbija nikad neće priznati nezavisnost Kosova” “Nikad Vas nećemo ostaviti” itd. Sve to lepo zvuči, ali malčice je drukčije u praksi. Nema više Srbija nikakvih ingerencija, ima samo savetodavnu ulogu svojim lokalnim političarima. Posebno je žalosno insistiranje zvaničnika iz Beograda na terminima “pokrajinska vlada, pokrajinski premijer, pokrajinska predsednica”, a sve govoreći o kosovskim funkcionerima. Jeste, odbranili ste ingerencije Srbije, tako što ih oslovljavate sa "pokrajinski".

Pos'o ti da budeš objektivna?

Najlakše je optužiti novinare za sve loše što se dešava. Bezbolno je reći da su oni nepismeni, pristrasni i uglavnom ne prenesu tačno nečiju izjavu. Jeste, ima svega ovoga. Ali, mnogo manje, nego što o tome naklapaju političari, lopovi, kriminalci, prevaranti i ostali slični njima. Nisam srela mnogo pametnih i obrazovanih kojima su novinari za sve krivi. A, biti novinar-ka na Kosovu i Metohiji ne da nije lako, nego je i opasno. Kad su frke i trke, čuvaš se od onih sa suprotne strane, od razne policije, vojske, ali i od ovih sa tvoje strane koji bi ti rado zafrljačili kamen u glavu. Zašto? Pa, zato što si napisala ili rekla nešto što bi da sakriju. Tu su i čuvene dojave.

Srbija – Matriks država

Dakle, Srbija, banana država. Ili ni to. Jer, kad sam malo podrobnije istražila značenje ove sintagme (koje očigledno proizilazi iz samog sklopa reči koje je čine), shvatila sam da nismo ni to. Mi smo matriks država. Država sa jednom stvarnošću, koja je dostupna građanima i necenzurisana i sasvim drugom, paralelnom, koja je cenzurisana i veštačka tvorevina. Tvorevina nastala u težnji dodvoravanja velikim svetskim silama, koje mogu da nam daju poneki kredit, pa da ima šta da se pompezno najavljuje u medijima jedno dve nedelje. I da ima po kome da se pljuje da nisu naša braća i/ili da zaboravljaju vremena kad smo mi njima pomagali, kada, na kraju ipak - odbiju da nam daju isti... Kod nas Tviter i Fejsbuk imaju ekskluzivno pravo da vam zvone, a mejl koji vam je stigao, može da uđe kroz vrata. Da porazgovaramo kao ljudi!

Osmehom protiv korova

Ima tih cvetova u ovoj našoj bašti, koja je poprilično zarasla u korov, u svim gradovima. Selima. Ima onih malih heroja, koji održavaju sami seoska domaćinstva. Ima onih toliko talentovanih, da se uplašite. Strah od toga, da ih ne uguši ova sredina, koja voli da samelje sve koji su talentovaniji i bolji od proseka.

NAJNOVIJE

Milivoje Mihajlović

Therapy

Dušan Janjić u kolumni +381 sa Bljerimom Šaljom na portalu "KoSSev"

Ne – humanitarna katastrofa 

violeta oroši

Kad bi svi ljudi na svetu…

Darko Dimitrijević

Tajfuni zla oduvali narod

Vaš stav: ROSU, Đurić, Srpska…