100% godina

Spomenik KM
Foto: Tanjug

Danas je godinu dana od kako je kosovska vlada izmenila odluku o uvođenju takse od 10% na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine i podigla je na 100%, time praktično obustavivši legalnu trgovinu sa Srbijom i BiH. Posledice te odluke ne osećaju se u opštinama na Severu Kosova, ali je njen efekat u srpskim sredinama na jugu značajan. Uprkos znatnom angažovanju stranih diplomata i brojnih poziva kosovskoj vladi da ukine ili suspenduje ovu odluku, ona je do danas opstala i to, kako se čini, upornošću kosovskog premijera u ostavci, Ramuša Haradinaja.

Euforija

Predlog odluke o podizanju takse vladi Kosova je predložio ministar trgovine, Endrit Šalja (Endrit Shala), a nakon neuspeha Kosova da postane deo INTERPOL-a. Po usvajanju ove odluke zavladala je euforija u kosovskoj javnosti. Možda najupadljiviji primer odobravanja vladine odluke bila je i naslovna strana dnevnih novina Zeri na kojoj je bio odštampan znak STOP uz reči „Od takozvanog Kosova s ljubavlju“.

Zeri naslovna strana 22. novembar
Foto: Zeri

Paljenje srpskih proizvoda bilo je najkontroverzniji vid pružanja podrške ovakvoj odluci, a ove pojave bilo je u više gradova na Kosovu, među kojima su i Kačanik i Dečani, dok je za paljenje srpskih proizvoda u centru Prištine privedeno više osoba. Inače, paljenje srpskih proizvoda u Prištini direktno je prenosila televizija T7.

U tom trenutku brojni politički predstavnici, uključujući Haradinaja, Veseljija, Envera Hodžaja i Ljimaja su tvrdili da je njihov uticaj bio presudan za usvajanje odluke o uveđenju carinskih dažbina. Ipak, bile su to izjave koje će u narednim mesecima mnogi od njih izmeniti i početi da tvrde upravo suprotno.

Sempre VS Plazma

Odluka o uvođenju takse na proizvode iz Srbije svoju personifikaciju je dobila u poznatom keksu iz Srbije – Plazma, praćenu polemikom o tome koji je keks bolji – kosovski Sempre ili Plazma iz Srbije. U mnogim prištinskim poslastičarnicama, čak i kada je u pitanju plazma-torta čiji je glavni sastojak upravo keks Plazma, bio je zamenjen Sempreom. Poslastičari su tvrdili da je ukusniji, a u polemiku se uključio i sada odlazeći kosovski premijer Ramuš Haradinaj – „‘Sempre’ – ako nije bolji od ‘Plazme’, zato što je naš“.

Međutim, i pored takse, proizvodi iz Srbije uspeli su da pronađu način da dospeju u markete širom Kosova. Tako je jedan poslanik u kosovskoj skupštini izrazio svoje nezadovoljstvo što je sok punjen u blizini Beograda pronašao put do ovog kosovskog zakonodavnog tela.

Sumnjalo se da se proizvodi  iz Srbije šalju u Makedoniju, prerađuju se, a proizvod pakuje sa natpisom koji ukazuje na to da je poreklo robe Makedonija.

Štampa

Efekat odluke o taksama najbrže se video na dnevnoj štampi iz Srbije koja je prestala da stiže na Kosovo već 22. novembra. Zbog ugrožavanja prava na informisanje na maternjem jeziku reagovao je tada predstavnik za medije OEBS-a, Armel Dezir. Pre nekoliko meseci na ovaj problem su iznova upozorili Reporteri bez granica koji su takse opisali kao „ekonomske mere koje se koriste kao alat za cenzuru srpskih medija“.

Dnevna Štampa KiM 26.11.2018.

Ipak, dostava novina, jedan je od retkih primera problema izazvanih taksama koji je danas ipak rešen. Srpske štampe na Kosovu nije bilo 5 meseci, dok firma „KIM Beokolp“ nije postigla dogovor sa izdavačima i smanjila cene kako bi distributer mogao da priušti da plaća taksu na uvoz od 100%.

Izbori

Odluka o taksama izazvaće političku krizu na Severu i dovesti do vanrednih lokalnih izbora. U znak protesta na postupak Vlade Kosova, gradonačelnici opština Severna Mitrovica, Leposavić, Zubin Potok i Zvečan, samo nekoliko dana nakon uvođenja taksi, podneli su ostavke na svoje funkcije.

Odluku gradonačelnika Srpske liste sa Severa, pozdravile su njihove kolege iz opština sa srpskom većinom na jugu, ali za razliku od njih, oni ostavke nisu podnosili. Ipak, vanredni lokalni izbori organizovani 19. maja nisu doneli značajne promene, trojica od četvorice gradonačelnika Srpske liste– Goran Rakić, Zoran Todić i Vučina Janković – ponovo su izabrani, dok je zamenjen jedino gradonačelnik Zubinog Potoka gde je umesto Stevana Vulovića izabran njegov rođeni brat Srđan Vulović. Uprkos najavama da bi mogli čak i napustiti institucije ukoliko ne dođe do ukidanja taksi, nije došlo ni do ukidanja taksi, ni do ostvarivanja ovih političkih najava.

Protesti

Odluku gradonačelnika opština na Severu da podnesu ostavke, pratilo je više protesta protiv taksi od 100 odsto na proizvode iz Srbije, najčešće u organizaciji studentskog Parlamenta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Protest
Foto: KoSSev

Studenti su u okviru ovih protesta izvodili brojne performanse, a jedan od njih bila je i video igrica  „Baci plazmu preko Jarinja“. Tako je jedna pod studentskih akcija „Kosovošvic“ izazvala i oštru reakciju nemačkog ambasadora koji je odgovorio da se njom zapravo vređa strahota stradanja srpskog naroda u Drugom svetskog ratu od strane nemačkih nacista.

Podršku Srbima sa KiM u njihovim protestima protiv taksi od 100 odsto pružile su brojne estradne zvezde dolaskom i održavanjem koncerata na Severu. Dolazak najpoznatije među njima, srpske folk dive Svetlane Ražnatović Cece izazvao je brojne kontroverze u kosovskoj javnosti i najave da joj neće biti dozvoljen ulazak na Kosovo. Ceca je ipak došla, međutim glavni utisak koncerta bio je upadljivo mali broj ljudi koji je prisustvovao ovom događaju.

ceca simić rakić
FOTO: Insajderi

Mesec dana nakon uvođenja takse na Kosovu je na snagu stupilo administrativno uputstvo kojim je predviđeno da u svakoj prodavnici pored cene proizvoda mora da stoji i zastava zemlje porekla. Donošenje i primena administrativnog uputstva za kosovske vlasti predstavljalo je još jednu meru zaštite, kako je tada objašnjeno, domaće proizvodnje. Iako je dosledna primena manjkala već u prvim mesecima, skoro godinu dana kasnije, u mnogim marketima na Kosovu, ovo administrativno uputstvo se ne poštuje. Na Severu Kosova, takvo administrativno uputstvo nikada nije zaživelo.

Vest koja je privukla najviše pažnje u vezi sa postavljanjem zastavica zemlje porekla proizvoda, bilo je otkriće kosovske tržišne inspekcije u jednom od marketa u Prištini u kom se, slučajno ili namerno, ispod  Noblica iz Srbije našla kosovska zastava: Tržišna inspekcija u Prištini pronašla kosovske Noblice

Već krajem decembra, Vlada Kosova uvodi još jednu restriktivnu meru i odlučuje da proširi odluku o taksama i na proizvode stranih kompanija koje imaju proizvodne pogone u Srbiji.

U decembru je bilo i najava uvođenja i drugih mera, međutim bez konkretizacije ovih najava. Haradinaj je jednom prilikom kao novu moguću meru naveo „reciprocitet na ponašanja Srbije“.

Najave „kontramera“ stizale su i iz Beograda, takođe, nikad konkretizovane. Kako je poslednji put predsednik Srbije krajem juna izjavio, ni tada se nije odustalo od kontramera Prištini, ali je i dodao da je to „veoma teško“ uraditi a da posledice ne osete i Srbi na Kosovu i Metohiji.

„Krijumčarenje“

Specijalne jedinice kosovske policije sprovele su 28. maja akciju hapšenja „Krijumčarenje“ tokom koje je uhapšeno 19 pripadnika Kosovske policije na Severu. Akcija je nastavljena i u narednim danima kada su uhapšena  još dva policijska službenika na prelazu Jarinje i u Južnoj Mitrovici kao i jedna pripadnica Kosovske policije u Zubinom Potoku. Ova lica se sumnjiče da su umešana u krijumčarenje, organizovani kriminal, korupciju i zloupotrebu službenog položaja. Najnoviji nastavak ove akcije usledio je pre mesec dana kada su u ranim jutarnjim časovima uhapšena trojica policajaca u Severnoj Mitrovici.

snajper kallxo

Foto: Kallxo

Tokom akcije “Krijumčarenje” 28. maja, bilo je brojnih navoda građana u Zubinom Potoku o brutalnosti policije. Tada je desetak osoba hospitalizovano, nakon što su zadobili povrede prilikom navodnog ometanja službenih lica u obavljanju dužnosti. Šestorica povređenih ove tvrdnje izneli su i pred sudom, gde je sudija konstatovala vidljive povrede na licu i telima ove šestorice.  Pored toga, na poslednjoj sednici SB UN o Kosovu, šef misije UNMIK, Zahir Tanin izjavio je da je višemesečna istraga eksperata UN-a pokazala da postoje „čvrsti dokazi o upotrebi preterane sile od strane Kosovske policije“ tokom majske akcije hapšenja.

Robin Hud

Veći uticaj taksi na dostupnost robe iz Srbije u opštinama na Severu osetio se tek na leto 2019. i to nakon akcije hapšenja osumnjičenih policijskih službenika u slučaju „Krijumčarenje“. Mesec dana nakon ovih hapšenja, srpski trgovci sa Severa, prestali su da dobavljaju robu sa juga, dok je istovremeno obustavljena i nabavka iz Srbije preko alternativnih puteva. Ova odluka dovela je najpre do nestašice mlečnih i drugih osnovnih namirnica, a kasnije i do dvodnevnog zatvaranja radnji i apoteka na Severu. Ovaj period srpski zvaničnici nazivali su periodom humanitarne krize, dok su kosovski zvaničnici govorili o insceniranoj krizi sa ciljem destabilizacije Kosova.

Nakon otvaranja radnji, oglasio se i predsednik Vučić koji je naveo da je nabavka robom iz Srbije ponovo uspostavljena zahvaljujući vladi Srbije i naveo da će srpskom narodu dostavljati hranu, vodu i lekove „makar postao ozloglašeni evropski Robin Hud“.

Reciprocitet

Iako je dijalog Beograda i Prištine bio u krizi i pre uvođenja taksi i nakon pojavljivanja ideje razgraničenja u javnosti, ovaj potez kosovske vlade koji je, kako su tada naveli, bio odgovor na „agresivnu kampanju“ Srbije protiv priznanja i članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, u potpunosti je obustavljen nakon ove odluke.

Do danas, ukidanje ili suspenzija taksi ostaje glavni zahtev i Srbije, ali i zapadnih zemalja, uključujući SAD, za nastavak dijaloga, a nakon poslednjih parlamentarnih izbora na Kosovu, pobednici ovih izbora, pokret Samoopredeljenje, najavljuju da bi takse mogli da zamene reciprocitetom. Međutim, objašnjenja politike reciprociteta od strane LVV su štura i nije jasno šta bi takva politika sve moglo da podrazumeva.

Šteta po privrede Srbije i Kosova

I dok ova odluka nema većih efekata na snabdevenost robom na Severu, ona je znatno uticala na privredu Srbije. Prema navodima ministra trgovine, Rasima Ljajića, na Kosovo je, u poslednjih godinu dana, izvezeno manje srpske robe u vrednosti 395,7 miliona evra.

S druge strane, neretke su i analize nevladinih i međunarodnih organizacija koje ukazuju na to da je ova odluka imala negativne efekte i po kosovsku privredu.

Prištinski think-tank Institut GAP, objavio je u maju analizu u kojoj navodi da je Kosovo uprkos činjenici da je uvoz iz Srbije opao za 88% (odnosno 160 miliona evra), a iz BiH za 83% (odnosno 24 miliona evra), ponovo ostvarilo trgovinski deficit. Njihov zaključak je da to ukazuje na činjenicu da lokalni proizvođači nisu uspeli da iskoriste upražnjeni prostor nastao na tržištu zbog taksi. Tvrde da podaci ukazuju na to da takse nisu ostvarile ni ubrzani rast prerađivačke industrije na Kosovu, kao ni porast broja radnih mesta.

Mesec dana nakon toga, do sličnih nalaza je došao i Međunarodni monetarni fond čija je predstavnica, Stefani Ebl, u Prištini saopštila da su takse na uvoz iz Srbije i Bosne i Hercegovine dovele do povećanja potrošačkih cena, posebno prehrambenih proizvoda, što je uticalo na domaćinstva sa nižim primanjima i oslabilo spoljni tekući račun.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.