Još jedan susret u Briselu propraćen je oprečnim navodima Beograda i Prištine. Glavni pregovarači – Petar Petković i Besnik Bisljimi usaglasili su juče tekst deklaracije o nestalim licima. Iz Prištine danas tvrde da više neće da se koristi samo termin „nestala lica“, već „lica nestala silom od strane srpske države“, te poručuju da je ovom deklaracijom „Srbija prinuđena da otvori arhive i prezentuje tajna dokumenta o lokacijama nasilno nestalih“. Beograd, sa druge strane, iznosi drugačije navode. Tvrde da je prihvaćen termin „prinudno nestala lica“, te da on ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo po interese Srbije, niti njenu odgovornost.
Nova runda dijaloga, ali na nivou glavnih pregovarača, održana je juče u Briselu uz posredovanje evropskog izaslanika, Miroslava Lajčaka. Ovo je prvi susret delegacija od 18. marta, odnosno runde dijaloga na visokom nivou – kada su srpski predsednik i kosovski premijer usaglasili drugi deo sporazuma – njegovu primenu.
Premda to kosovski pregovarač nije decidno potvrdio, Petković je zapravo još sinoć, odmah nakon sastanka, precizirao da se razgovaralo o sporazumu, energetici, tablicama, Zajednici srpskih opština, ali i da su strane utvrdile tekst deklaracije o nestalim licima.
Naznačio je i da će se sada taj tekst zvanično usvojiti na sastanku na visokopolitičkom nivou, ali da će se do tada strane dogovarati o terminologiji koja će biti iskorišćena.
„Posebno smo vodili računa o svim terminima, i nismo prihvatili onaj koji se pominje u međunarodnoj konvenciji o prisilnom nestanku, zato što smo vodili računa da ne ugrozimo interese države Srbije“, rekao je.
Predsednik komisije za nestala lica kosovske vlade, Andin Hoti, s druge strane, govoreći danas o ovoj deklaraciji, iskoristio je upravo termin za koji Beograd tvrdi da nije prihvatio – „nasilno nestala lica“.
On zapravo tvrdi da „više neće biti samo nestalih lica, nego lica nestalih silom od strane srpske države“.
„Po prvi put, nakon mnogih izazova i nakon 24 godine, uspevamo da nametnemo ispravno adresiranje odgovornosti za nestale, kao žrtve rata koji traže rešenja i pravdu na osnovu međunarodnih konvencija“, poručio je Hoti.
Ujedno je kazao i da je ovom deklaracijom Srbija „prinuđena“ da otvori arhive i „prezentuje tajna dokumenta o lokacijama nasilno nestalih lica“.
Naredne korake koje će preduzeti najavljuje za period nakon što deklaracija bude usvojena na sastanku na visoko političkom nivou.
„Ostaje još mnogo posla i napora da se postigne naš glavni cilj: rasvetljavanje sudbine poslednje osobe koje su nasilno nestale na Kosovu“, zaključio je Hoti.
Da će se u deklaraciji koristiti termin „prisilno nestali“, kazao je i predsednik kosovske skupštine Gljauk Konjufca, pozivajući se na „informacije kojima raspolaže“.
Ujedno je kazao i da je Srbija pokušavala da koristi drugačiju terminologiju „da izbegne odgovornost koju ima za sve one koji su prisilno nestali“.
Hotijeve navode potom je demantovao Petar Petković, poručivši da Priština „obmanjuje javnost netačnim interpretacijama da je termin ‘prisilno nestali’ prihvaćen i da će biti u mogućnosti da traže odgovornost države“.
Pripisavši zasluge Beogradu – da je juče u Briselu odbačen termin „prisilno nestali“ (enforced dissappearances), Petković je podcrtao da on podrazumeva direktnu odgovornost Srbije za sve slučajeve nestanka tokom sukoba na KiM.
Iznosi novi detalj. Kaže da je usvojen termin „prinudno nestali (forcibly disappeard)“:
„Koji nije nikakva pravna kategorija i koji se ne nalazi ni u jednoj međunarodnoj konvenciji, već isključivo opisuje okolnosti pod kojim se nestanak desio i zato ne može da proizvede nikakvo pravno dejstvo po interese države Srbije, niti njenu odgovornost“, naveo je Petković.
Prištinu optužuje za politizaciju teme nestalih lica, te da je koriste za „dnevno političke odbrane“.
„Sem očigledne politizacije ove visoko humane teme, razumljivo je nezadovoljstvo Prištine kojoj je propao plan da Srbiju optuži za sve slučajeve nestanka na Kosovu i Metohiji i da zlodela tzv. OVK pripiše Beogradu, a što im je bila namera od početka, koju smo prozreli i osujetili“, zaključio je Petković.
O tome da je za Srbiju neprihvatljiv termin „prisilno nestali“, govorio je odmah nakon postizanja dogovora u Ohridu predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.
Govoreći o tački aneksa koji je tada dogovoren, a koja nalaže da su se strane usaglasile da „hitno prihvate Deklaraciju o nestalim licima, kako je dogovorena u okviru Dijaloga uz podršku EU“, Vučić je kazao da je upravo termin „prisilno nestali“, razlog zašto se ova deklaracija nije usvojila avgusta prošle godine.
Kazao je da je tada bio spreman da potpiše, uprkos brojnim dodatnim zahtevima Prištine, ali da je odustao upravo zbog toga što je kosovska delegacija zahtevala i upotrebu ovog termina.
„Ne možete da prihvatite termin ‘prisilni nestanak’, zato što je prisilni nestanak deo posebne međunarodne konvencije o zaštiti svih lica i onda bi od tada, posebno za nas, proilazile obaveze o plaćanju ratne odštete i svođenju Srbije na direktnu odgovornost za sukobe na KiM“, rekao je Vučić.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
