Blokade, nasilje, pretnje i nacionalistička retorika uveliko otežavaju svakodnevni život građana na severu Kosova, tvrde savetnici francuskog predsednika, nemačkog kancelara i italijanske premijerke. „Ta nestabilnost u kojoj se konstanto nalazimo na korak od ambisa eskalacije nasilja mora da se okonča. Mora da se okonča jer građani Evrope s pravom pitaju kako će Srbija i Kosovo ikad sesti za isti sto u Briselu kao prijatelji i partneri kad budu članice Evropske unije? Kako možemo da uverimo naše građane da je pružanje podrške Srbiji i Kosovu dobra ideja?“, pita se ova trojka.
Pred susret u Ohridu 18. oktobra između srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, savetnici francuskog predsednika, nemačkog kancelara i italijanske premijerke, objavili su svoj autorski tekst za srpski Blic i kosovsku Kohu.
„Naši lideri, predsednik Francuske Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i premijerka Italije Đorđina Meloni, zadužili su nas da pružimo podršku Visokom predstavniku EU Žozepu Borelju i Specijalnom izaslaniku EU Miroslavu Lajčaku u postizanju velikog iskoraka u normalizaciji odnosa Srbije i Kosova“, naveli su oni u tekstu.
Na pitanje koje sami postavljaju zašto je to toliko važno za Francusku, Nemačku i Italiju, te zašto se uključuju u dijalog u kojem su dve strane, kako konstatuju, „zaglavljene toliko godina“, Bone, Plotner i Talo tvrde:
„Razlog je što je budućnost, kako Srbije tako i Kosova, pa i čitavog regiona Zapadnog Balkana, u Evropskoj uniji, a mi želimo da vas što snažnije podržimo na vašem putu ka članstvu u Uniji“.
„Evropa se nalazi na raskrsnici. Rusija je svojim brutalnim napadom na susednu Ukrajinu na naš kontinent vratila rat širih razmera. Deo našeg odgovora na ovaj neprihvatljiv udar na evropski bezbednosni poredak jeste da još posvećenije radimo na jačanju i inkluzivnosti našeg evropskog doma. Za balkansku šestorku koja je krenula putem evropskih integracija moramo da učinimo dodatni napor kako bismo uklonili prepreke iz prošlosti koje su se preprečile“.
Za njih najočiglednija prepreka jeste „nerešeno pitanje odnosa Srbije i Kosova“, koje istovremeno predstavlja i bezbednosni rizik za Evropu.
„Dešavanja kojima smo bili svedoci krajem prošle godine mnogo su nas zabrinula. Blokade, nasilje, pretnje i nacionalistička retorika uveliko otežavaju svakodnevni život građana na severu Kosova“, navode u pismu.
Ta situacija „mora da se okonča“, naglašavaju, jer investitori iz njihovih zemalja „prate vesti“ i „pitaju se“ da li se isplati uložiti u ovaj region.
„Šta da im kažemo ako već tinja plamen novog konflikta?“, pita se diplomatska trojka koja se predstavlja i kao prijatelji Srbije i Kosova.
„No, iznad svega, ova situacija mora da se okonča jer građani Kosova i Srbije zaslužuju bolju budućnost. Budućnost u kojoj konačno budu prevaziđene razmirice koje parališu obe zemlje. Ta budućnost otvara put ka izgradnji prijateljskih odnosa, regionalne saradnje i jedinstvenog tržišta. I ta budućnost, na kraju, otvara put ka ostvarivanju obećanja datog svim državama Zapadnog Balkana, a to je da se pridruže Evropskoj uniji kao ravnopravni partneri, čim ispune kriterije. Prilika za ukrcavanje u tu budućnost je sada“.
Potvrđuju sada sa italijanskim savetnikom da je to razlog zašto su predložili nacrt Sporazuma za put za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, naglašavajući da su ga odobrile sve članice EU, ali i da su Vučić i Kurti prihvatili „tekst nacrta“.
„Pozdravljamo snažan i ohrabrujući signal koji su predsednik Vučić i premijer Kurti 27. februara uputili iz Brisela kada su prihvatili tekst nacrta. Taj sporazum sada treba što pre da zaživi izradom dosledne mape puta za njegovu primenu“.
Cilj predstojećih ključnih pregovora nije da se ponovo iskomplikuje ono što je već dogovoreno, naglasili su dalje, već da se podstaknu konkretni koraci ka realiziciji istog.
„Ono što obe strane treba da izbegnu jeste da iznova protumače datu reč jer bi time prokockale ovu jedinstvenu priliku i rizikovale blokadu na putu ka članstvu u EU“, dodaju.
Za Kosovo je to obaveza da ispuni dato obećanje da zaštiti srpsku zajednicu, preduzimajući mere ka uspostavljanju Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom i pružajući garancije za visoki stepen zaštite za srpsku versku i kulturnu baštinu.
Srbija, sa druge strane:
„Treba da se pomiri sa činjenicom da je Kosovo susedna zemlja koja ima svoju evropsku perspektivu i svoje mesto u međunarodnoj zajednici“.
„Vreme nam ne ide u prilog. A još važnije, vreme ne ide u prilog ni Kosovu ni Srbiji. Moramo biti na nivou zadatka i odgovornosti, svesni imperativa datog trenutka. Neuspeh bi imao posledice“.
Za njih je pravi trenutak sada.
Jens Pletner, Emanuel Bon i Frančesko Talo, obećavaju da će pomoći Srbiji da uđe u EU.
U Ohridu se sutra sastaju kosovski premijer i srpski predsednik kako bi pokušali da se dogovore o načinu na koji će se sprovesti sporazum za čiji su se prvi – politički deo već usaglasili 27. februara. Dok Aljbin Kurti naglašava da mu je žao što tada nije stavljen potpis na sporazum, Aleksandar Vučić ističe da pre primene sporazuma Priština mora da formira Zajednicu srpskih opština kao zaostalu obavezu iz Briselskog sporazuma, 2013., odnosno 2015. godine.
Priština se tome protivi već godinama pod obrazloženjem da se radi o koliziji sa kosovskim ustavom, da je cilj Srbije paralelni, izvršni nivo vlasti, koju nazivaju „bosnizacijom Kosova„/Republikom Srpskom na Kosovu.
U međuvremenu, Aljbin Kurti, pod pritiskom zapada, izašao je sa potvrdom da će se „asocijacija“ formirati uz šest uslova koja je dao. Zajednica mora da bude u skladu sa kosovskim ustavom, te ne sme da bude jednonacionalna, i sa postojećim nazivom, i sa isključivo horizontalnom međuopštinskom saradnjom, ona mora i da bude uspostavljena na jugu Srbije za Albance, ali i da se na Severu ugase sve srpske institucije, preda oružje, a uspostavi se nakon što Srbija prizna Kosovo, i to sa Kosovom koje prizna Srbiju, i još pošto Vučić povuče pisma članicama EU protiv Kosova u EU.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
