U susret Komitetu ministara SE 16. maja: Kosovo nije na dnevnom redu ali ništa nije isključeno

Savet Evrope Strazbur
FOTO: KoSSev

Kosovo, za sada, nije na dnevnom redu Komiteta ministara Saveta Evrope, koji će zasedati 16. maja u Strazburu, potvrdio je za KoSSev direktor odeljenja za komunikacije Saveta Evrope Danijel Holtgen (Daniel Holtgen).

Komitet ministara Saveta Evrope zasedaće 16. i 17. maja u Strazburu. Iako su postojala očekivanja da će se pitanje članstva Kosova naći na dnevnom redu, čime bi, odnosno dvotrećinskim izglasavanjem, Kosovo i bilo primljeno u ovu organizaciju, to se nije dogodilo.

Na pitanje da li može da potvrdi da se Kosovo nije našlo na dnevnom redu, te da li je time agenda i konačna Holtgen je u pisanom odgovoru naveo: „Da, to je slučaj“.

Na dodatno pitanje, da li može da dođe do promene i da se pitanje članstva ipak do 16. uvrsti u dnevni red, Holtgen je odgovorio: „Promene se nikad ne mogu isključiti“.

Uslovi

Nakon što je u Strazburu prošlog meseca usvojen izveštaj izvestioca za pitanje mogućeg članstva Kosova u SE – Dore Bakojanis, koja je preporučila prijem Kosova u ovo evropsko telo, preostaje još jedna stepenica – da se članstvo Kosova u ovo važno evropsko telo upravo izglasa na zasedanju komiteta evropskih ministara.

Za dobijanje dvotrećinske većine u ministarskom komitetu od početka postoje brojne skepse, od čega de fakto i zavisi to da li će se pitanje članstva Kosova i naći na dnevnom redu.

Predsednik Srbije nedavno je izneo procenu o prikupljenim glasovima između 29 i 33, a za većinu je potreban 31.

U susret tome, Evropljani od Prištine sa druge strane, očekuju konkretizaciju makar dela obaveze oko uspostavljanja Zajednice većinski srpskih opština.

No to je definisano kao post-pristupna obaveza. Za prijem Kosova u Savet Evrope biće dovoljno i to da se kod kosovskih vlasti primeti „opipljiv napor“ ka uspostavljanju Zajednice, kao što je slanje nacrta statuta Ustavnom sudu na ocenjivanje.

Kod potonjeg već mesecima traju međunarodni napori da se kosovska vlast privoli da to učini. Inače, u pitanju je nacrt statuta koji je izradila EU.

Na to su se u zajedničkom pismu Savetu Evrope pre prethodnog glasanja 16. aprila, obavezali i sam Aljbin Kurti, Vjosa Osmani i Gljauk Konjufca. Tada je većinom glasova u Strazburu usvojen izveštaj izvestioca za pitanje mogućeg članstva Kosova u SE – Dore Bakojanis, koja je u njemu preporučila prijem Kosova u ovo evropsko telo.

Zapadna diplomatska ofanziva, Kurti ne prihvata uslovljavanje slanjem Statuta ZSO

Poslednji pokušaji da se Kurti privoli na konstruktivniji stav, u korist samog Kosova, usledili su i od ovog ponedeljka.

Iako neradni dan, ambasadori pet zapadnih zemalja i EU sastali su se u Kurtijevom kabinetu sa njim, a centralna tema je bilo upravo potencijalno članstvo Kosova u SE.

I dok međunarodna strana potencira na pomoći Kosovu u ispunjenju uslova, koji su određeni i izveštajem Bakojanis, Kurti ponavlja da je Kosovo ne samo ispunilo sve, već, štaviše, naglašava da kosovska vlada ne prihvata bilo kakvo uslovljavanje.

„Proces normalizacije odnosa sa Srbijom se odvija u Briselu, a ne u Strazburu, ne treba to mešati“, kazao je prekjuče tokom sednice vlade u Prištini.

Ne misli tako Gabrijel Eskobar. ZSO i Savet Evrope su veoma povezani, naglasio je na ovonedeljnom brifingu za medije izaslanik SAD-a za Zapadni Balkan.

Zabrinutost da Kosovo možda neće imati glasove u Savetu Evrope pokreće to što nije rešena Zajednica srpskih opština i drugi zahtevi u vezi sa srpskom manjinom, kazao je. On ne može da shvati zašto Priština ne ispunjava zakonsku obavezu – formiranje ZSO, te je ohrabio Kosovo da blisko sarađuje sa partnerima, jer će, kako kaže, ova obaveza „svakako morati da se ispuni“.

Više je napisa medijskih bilo proteklih dana u Prištini i o tome da vlada u Prištini ne prihvata uslovljavanje, kao i prethodni izveštaji o tome da Francuska, Nemačka i Italija svoju podršku na Savetu ministara direktno uslovljavaju slanjem nacrta statura ZSO Ustavnom sudu. Posebno glasna je Nemačka, odnosno njen ambasador u Prištini, koji gotovo svakodnevno šalje istu poruku: Da je za podršku Nemačke Kosovu potrebno da ono napravi opipljiv korak ka ZSO.

Opozicija od Kurtija traži da ove, bliske zapadne partnere Kosova – posluša i sa njima koordiniše. Kurtija kritikuju zbog izjava da uslovljavanje za članstvo u SE ne prihvata.

Konačno, kosovski ministar administracije i lokalne samouprave, Eljbert Krasnići, sastao se danas sa šeficom kancelarije Saveta Evrope za Kosovo Meri En Henesi (Mary Ann Hennessey). Ponovio je tvrdnju svojih kolega i šefa vlade u Prištini da Izveštaj eminentnih pravnika i drugi relevantni izveštaji dokazuju da je Kosovo ispunilo sve uslove i kriterijume za formalno članstvo.

Umesto uslovljavanja PR kontakti sa Srbima

Za to vreme, Kurti i njegovi saradnici pojačavaju napore u javnosti da pošalju poruku o komunikaciji sa srpskom zajednicom.

Najpre se Kurti 1. maja, na neradni dan, na radnom sastanku susreo sa potpredsednicama severnih opština, od kojih su tri Srpkinje. Na ovom su prvomajskom obredu bili i kosovski ministar za zajednice i povratak, Nenad Rašić, kao i ministar administracije i lokalne samouprave, Eljbert Krasnići. Tu su mu, kako je izvestio potom, „svi rekli da članstvo Kosova u Savetu Evrope vide kao važan korak za jačanje svojih opština“.

Potom je lično, obrativši se na srpskom jeziku, izvestio srpsku zajednicu o „lepim vestima“, a reč je o novoj odluci kosovskog MUP-a za prelazak sa srpskih vozačkih dozvola koje su izdavane za uprave na Kosovu, a koje su za kosovske vlasti ilegalne – na kosovske vozačke dozvole.

Zatim je juče, kosovski ministar zdravlja Arben Vitija, na sastanku primio zdravstvene i opštinske rukovodioce sa Severa pri kosovskom sistemu, od kojih su većina Srbi.

Hoće li Kurti „propustiti šansu“

Kolumnista Koha Ditore Demuš Šaša (Demush Shasha) je u ovonedeljnoj kolumni, značaj prijema Kosova uporedio sa važnošću procesa vizne liberalizacije za Kosovo, odnosno „propuštene šanse“ tada zbog otpora demarkaciji sa Crnom Gorom (predvodilo Samoopredeljenje prim.red.) što je Kosovo od tada „koštalo međunarodnog prestiža“.

„Događaji iz 2016. godine bili su najbolji primer strateške kratkovidosti političke klase u zemlji. Danas 2024. rizikujemo da se ponovi 2016. i još jedan strateški neuspeh“, piše Šaša.

„Kurti je jasno stavio do znanja da ne mogu da računaju na njegovu konstruktivnost u dijalogu u slučaju neuspeha članstva Kosova u Savetu Evrope“, piše o sadašnjem trenutku ovaj analitičar i dodaje:

„Tako je premijer Kurti ušao u prilično opasnu igru. Upotreba terminologije ‘nenadoknadiva šteta’ je veoma visok diplomatski standard. To je de fakto politička pretnja. Neka vrsta političkog HIMARS-a (višecevni raketni sistem, prim.red.) ako hoćete, kao u čuvenoj sceni ruskog ruleta u filmu ‘Lovac na jelene’, Kurti je ušao u ulogu Roberta de Nira – spreman da igra na sve ili ništa“.

Krasnići sa šeficom Kancelarije SE za Kosovo: Relevantni izveštaji dokazuju da je Kosovo ispunilo sve uslove za članstvo



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.