Eskobar o „zabrinutosti da Kosovo možda neće imati dovoljno glasova“: ZSO i Savet Evrope su veoma povezani

Eskobar Gabijel
FOTO: KoSSev

Zabrinutost da Kosovo možda neće imati glasove u Savetu Evrope pokreće to što nije rešena Zajednica srpskih opština i drugi zahtevi u vezi sa srpskom manjinom, kazao je danas izaslanik SAD-a za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar. On ne može da shvati zašto Priština ne ispunjava zakonsku obavezu – formiranje ZSO, te je ohrabio Kosovo da blisko sarađuje sa partnerima, jer će, kako kaže, ova obaveza „svakako morati da se ispuni“.

Gabrijel Eskobar koji ovog meseca završava mandat specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan, održao je danas poslednji medijski brifing u ovom kapacitetu.

Svoje izlaganje započeo je u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine, odnosno o Ohridskom sporazumu.

Primena Ohridskog sporazuma nije trebalo da bude teška

Kaže da se nadao da će više biti učinjeno po pitanju primene ovog sporazuma do kraja ove godine, odnosno da će doći do pune implementacije pojedinih obaveza Srbije, ali i Kosova, tj. ZSO.

A da je do toga došlo, Kosovo bi se približilo evropskim integracijama kroz Partnerstvo za mir i kandidaturu za članstvo u EU, ocenjuje.

„I dalje se nadam da to može biti učinjeno kroz punu primenu ovog istorijskog sporazuma o normalizaciji, ali sam, nažalost, ostao bez vremena. Međutim, znam da će to za Stejt department biti prioritet“, kazao je Eskobar.

On navodi da je bilo dogovoreno da su „svi elementi tog sporazuma odmah primenjivi“.

„To znači za Kosovo ZSO i za Srbiju da ne blokira pristup Kosova evroatlantskim i drugim organizacijama“.

„Nažalost, obe strane nisu ispunile svoje obaveze“, dodao je Eskobar, ipak, optimistično govoreći o budućoj primeni dogovora i normalizaciji odnosa.

On, međutim, kaže da „taj sporazum nije trebalo da bude težak za sprovođenje“.

„S jedne strane, ono što je bilo na stolu za Kosovo bila su dodatna priznanja, Partnerstvo za mir, kandidatura za EU, strateški bilateralni dijalog sa Sjedinjenim Državama i donatorska konferencija. Ono što je za Srbiju bilo na stolu je dodatno donatorska konferencija, brže rešavanje pitanja poglavlja 35 koje bi Srbiji omogućilo da zatvori to poglavlje i dodatna ulaganja za obe zemlje. A zauzvrat, dve zemlje su morale da priznaju da će morati da rade zajedno kako bi život ljudi koji su u suštini dvojni državljani na Kosovu bio mnogo bolji“.

„Zabrinutost da Kosovo možda neće imati glasove u Savetu Evrope“

Eskobar je upitan i o predstojećem glasanju Komiteta ministara za članstvo Kosova u Savetu Evrope, tj. o glasinama da Kosovo navodno neće postati član sledeće nedelje.

Američki diplomata navodi da „postoji zabrinutost“ među pojedinim članicama zbog toga što nisu rešeni ZSO i drugi zahtevi u vezi s srpskom manjinom, koji su Prištini više puta ispostavljeni u prethodnim godinama.

„A to je ono što pokreće zabrinutost da Kosovo možda neće imati glasove u Savetu Evrope“, dodao je.

Sa druge strane, kaže da je stav SAD-a da Kosovo treba da bude punopravni član Evropske unije, NATO-a i Ujedinjenih Nacija.

„Nastavićemo da radimo na tome. Ali u međuvremenu, na evropskom putu, mislim da je važno za Kosovo da sluša svoje evropske partnere i da radi sa njihovim evropskim partnerima dok jačamo kandidaturu Kosova za sve evroatlantske strukture“, dodao je Eskobar.

Nije nam jasno zašto Kosovo ne ispunjava obaveze za ZSO

Kosovski premijer, međutim, do sada je u više navrata kazao da su svi preduslovi za članstvo Kosova u Savetu Evrope ispunjeni i da među njima nije pokretanje pitanja formiranja ZSO, odnosno slanje nacrta Statuta koji je izradila EU kosovskom ustavnom sudu.

Kurtijev argument je da je ZSO postpristupna obaveza, kao i da one nije povezana sa članstvom u Savetu Evrope, odnosno da su to dva odvojena procesa.

„Mislim da su veoma povezani“, odgovara Eskobar.

„Jedan je da se Savet Evrope bavi tretmanom manjina, a Kosovo se jasno obavezalo na tretman manjina, a to uključuje i Asocijaciju. To je dugotrajna obaveza i zapisano je u Ahtisarijevom planu, to je upisano u Briselski sporazum, i Ohrid“, dodaje američki diplomata.

Ujedno kaže da SAD „ne mogu da shvate“ zašto Kosovo ne ispunjava svoju zakonsku obavezu:

„I nije na mnogo načina signaliziralo da je posvećeno tome. A zabrinutost je da će post-pristupanje doneti samo veće odlaganje, a to je uverenje među nekima“.

Eskobar naglašava da osim SAD-a, Kurtiju istu poruku šalju i italijanska, francuska i nemačka vlada.

„Zato bih ohrabrio Kosovo da blisko sarađuje sa svojim evropskim i američkim partnerima na pronalaženju načina za napredovanje u vezi sa postojećom zakonskom obavezom koja će ionako morati da se ispuni. Dakle, što pre to uradimo zajedno, to možemo biti efikasniji u zalaganju za nastavak integracije Kosova i dodatna priznanja Kosova“, zaključio je Eskobar.
.

Lajčak odradio „ogroman posao“

Eskobar je upitan i o boravku Miroslava Lajčaka u Vašingtonu, koji takođe uskoro završava svoj mandat izaslanika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine.

Američki diplomata najavljuje da će sa njim da razgovara o strategijama:

„Kako da se pokrene implementacija Ohridskog sporazuma tako da region ima koristi od ovog istorijskog sporazuma“, kazao je, navodeći da će razgovarati i o pitanju dinara.

Lajčakovu poziciju uskoro će preuzeti drugi evropski zvaničnik. Za sada nije poznato ko će to biti. Međutim, već nedeljama se najavljuje kandidatura bivšeg predsednika Slovenije, Boruta Pahora.

Eskobar kaže da je prerano govoriti o kandidatima, te da SAD nisu zvanično obaveštene o tome.

„Ne znam kako će teći kandidatura, ali sve što mogu da kažem je da očekujemo – bez obzira ko će biti sledeći specijalni izaslanik – da će ta osoba dobiti punu američku podršku za svoj rad“, naveo je.

Sa druge strane, poručuje da je Lajčak odradio „ogroman posao“ i imao „ogroman nivo starteške vizije“, te da je bio „veoma aktivan u detaljima“.

O poseti kineskog predsednika – tempirana da poveća tenzije

Eskobar je danas odgovarao i na pitanja o poseti kineskog predsednika Srbiji.

Na konstataciju novinarke da se poseta poklapa sa godišnjicom bombardovanja kineske ambasade 1999. godine, kaže da je ona „bila tempirana da poveća tenzije između Srbije i ostatka zapadne zajednice“, ali ujedno i da „nije bila od pomoći“.

„Mi – Sjedinjene Države smo rekli da je to, bombardovanje kineske ambasade 1999. godine, bilo slučajno. Izvinili smo se. Verujem da smo čak platili reparacije porodicama. Ali – i verujem da je vreme posete bilo nesrećno, ali i namerno“.

Ujedno je ocenio je kao „prilično tačnu analizu“ novinara koji ga je upitao:

„Da li mislite da je agenda kineskog predsednika na Zapadnom Balkanu benigna, ili možemo da se plašimo da pokušava da izgradi neku vrstu nove osovine prijatelja u regionu koja će se zapravo suprotstaviti većim evropskim integracijama?

„Mislim da je vaša analiza prilično tačna. Mislim da su zemlje koje je on izabrao one koje su otvorene da osporavaju jedinstvo evroatlantske zajednice. I zato upozoravamo sve naše partnere i sve naše sagovornike da budu veoma svesni kineske agende u Evropi i kineske agende u vezi sa evroatlantskom zajednicom“.

Rusija nije uzrok problema na Balkanu, ali svakako pokušava da „napravi nestašluke“

Upitan o uticaju Rusije i „vezama sa Srbijom“, te mogućnosti proširenja sukoba, Eskobar konstatuje „bilo bi pogrešno gledati na Rusiju kao na uzrok problema na Balkanu“.

„Rusija koristi probleme na Balkanu, ali problemi su oni koji postoje poslednjih 25 godina. I rešavanjem problema, mislim da zatvaramo mogućnosti Rusiji da napravi nestašluke u regionu, ali oni će pokušati. To je svakako slučaj“, kazao je.

A kada je reč o Srbiji, kaže da je ona „dobrodošla u transatlantsku porodicu“, ali i da za to postoje jasni uslovi.

„I nastavićemo da budemo veoma javni i ohrabrićemo i privatno da pomirenje, vladavina prava i dobri, mirni odnosi sa svim susedima predstavljaju važan deo toga“, poručio je.

Na kraju intervjua Eskobar je govorio o svojoj budućoj karijeri. Navodi da u ovom trenutku nema kadrovskih najava.

„Ali će u određenom trenutku biti objavljen moj sledeći zadatak i zamena za moj posao ovde“, poručio je Eskobar.

Sa druge strane, sada je, nakon Stejt Departmenta, i on lično demantovao pisanje lista Frontliner, koji je izašao sa tekstom da je Eskobar navodno smenjen sa funkcije.

„Želim direktno da kažem da je sve u tom izveštaju laž i to je laž koja se može proveriti“, naveo je.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.