Kurti sa predstavnicima Kvinte: Proces normalizacije odnosa sa Srbijom se odvija u Briselu, a ne u Strazburu, ne treba to mešati

FOTO: Kosovska vlada

Proces članstva Kosova u Savetu Evrope – bila je centralna tema današnjeg sastanka kosovskog premijera, Aljbina Kurtija sa predstavnicima Kvinte i Evrope unije na Kosovu. On je od njih zatražio podršku tom procesu, koji bi, kako očekuje, trebalo biti završen za nešto više od deset dana.

Osim Kurtija, na ovom su sastanku koji je održan u prepodnevnim satima, od prištinskih zvaničnika bili prisutni i njegov zamenik, Besnik Bisljimi, kao i zamenik kosovske ministarke spoljnih poslova, Krešnik Ahmeti.

Kurti je, sa ovog sastanka detalje otkriva kosovska vlada, najpre podsetio na to da su do sada već tri važne instance Saveta Evrope potvrdile da Kosovo ispunjava standarde i kriterijume da bude punopravna članica ove organizacije, te da su uslovi i preduslovi za to jasno naznačeni u izveštaju Dore Bakojani, koje:

„Republika Kosovo ispunjava, uključujući i odluku koja se godinama čeka za manastir Dečane. Štaviše, u znak spremnosti i iskoraka, tri državna lidera su poslala garantno pismo izvestiteljki Dori Bakojani za rešavanje postpristupnih pitanja koje je identifikovao Savet Evrope. Sa garantnim pismom, Kosovo je ispunilo sve kriterijume za članstvo, pa je svaki drugi zahtev u suprotnosti sa glasanjem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 16. aprila, podržanom sa 82% (131 protiv 29)“.

Kosovo je, kazao je takođe međunarodnim diplomatama Kurti, „najdemokratskija zemlja na Zapadnom Balkanu – sa naprednim ustavom koji nudi zagarantovana i proširena prava za nevećinsku zajednicu koja premašuju čak i međunarodne standarde“, a to su, ističe, ocenili „eminentni pravnici Saveta Evrope“.

Dotakao se i teme dijaloga koji Priština vodi sa Beogradom u Briselu.

Smatra da ta dva procesa ne treba mešati, jer i ne pomažu jedan drugom.

„Normalizacija odnosa Kosova i Srbije odvija se u Briselu, a ne u Strazburu. Proces članstva u Savetu Evrope je pitanje poštovanja ljudskih prava, demokratije i vladavine prava, vrednosti koje Republika Kosovo prihvata. Ova dva procesa ne trebaju se mešati jer ne pomažu jedan drugom. Ako se oni pomešaju, to bi nanelo nepopravljivu štetu dijalogu u Briselu s jedne strane i Savetu Evrope s druge strane kao instituciji za očuvanje i unapređenje demokratije i ljudskih prava“.

Sa druge strane, kaže da ne želi da se iz Osnovnog sporazuma član 7 (jedini koji se tiče srpske zajednice u novom predlogu EU) – stavlja u centar, kao prioritet.

Kaže da je 26. oktobra prošle godine odbijena ponuda za potpisivanje Paketa sporazuma koji bi otvorio put za punu primenu Sporazuma, uključujući i njegov član 7 u vezi sa članom 10.

„I u vezi sa tim, premijer je ponovio da je dokument koji je Lajčak ponudio kao nacrt statuta za primenu člana 7 u vezi sa članom 10, nije prihvaćen 26. oktobra prošle godine u Briselu“, poručio je.

Potom je na ovom sastanku pozvao saveznike Kosova, kako je navela vlada, države Kvinte – da podrže članstvo Kosova 17. maja u skladu sa procenama samih institucija Saveta Evrope i na osnovu „zaslužnih dostignuća u razvoju demokratije, ljudskih prava, vladavine prava i njeno usklađivanje sa zapadnim vrednostima i stavovima“.

„U vreme kada je autokratija u Evropi u porastu i sve više šteti demokratiji, bezbednosti i miru, demokratska dostignuća Kosova treba da se slave od strane zapadnih demokratija“, poručio je.

U ovom saopštenju nije navedeno šta su na sastanku govorili predstavnici Kvinte i EU.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.