Godinu dana od Evropskog sporazuma: Od bola u ruci do poglavlja 35

FOTO: KoSSev

Na predlog Evropske unije, a po ideji Francuske i Nemačke – pre tačno godinu dana Beograd i Priština, odnosno Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti u Briselu su prihvatili Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. Godinu na terenu obeležila je najveća kriza od 2004. godine.

Ovaj sporazum je trebalo da reši sva otvorena pitanja između Prištine i Beograda:

Dobrosusedske odnose, strogo očuvanje mira, rešavanje sporova i sukoba isključivo mirnim sredstvima, suzdržavanje od pretnje ili upotrebe sile, zatim priznavanje simbola Kosova, diploma, veća prava za Srbe na Kosovu kroz Zajednicu opština sa srpskom većinom…

A umesto toga, na terenu se u poslednjih dana pamte nova podizanja tenzija naročito na  Severu Kosova. Aprilski izbori na kojima Srbi nisu učestvovali, dolazak na vlast albanskih gradonačelnika, majski sukob Srba i pripadnika KFOR-a zbog ulaska novih gradonačelnika u opšine, zatim i septembarski oružani sukob Srba sa Kosovskom policijom u selu Banjska, te najzad – Uredba Centralne banke kojom se na Kosovu ukida srpski dinar.

Usled teške krize na samom terenu i vidljivo zaoštrenih odnosa Beograda i Prištine sa jedne strane, dok je na drugoj godina započela sa međunarodnim uspesima donošenjem ovog sporazuma, u javnosti postoji svojevrsna polarizacija o tome da li se sporazum sprovodi ili ne.

Anketa koju smo sproveli preko naših društvenih mreža, pokazala je da veći deo onih korisnika koji su na nju odgovorili – oseća promene u poslednjih godinu dana, ali „na gore“ i da smatra da se sporazum sprovodi.

O samoj anketi opširnije u posebnoj vesti.

Evropski sporazum u poglavlje 35 i de fakto priznanje

„Evropski plan je prihvaćen“, na današnji dan, kasno uveče iz Brisela je poručio Žozep Borelj.

Žaba koja se mesecima, još od septembra 2022. godine, kuvala za javnost postala je gotov sporazum od 11 članova; pride, nekadašnji francusko-nemački predlog, predstavljen je Beogradu i Prištini kao „uzmi ili ostavi“.

Predsednik Srbije je potvrdio: Evropski plan de fakto novi pregovarački okvir za Srbiju. Ali i to da, kako je važno bilo da kaže: Ništa nije potpisano, ZSO završena u mesecima pred nama. 

Uprkos ovim potvrdima, začudiće ga početkom ove godine, kako se za isti sporazum traži da uđe kao obaveza Srbije za poglavlje 35.

ZSO ipak i dalje nije formirana, a umesto toga na terenu je došlo do vidljive promene odnosa snaga. Sam Vučić sada sve češće poručuje da od ZSO-a praktično nema ništa, odnosno, da Priština u ovom sastavu vlasti neće da je formira.

 

Klima pred donošenje sporazuma u koji šira politička scena u Prištini i Beograda nije imala uvid

Iako ni javnost ni opoziciona politička scena, niti u Beogradu kao ni u Prištini, nije mesecima bila upoznata sa sadržajem samog papira koji će se pretočiti u sporazum, pred njegovo usvajanje sporazuma, početkom februara će se, umesto uvida u sadržaj, u skupštinama Srbije i Kosova otvoriti rasprava o „misterioznom planu“, koji poslanici nisu videli.

Glavna zvezda zasedanja u Beogradu – Aleksandar Vučić, a u Prištini – Aljbin Kurti.

Frenetični usklici i aplauzi uz stojeće ovacije Srpske liste na balkonu Skupštine Srbije, predvođene Milanom Radoičićem, i SNS u skupštinskim klupama, transparenti o izdaji unutar i van skupštine, slike Olivera Ivanovića, guranje i hoškanje – ukratko je opis dvodnevnog celodnevnog rada srpskog parlamenta početkom februara.

Ustav je za mene Sveto pismo, nema predaje i kapitulacije, ali pregovaraćemo i o najlošijim papirima, poručio je u skupštini Aleksandar Vučić.

„Za mene – kao predsednika Srbije Ustav je Sveto pismo – kapitulacija i predaja nisu opcija. Ako dođe do toga da Kosovo treba da uđe u UN znam šta ću da učinim. Ne postoji izbor Vučić ili Srbija. Vučić je uvek na strani Srbije, izabraću Srbiju, a Vučić nije važan“.

To što se nekoliko dana raspravljalo o planu čiji sadržaj nije zvanično obnarodovan, nije trebalo da zabrine poslanike jer ih je predsednik utešio rekavši da 90 odsto onog što je objavljivano do tada o njemu je tačno.

I zaista, dok su zvaničnici na sve tri strane, upadljivo ćutali o sadržaju predloga, on je još od sredine septembra 2022. godine kružio u medijima, počevši od Albanian Post-a.

Nisu imali plan, ali jesu oštre kritike na račun vlasti. „Rezultati politike predsednika Srbije Aleksandra Vučića apokaliptični su za državu Srbiju, tragični za njene građane, pogubni za buduće generacije i katastrofični sa aspekta naših nacionalnih interesa“, kazao je poslanik iz redova Demokratske stranke Srđan Milivojević. Ovo bi bila srž poruka opozicije.

I u Prištini se održavala posebna sednica Skupštine. Dok je Vučić svedočio o svom državništvu u Beogradu, to je u Prištini činio Kurti.

Obojica su se za svojim govornicama dotakli teme Zajednice srpskih opština.

Na Vučićeva uveravanja da o ZSO više nema „šta da se dogovara i pregovara“, premda ga plaši da druga strana i dalje odbija da je formira, Kurti je izlistao njegovih šest uslova za njeno formiranje. Iste uslove kosovski zvaničnici ponovili su i danas.

Opozicija u Prištini takođe je kritikovala Kurtija zbog francusko-nemačkog plana, i za njih je to bila svojevrsna izdaja, a naročito jer se njome prihvata ZSO. Štaviše, 2. februar 2023. godine, za njih je bio datum koji će „pamtiti kao dan kada je Kurti rešio da je prihvati“, ali da mu je problem kako to da poslanicima objasni.

I tu su takođe protestovali zbog netransparentnog sadržaja samog plana.

Možda javnost nije videla sporazum, ali da će se doneti, signali su se učitavali preko aktivnosti žive međunarodne diplomatije: pozivi najviših diplomata, zajednička pisma i Vučiću i Kurtiju posete, i susreti u Briselu i drugim mestima.

Eskobar: Nije pitanje da li se Kurti slaže o ZSO ili ne, već kako da to primeni

Šta se ispunilo

Evropski predlog prihvaćen je 27. februara, a konačno objavljen dan kasnije. Prvi plan-sporazum primene, poznao kao Ohridski aneks, donešen je 18. marta.

Sporazum Evropske unije i aneks o implementaciji, stupili su na snagu zajedno sa izjavom Žozepa Borelja nakon završenog sastanka u Ohridu.

„Imamo sporazum“, kazao je šef evropske diplomatije. Potpisivanja nije bilo iz „pravnih“ razloga, saopštio je dva dana po ohridskom aneksu visoki predstavnik Evropske unije Borelj.

Da će uslediti Ohridski aneks, ukazivalo je lobiranje, podrška, kao i pismo kosovskih i srpskih civilnih organizacija. Članovi pojedinih organizacija iz srpskog i kosovskog civilnog društva uputili su zajednički apel predsedniku Srbije i kosovskom premijeru da prihvate i potpišu sporazum Evropske unije.

Pokrenulo se i pitanje internacionalizacije albanskog pitanja na jugu Srbije, te je već u martu Šaip Kamberi iz Vašingtona poručio da su tamo otišli kako bi zatražili da se i njihove pitanje uključi u dijalog.

U skladu sa njim, u aprilu je usaglašena deklaracija o nestalima i narednih dana su stizale različite informacije o problematičnim terminima.

Formiran je i odbor za praćenje primene dogovora u ohridu u aprilu.

Otvaranje karata

Kao da je zapad mogao da ‘odahne’ nakon usvajanja dva dokumenta. Otvorili su karte.

Prve konkretne poruke o Kosovu kao nezavisnoj zemlji već je uputila diplomatska trojka preko pisma za Blic i Kohu: „Srbija da se pomiri sa činjenicom da je Kosovo susedna zemlja, Kosovo da zaštiti Srbe“

Od američkog državnog sekretara Entonija Blinkena ubrzo smo saznali da primena sporazuma zapravo vodi ka priznanju pet država nepriznavača Kosova.

Predsednik Srbije će ubrzo demantovati: „Gde to piše, u kom sporazumu piše, pošto sam slušao i ove posrednike razne. Pa ne piše nigde. Naravno da ne piše. To je još jedna od brojnih laži i ništa više“, u emisiji „Novo jutro“ na TV Pink-u.

„Pravno-obavezujuće za Srbiju je kada stavim potpis ili pečat na nešto ili kada se sa tim usmeno saglasim“, kazao je Vucic. Poručio je da Srbija ne želi da se služi trikovima.

Uzalud. Pravni eksperti, složili su se da je usmeno prihvatanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića evropskog sporazuma o Kosovu u Briselu nezakonito, da je predsednik time prekoračio ustavna ovlašćenja i da ga zato treba razrešiti, ali i da je sporazum ipak pravno obavezujući.

Plan će ipak tokom cele godine biti predmet uglavnom osporavanja u srpskoj javnosti, uključujući i one koji su ga, kako se to navodilo i prihvatili, a odredbe o ZSO predmet osporavanja u Prištini, kao i upornih poziva da Srbija potpiše sporazum, jer je jedino kao takav validan da će ga Srbija i sprovesti.

„Imam nepodnošljiv bol u desnoj ruci, a samo tom rukom mogu da potpisujem i taj bol će da se nastavi u naredne četiri godine“, nastala je tada neformalno napoznatija Vučićeva izjava.

Od ‘Kosovo je srce Srbije’, do ‘ZSO-Samouprava je srce Kosova’; Zablude pevaju, a izdaja će da vrišti

Godina će se završiti sa time da je, i takav nepotpisan sporazum pravno obavezujući za obe strane.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.