Demuš Šaša: O „nenadoknadivoj šteti“

Demuš Šaša
FOTO: Evropska kuća

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Piše: Demuš Šaša (Demush Shasha)

Nepoznavanje značaja političkog zamaha liberalizacije viznog režima u 2016. godini koštalo je Kosovo međunarodnog prestiža, a njegove građane osam godina nepotrebne izolacije. Događaji iz 2016. godine bili su najbolji primer strateške kratkovidosti političke klase u zemlji. Danas 2024. rizikujemo da se ponovi 2016. i još jedan strateški neuspeh.

Iako je ponedeljak koji smo ostavili za sobom bio neradni dan, za premijera Kurtija je to verovatno bio najintenzivniji radni dan u godini. U njegovu kancelariju sjatili su se ambasadori Kvinte, čija poseta na neradni dan ukazuje na značaj i hitnost sastanka.

Nakon prelaska kroz Parlamentarnu skupštinu, pitanje članstva Kosova u Savetu Evrope ušlo je u odlučujuću fazu – glasanje u Komitetu ministara, koje će biti održano sledeće nedelje. U političkom smislu, članstvo Kosova u Savetu Evrope bilo bi najveće međunarodno otvaranje od proglašenja nezavisnosti.

Istovremeno, u praktičnom smislu, članstvo bi stavilo građane Kosova na pijedestal evropske pravde, garantujući na taj način najvišu zaštitu njihovih političkih, ekonomskih i socijalnih prava.

Članstvo bi takođe imalo važnu geopolitičku stranu, jer bi suštinski potkopalo Putinovu analogiju za korišćenje slučaja Kosova u slučajevima ukrajinskih pokrajina. Time se Kosovo ponovo našlo u ulozi piona na geopolitičkoj šahovskoj tabli.

Ali vraćajući se na našu lokalnu dinamiku ovde u Prištini, čini se da je proces članstva u Savetu Evrope počeo da pravi probleme premijeru Kurtiju. Ono što smo znali privatno, sada znamo javno.

Da bi Kosovo bilo primljeno u Savet Evrope, od njega se zahteva značajan napredak u okviru uspostavljanja Zajednice opština sa srpskom većinom.

Ono što su SAD i razne evropske zemlje rekle pojedinačno, Kvinta se sada pita kolektivno. Pošto je manje-više dve nedelje do glasanja u Komitetu ministara, svi diplomatski motori su uključeni u to da se Kurti ubedi da krene ka osnivanju Asocijacije.

No očigledno, bar za sada, Kurti nije bio impresioniran sastankom sa Kvintom u ponedeljak.

Naime, u saopštenju za javnost nakon sastanka, on ne samo da je jasno stavio do znanja da ne namerava da ide ka osnivanju Asocijacije, već je u stvari otišao korak dalje upozoravajući na to da će eventualni neuspeh članstva Kosova u Savet Evrope cimati „nepopravljive” posledice u procesu dijaloga.

Drugim rečima, Kurti je jasno stavio do znanja da ne mogu da računaju na njegovu konstruktivnost u dijalogu u slučaju neuspeha članstva Kosova u Savetu Evrope.

Tako je premijer Kurti ušao u prilično opasnu igru. Upotreba terminologije „nenadoknadiva šteta“ je veoma visok diplomatski standard. To je de fakto politička pretnja. Neka vrsta političkog HIMARS-a (višecevni raketni sistem, prim.red.) ako hoćete, kao u čuvenoj sceni ruskog ruleta u filmu „Lovac na jelene“, Kurti je ušao u ulogu Roberta de Nira – spreman da igra na sve ili ništa.

Ali život nije film. Nema sve srećan kraj. U stvari, većina stvari u životu nema srećan kraj. To je i razlog zašto je u onim retkim trenucima, kada vam život pruža priliku da imate lep kraj, izuzetno važno biti otvoren i prepoznati taj trenutak.

Kurtijevo insistiranje na statusu kvo i inertnost ka uspostavljanju Asocijaciji biće ponavljanje gubitka zamaha liberalizacije viznog režima 2016. U 2016. smo izgubili najbolje šanse za viznu liberalizaciju zbog razgraničenja sa Crnom Gorom. Na kraju smo izgubili i razgraničenje i viznu liberalizaciju.

Nepoznavanje značaja političkog zamaha liberalizacije viznog režima u 2016. godini koštalo je Kosovo međunarodnog prestiža, a njegove građane osam godina nepotrebne izolacije. Događaji iz 2016. godine bili su najbolji primer strateške kratkovidosti političke klase u zemlji. Danas 2024. rizikujemo da se ponovi 2016. i još jedan strateški neuspeh.

Razumem da je pitanje Asocijacije osetljivo političko pitanje za premijera Kurtija. Razumem da Kurti svaki put posmatra Asocijaciju iz dve različite perspektive. Jedan suštinski i jedan politički. U suštinskom smislu, Kurti ima opravdanu zabrinutost zbog pretnje koju bi Asocijacija mogla da predstavlja za suverenitet zemlje.

Dok u političkom smislu, razumem da Kurti nikada nije želeo to da njegova bela i čista politička košulja bude umrljana usponom „Zajednice“. To je i razlog zašto gledamo ovo javnu razmenu vrućeg krompira između premijera i predsednika.

Međutim, za svakog lidera dođe vreme kada mora da radi ono što je dobro za zemlju, a ne ono što je dobro za sebe. Ovo je pravi test za vođstvo. Mislim da je premijer Kurti proklet blagoslovom. On je najglasanija ličnost u istoriji Kosova i podaren mu je neviđen demokratski legitimitet. Ne predsednica, nego on. Ne predsednik Skupštine, nego on. Ne političke stranke, nego on.

I zato, kako kaže stara izreka, „sa velikom moći dolazi i velika odgovornost“.

Stoga, dok premijer Kurti mora da nastavi našu bitku u tome da osigura da osnivanje Asocijacije nikada ne ugrozi suverenitet zemlje, on mora i da pronacđe elegantno rešenje kojim će se obezbediti to da sledeće nedelje Kosovo proslavi članstvo u Savetu Evrope.

Razumem da to nije lako, ali ovo je njegova sudbina. Ovo je prokletstvo njegovog blagoslova. Ako ne vidite ovu sudbinu kako vam gleda u oči, zaista bi bila „nepopravljiva šteta“.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.