Kako su neslavni događaji ispisivali rekorde

FOTO: KoSSev

Apsolutni rekord – ovo je u najkraćem opis prošlogodišnje čitanosti portala KoSSev za deset godina svog postojanja. Korisnika – 3.028.407; sesija – 15.967.167; prikaza stranica: 28.023.336 za proteklu godinu. Najčitaniji mesec i dan za deceniju koliko postojimo. Rekordno povećanje pratilaca i pregleda video zapisa na društvenim mrežama. Niz nagrada. Bila je to ipak godina teške krize. U narednim redovima, odmotavamo kosovsko klupko -prema najčitanijim vestima – događaja koje smo preživeli unazad godinu dana i čemu smo svedočili.

Tri najčitanija teksta na portalu KoSSev za 2023 su:

KP pleni pivo, koka-kolu, rakiju, votku, grašak, toalet papir… (67.723)

Šolc, Makron i Meloni: Kosovo da pokrene proceduru za uspostavljanje ZSO, Srbija da isporuči de fakto priznanje (61.664)

Laboratorije droge na Severu – od milionskih zarada do napuštenih zgrada (54.353)

Kada je u pitanju čitalačka publika, kao i prethodne godine, najčitaniji smo, prema Google-u, bili u Srbiji, zatim na Kosovu, a potom u Bosni i Hercegovini.

Decembar: Odjeci godine

Osim što se nalazi na listi tri najčitanija u 2023, reportaža koju je uradila ekipa Al Džazire o nekadašnjim laboratorijama droge na Severu Kosova koje su sada samo napuštene zgrade, bila je i najčitanija vest u decembru. Drugi na listi je tekst: Svećlja predstavio svoje viđenje strukture C. Zaštite, Petković na vrhu slike; Objavio i fotografije navodnih učesnika dešavanja u Banjskoj.

Treća najčitanija vest u decembru objavljena je tri dana pre završetka godine – Maćedonci: Razmeštanje srpske žandarmerije na granici predstavlja rizik po bezbednost.

Novembar: Zaplene i izmeštanje spomenika

U 2023. godini posebno su se pratile informacije o zapleni robe na Severu, toliko da je i najčitanija vest za celu godinu, odnosno novembar mesec, o pretresima u Zvečanu i Leposaviću u kojima je oduzeta različita roba.

Na snazi je zabrana uvoza srpske robe na Kosovo i to još od prošlog jula kada je vlada u Prištini zabranu uvela uvela kao odgovor na to što je srpska policija uhapsila trojicu kosovskih policajca. Srbija je oslobodila policajce, ali je ova mera, iako donešena usmenim putem, ostala na snazi i tretira se kao „bezbednosna“. Evropska Unija i SAD u više su navrata osudile meru zabrana robe, a takve ocene verifikovane su i kroz nedavni izveštaj i Evropske komisije, kao i Savet ministara EU.

Druga na listi je javno pismo urednice KoSSev-a francuskom ambasadoru nakon izmeštanja spomenika palim srpskim vojnicima u ratovima od 1918. do 1921. godine na pravoslavnom groblju u Prištini. Prati je tekst da su francuska i nemačka ambasada potvrdile da su spomenik premestile i u zajedničkom saopštenju izneli svoje razloge.

Nakon prave bure u srpskoj javnosti, spomenik je početkom decembra vraćen na svoje mesto. Iako je izostalo javno izvinjenje, ubrzo je francuski ambasador u Beogradu Pjer Košar poručio da vraćanje spomen ploče na prvobitno mesto na srpskom pravoslavnom groblju u Prištini, predstavlja „na neki način i izvinjenje“.

Oktobar najčitaniji mesec – Naleganje tla, „priznanje“ koje se čulo iz 2. puta

Oktobra meseca najviše se čitao poziv najviših evropskih zvaničnika da Srbija de fakto prizna Kosovo. Iako je ova poruka bila upućena javno još u martu, tek je drugo pismo ovih zvaničnika imalo širi odjek u javnosti, do te mere kao da se ova poruka po prvi put čuje – Šolc, Makron i Meloni: Kosovo da pokrene proceduru za uspostavljanje ZSO, Srbija da isporuči de fakto priznanje.

Posebno je čitana bila i vest o navodima kosovske vlade da je „Vojska Srbije krenula iz tri pravca ka Kosovu„, što je potom predsednik Srbije demantovao.

Iako se nije našla na listi najčitanijih, za odnose Beograda i Prištine, odnosno srpsku međunarodnu poziciju, upravo je ključna bila vest o povlačenju srpskih trupa iz šire blizine administrativnih prelaza.

Srpski zvaničnici tvrdili su da nije bilo povećanja borbene gotovosti Vojske Srbije, već samo aktivnosti u Kopnenoj zoni bezbednosti. Od prvog čoveka Vojske Srbije saznali smo da se stanovništvo sa Kosova od 2021., poziva na vežbe rezervnog sastava, ali da je odziv nizak – svega 19%, a da se među onima koji se ne odazivaju i Milan Radoičić. Ostaće zapamćena još i izjava generala Mojsilovića da „nije stvar Vojske Srbije šta Milan Radoičić radi na privatnom imanju“.

Kurti potvrdio Petorka ponudila novi plan, i on se založio za novi pristup je treći najčitaniji tekst u ovom mesecu. Tada smo saznali da je ključna poruka kosovskog premijera zapadnoj petorci: „Glavni prioritet i hitno pitanje za Republiku Kosovo je bezbednost države i građana, granica i teritorije. Nakon terorističkog i zločinačkog napada 24. septembra, koji su izvele paravojne grupe uz sponzorstvo i učešće Srbije, ključna je kazna da se ne bi ponovilo“.

Oktobar mesec bio je ujedno najčitaniji mesec u ovoj godini, ali i od kada KoSSev postoji. Zabeleženo je čak 495.123 korisnika, 1.993.011 sesija i 3.299.361 prikaz stranica. Očekivano, s obzirom na događaj koji je prethodio.

Septembar: Svetska vest. Najčitaniji dan.

Septembar mesec ostaće upamćen po slučaju Banjska, kada je došlo do oružanog sukoba Srba i pripadnika Kosovske policije. U zasedi je prvo ubijen narednik redovne policijske jedinice kosovske policije, a potom i najmanje tri navodna napadača, sa više ranjenih i uhapšenih. Oružana, uniformisana grupa, ispostaviće se, Srba sa Kosova, koju je predvodio Milan Radoičić, upala je i u manastirski kompleks, između ostalog i razbijajući manastirsku kapiju, zauzimajući prethodno i donji konak odakle su isterani hodočasnici.

Osim smrti, bilo je i drugih posledica – od stresa i straha lokalnog stanovništva, preko zaplene naoružanja od procenjenih pet miliona evra, smanjenja pritiska na Prištinu, odnosno Kurtijevu politiku, a prebacivanja težišta ‘lošeg momka’ još jednom na srpsku stranu, sve do urušene srpske pregovaračke pozicije i samog stanja Srba na Kosovu.

Očekivano, najčitanije su bile vesti upravo o događaju od 24. septembra koji je postao svetska vest. Sam 24. septembar bio je i najčitaniji dan u godini sa čak 196.813 korisnika, 196.813 sesija i 444.469 pregleda stranica. Štaviše, to je najčitaniji dan z deceniji koliko KoSSev traje.

Tri najčitanije vesti u septembru:

Vojni analitičar: „Blindirano“ vozilo u Banjskoj deluje kao „garažna“ modifikacija terenca, nisu MUP i Vojska Srbije; Šarović o Banjskoj: Onaj ko je Srbe naoružao, ubedio ih je da će se stvari odvijati drugačije; Svećlja iz Banjske: Uspostavili smo kontrolu, uhapšeno šest osoba, pojedini iz Civilne Zaštite

Avgust: Intermeco pred buru

Odmor od politike i kriza, kada su najčitanije vesti u pitanju, nakratko se dogodio u avgustu, ali ni tada bez političkog konteksta. Prvi na listi bio je tekst o nastupu pevačice albanskog porekla Rite Ore sa srpskom zastavom.

Da će ipak možda jedna vest da najavi sled događaja, poslužila je informacija da su u stanu na 11. spratu jednog solitera u severnom delu Mitrovice, pripadnici Kosovske policije zaplenili opremu za rudarenje kriptovaluta. Međutim, istovremeno su tu pronašli i eksplozivne naprave, metke, kao i opremu za proizvodnju narkotika.

Za kosovskog ministra Dželjalja Svečlju radilo se o „trostrukom dokazu“ – o napadima na policiju, KFOR, EULEX, novinare i obične građane, te, kako je kazao, o kontingentu „zločinaca Vučićeve fašističke ideje o srpskom svetu“, i još da je to pravi razlog zašto se „Vučić i njegovi sledbenici protive obračunu i plaćanju utrošene energije“.

Među najčitanijim vestima u avgustu se našao i tekst o odluci Prištinske agencije za registraciju poslovanja o ukidanju kompanije MTS.

Pitanje MTS.doo jedno je od ključnih pitanja za Srbe na Kosovu – od problema u funkcionisanju na terenu do finalnog statusa i budućnosti. No, ovo je ujedno i jedno od onih pitanja koje prolazi ispod šireg javnog radara.

Jul: „Kad se vojska na Kosovo vrati“

Jula meseca je najčitanija vest bila jedno od više obraćanja albanskog premijera, Edija Rame, koji je tada neretko kritikovao Prištinu zbog odbijanja da ispuni zahteve EU za deeskalaciju situacije – Rama: Klinton i Bler dva velika oca Kosova, ali došlo vreme da dete očeve ne sluša.

U tenzičnoj krizi na relaciji Beograd – Priština, vesti o Specijalnom sudu u Hagu ne privlače posebnu pažnju naših čitalaca. Ipak u julu je kao druga najčitanija vest ‘zalutao’ poziv Specijalnog tužilaštva upućen Rustemu Mustafi, bivšem „komandantu OVK“, da svedoči u Hagu.

Treći na listi bio je tekst: Bisljimi o koreografiji navijača C. Zvezde: Delije šalju poruke koje Vučić ne sme da kaže javno; Osude stigle i od FSK

Sa stadiona Rajka Mitića u narednim mesecima širom Srbije, ali i drugih zemalja, pokrenuće se jednobrazno ispisivanje poruka „Kad se vojska na Kosovo vrati“ – sa istim bojama, fontovima, i uopšte ikonografiji.

Prethodno su na Badnje veče predstavnici Komisije za sprovođenje Vojnotehničkog sporazuma Generalštaba Vojske Srbije preuzeli na Merdaru od predstavnika KFOR-a odgovor na zahtev iz Beograda upućen u jeku decembarske krize oko Kosova, za povratak do 1.000 pripadnika Vojske Srbije i policije Republike Srbije na Kosovo, bez saopštavanja i kakav je odgovor.

Jun: Odjeci Zvečana, pritisak na Prištinu

Prvu polovinu godine, pored donošenja tzv. evropskog sporazuma, obeležili su odjeci istog o nikad formiranoj Zajednici opština sa srpskom većinom i izlaska Srba iz kosovskih institucija, pojačavanje prisustva kosovskih specijalaca na Severu, registarske tablice, bojkot izbora i ulazak albanskih gradonačelnika u opštinske zgrade, zaključno sa majskim sukobom Srba i KFOR-a u Zvečanu.

U junu je i dalje rastao pritisak na poteze kosovskog premijera Aljbina Kurtija, kada je u pitanju angažovanost Prištine u krizi oko Severa.

Tako je za naše čitaoce Premijer Albanije i u junu bio popularan kada je ponovo kritikovao svog sunarodnika u Prištini: Rama nakon najave mera EU: KP čuva prazne zgrade, vojnici „pevaju na granici“ – to nije evropsko ponašanje.

Na istoj liniji, i druga najčitanija vest bio je Hitan apel Srba sa Kosova EU i Kvinti; u kojem se našla poduža lista zahteva preko 160 srpskih nevladinih organizacija, aktivista i pojedinaca sa Kosova, među kojima je osnovni bio povlačenje svih specijalnih policijskih jedinica sa severa Kosova. Tu su bili još i zahtev da se formira ZSO, rešavanje svih slučajeva napada na Srbe i njihovu imovinu, te prestanak demonizacije srpskog naroda u javnim nastupima predsednice i premijera Kosova.

Srbija je kriva za nerede, imamo dokaze da su sve planirali, poručio je Kurti tih dana iz skupštine u Prištini, na šta mu je opozicija odgovorila: Traži se smena, ugrozio si odnose sa saveznicima.

Kurti je ostao dosledan onome što je govorio, ali je ova, treća najčitanija vest u junu zapravo pokazala da je posebno u prvom delu godine imao dosta posla i na domaćem planu kada je u pitanju polemika sa snažno kritički nastrojenom opozicijom.

Maj: Preteča Banjske

Maj mesec doneo je nove tenzije na Severu Kosova. Ako se 24. septembar u Banjskoj smatra političkom prekretnicom, to bi mogao prethodno da bude i 26., odnosno 29. maj u Zvečanu.

Posle bojkota Srba, četi severne opštine dobile su po prvi put posle rata albanske gradonačelnike. Niska izlaznost od svega 3,5% i pozivi međunarodne zajednice da se ne vuku nikakvi jednostrani potezi, nisu bili dovoljni da se Priština uzdrži od onog za šta su saopštili da je u skladu sa „suverenošću i demokratijom u zemlji“.

Na dan kada su hiljade zaposlenih, uz stranačku organizaciju vodeće partije u Srbiji i Srpske liste na jedan dan napustili svoja radna mesta i kuće da bi u Beogradu prisustvovali kontramitingu, novi su gradonačelnici uz asistenciju specijalaca ušli na dojučerašnja radna mesta onih koji su proputili za Beograd. Malobrojni građani, koji su se okupili da spreče ovaj ulazak nisu u tome uspeli.

Ni to što su se SAD prve oglasile, a među prvima i to sa dva saopštenja državni sekretar Entoni Blinken, uz vodeće međunarodne zvaničnike, kao i krizne posete, nije pokolebalo Aljbina Kurtija.

Prekretnica nastaje 29. maja, kada u Zvečanu dolazi do sukoba Srba i KFOR-a i kada to postaje svetska vest. Zvanično, sa cifrom od oko 100 povređenih vojnika KFOR-a, i još u vreme u kojem Beograd i Srpska lista traže veće angažovanje ovih vojnika, ovaj incident je proglašen kao najveći bilansom povređenih vojnika NATO-a na Kosovu od ’99.

Očekivano, upravo je ovaj događaj bio najčitanija vest u ovom mesecu  kao i najava Beograda u istom danu o raspoređivanju jedinica Vojske Srbije. Odmah zatim, tu se našao upad u opštinske zgrade na Severu uz asistenciju specijalnih jedinica Kosovske policije.

April: Ništa od meseca šale

Iako će se krajem aprila desiti izbori, koje će po prvi put dovesti albanske gradnačelnike na Sever, te uspostaviti jednonacionalne sazive skupština opština i koji će u narednim mesecima započeti da značajno menjaju stanje u ovim opštinama, čitaoce su privlačile druge, ‘laganije’ vesti.

Najveću popularnost aprila meseca, zadobila je gotovo marginalna vest o Međunarodnoj turističkoj konvenciji održanoj u Tirani na kojoj je Kosovo prikazano u sastavu Srbije.

Druga na listi bila je vest o zapleni voća i povrća u Jošanici, a tek treća – navodi jednog istraživača iz Mitrovice da su u prostorijama nekadašnjeg AMSS pojavili ljudi koji su navodno zapretili nasiljem ukoliko se bude nastavilo sa tadašnjom preregistracijom sa srpskih na RKS tablice.

Mart: Odjeci sporazuma, Vučić i Kurti u medijskoj ofanzivi

Vesti o Zajednici srpskih opština, odnosno odbijanje kosovskog premijera da je formira, bile su popularne i marta, pa su se tako sve najčitanija ticale ove teme. Bio je to period neposredno nakon što je krajem februara dotadašnji tzv. francusko-nemački predlog predstavljen kao Evropski sporazum sa kojim su se strane saglasile, uprkos kakofoniji iz Prištine i Beograda; potom i donošenje aneksa za njegovu primenu u martu, poznatiji kao ‘Ohridski sporazum’.

Srpski predsednik i kosovski premijer su i tada praktično okupirali medije svojim izjavama, konferencijama i intervjuima, svaki na svoj način tumačeći ono što se događalo u pregovorima. Uprkos tome što smo vrlo detaljno izveštavali o svim nastupima predsednika Vučića, izgleda da je Kurti bio u toj medijskoj ofanzivi uticajniji, barem ako je suditi prema statistici čitanih vesti na našem portalu.

Kurti: Srbija hoće kočije ispred konja, ne može dogovor o Zajednici da bude prioritetan bila je na prvom mestu u martu, a pratila ju je Kurti: Samoupravljanje za srpsku zajednicu i ZSO nisu ista stvar, Vučić beži od potpisivanja sporazuma koji je de fakto priznanje.

Treća vest sa najviše klikova tog meseca bila je izjava američkog ambasadora u Beogradu – „Ne morate biti istoričar da znate da Srbi na Kosovu žive vekovima i imaju pravo da odlučuju o svojoj budućnosti„.

Februar: Sporazumi, tablice, eksproprijacija

Vesti o odnosu Beograda i Prištine, odnosno uzajamne optužbe najviših zvaničnika, dominirale su kao najčitanije u februaru, upravo kada se kovalo gvožđe za predstavljanje uspeha međunarodnih posrednika – „imamo sporazum“.

Najčitaniji tekst u februaru ipak je bio o još jednom zaustavljanju Kosovske policije, sada na kontrolnom punktu u selu Jošanica, ali uz izjavu kosovskog ministra unutrašnjih poslova – „Dok Vučić priča o naoružavanju Srbije, na Severu danas zaplenjena municija„.

Međutim, i ovde su rekordno bile čitane izjave Aljbina Kurtija, odnosno Prištine. Upravo je njegova izjava da „etničko udruživanje nije moguće„, druga je najčitanija vest u ovom mesecu.

Nestanak KM registarskih tablica mogao je da se nasluti još početkom godine, uprkos tvrdnjama Beograda da su „sačuvali“ srpske registarske oznake gradova na Kosovu. Tako se među najčitanijim vestima za februar mesec našla i – „Bisljimi: Srpska vlada može da se igra sa svojim odlukama, ali vozilima sa ‘nelegalnim’ tablicama nije dozvoljen ulazak na Kosovo„.

Posebno su se gledali prenosi prvih, ali zakasnelih javnih rasprava o eksproprijaciji u Zubinom Potoku, odnosno Leposaviću.

Januar: Eksproprijacija

Konačno, pre tačno godinu dana, u januaru je još jednom tle slegalo nakon iznenadno povučenih barikada u decembru. Kriza koja je buktala krajem 2022. eksplozijom vesti o pitanju tablica, izlaska Srba iz institucija, hapšenjima, barikadama, pa potom i njihovog uklanjanja na izmaku godine, samo je blago i prividno neutralisana.

Nove varnice mogle su da se uoče su već sredinom januara kada je kosovska vlada donela novu odluku o eksproprijaciji preko 80ha u opštini Leposavić u privatnom, društvenom i opštinskom vlasništvu. Tako je i najčitanija vest ovog meseca bila: Šta se valja iza 80ha leposavićkog brda?

Godinu dana kasnije, stiže jedna druačija vest: Poništena je odluka o eksproprijaciji zemljišta u opštinama Leposavić i Zubin Potok koja je doneta maja meseca prošle godine

Druga na listi po čitanosti za mesec januar je vest o napadu na autobus u centralnoj Srbiji u kojem su bili putnici sa Kosova koji su se kretali za Nemačku.

Treća vest koja je najviše privukla pažnju naših čitalaca je policijski izveštaj o tome da su pripadnici Specijalne operativne jedinice Kosovske policije na punktu kod Bistrice zaustavili automobil u kojem su pronašli 30.879 evra – novac koji nije prijavljen.

Rekordi na društvenim mrežama, pregledi video zapisa u stotinama hiljada

Ove godine, bilo je mnogo više ključnih, ili drugih popularnih vesti. Te su se vesti gledale kroz uživo prenose, ili samo video zapise preko naših društvenih mreža. Broj pregleda video zapisa neuporedivo i višestruko prevazilazi statistiku čitanosti pisanih vesti. U pitanju je više stotina hiljada pojedinačno po mnogim prenosima ili prilozima i to zasebno na nekoj od društvenih mreža.

Što se društvenih mreža tiče, ove smo godine na Fejsbuku zabeležili povećanje od 30%, što je najveće povećanje ikad za ovih 10 godina. Trenutno imamo 52.2700 lajkova, odnosno 68.000 pratilaca, i svi su organski. Povećanje od 34% zabeležili smo i na mreži X (14,821 pratilaca); na Instagramu za 43,17% (19.013); na jutjubu je publika povećana za čak 61,17% (7.040)

Iako nismo gradirali po gledanosti, ovde prilažemo samo nekoliko nasumično odabranih video zapisa o tome šta nam se dešavalo ove godine:

Priznanja

Bila je ovo godina i drugih priznanja za naš rad.

Početkom godine urednici KoSSeva uručen je orden viteza Nacionalnog reda za zasluge, a krajem godine ponela je još jedno zvanje vitez poziva koju dodeljuje prestižna Liga eksperata. Njoj je prethodno, u oktobru uručena i godišnja novinarska nagrada Fondacije „Katarina Preradović“ za profesionalni integritet, izuzetnost, nesebičnost i hrabrost. Priznanje za hrabrost u aprilu joj je odao i američki ambasador u Prištini.

Inicijativa za mirne promene u martu je dodelila medijske nagrade. Među dobitnicima našao se i KoSSev portal, odnosno naša direktorica, Nevenka Medić. Ona je celokupan novčani iznos od 500 evra kao drugoplasirana donirala porodici Savić iz Koretišta, sa osmoro dece i devetim na putu, a čiji je otac teško oboleo.

Na kraju ovog pregleda, ponovićemo želju da u ovoj izveštavamo o što više lepih povoda i pozitivnih vesti.

 

 

 



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.