Bez kontramera Beograda na takse Prištine?

Protest
Foto: KoSSev

Prve kontramere Beograda na takse Prištine srpski predsednik Aleksandar Vučić najavio je „oko Đurđevdana“, odluka još uvek nije doneta, a iz Privredne komore Srbije poručuju da reciprocitet ovoj meri neće imati velikog efekta zbog malog obima uvoza robe sa Kosova, dok bi svaka druga vrsta kontramere ugrozila političku poziciju Srbije.

Predsednik Srbije i predsednik SNS, Aleksandar Vučić je na proširenoj sednici izvršnog odbora SNS sredinom aprila najavio da prve kontramere Beograda, Priština treba da očekuje oko Đurđevdana, kada će na šest meseci od uvođenja taksi biti sazvana još jedna sednica GO SNS na kojoj će te mere biti dogovorene.

Do najavljenog sastanaka, ali ni do predloga mogućih kontramera nije došlo, a u gostovanju u emisiji Upitnik na RTS pre nedelju dana, predsednik je objasnio da bi kontramere Srbije mogle ipak da naštete i srpskom narodu na KiM.

„Još razmišljam o tome. Imamo mnogo toga, ali nemojte da smetnete s uma, šta god da uradite protiv Albanaca, ne možete da odvajate ljude sa teritorije Kosova, jer bi to ličilo na nešto što rade neki protiv nas, a time bismo naštetili interesima svog naroda“, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Reciprocitet ne bi imao značajnog efekta zbog malog obima uvoza robe sa Kosova

Pored toga, Nenad Đurđević iz Privredne komore Srbije poručuje da kontramere ne bi imale ni ekonomskog ni političkog smisla. Uvoz kosovske robe je tek 20 miliona evra godišnje.

„Zabrana uvoza proizvoda sa Kosova ne bi uticale ni na Srbiju ni na Kosovo, a svaka druga kontramera bi se ticala implementacije sporazuma o normalizaciji odnosa, tako da sa takvom merom bismo ugrozili političku poziciju i uticali na dugoročne prospekte Srbije“, kaže Đurđević za RTS.

Kontramera neće biti ni od strane BiH u ovom sazivu Veća ministara, za RTS je potvrdio otpravnik poslova Ambasade BiH Zoran Perković.

S druge strane, prištinski think-tank Instituti GAP, objavio je pre dva dana analizu u kojoj navodi da je Kosovo uprkos činjenici da je uvoz iz Srbije opao za 88% (odnosno 160 miliona evra), a iz BiH za 83% (odnosno 24 miliona evra) ponovo ostvarilo trgovinski deficit. Njihov zaključak je da to ukazuje na činjenicu da lokalni proizvođači nisu uspeli da iskoriste upražnjeni prostor nastao na tržištu zbog taksi. Tvrde da podaci ukazuju na to da takse nisu ostvarile ni ubrzani rast prerađivačke industrije na Kosovu, kao ni porast broja radnih mesta.

Politička podrška taksama u Prištini raste

Bez obzira na to, uprkos najavama da je sastanak u Berlinu održan krajem aprila mogao da rezultira ukidanjem taksi, političko raspoloženje prema ovoj odluci je naizgled samo ojačano.

Sada i kosovski predsednik, Hašim Tači, koji je, pored Kadrija Veseljija bio jedan od retkih visoko rangiranih kosovskih lidera koji je pozivao na ukidanje taksi, tvrdi da je to ideja koju je podržavao od početka.

„Taksa je ispravna odluka i mora ostati na snazi. Ovu ideju sam podržavao od početka. Niti sam pozvao na suspenziju, niti na ukidanje – to je čista laž“, rekao je Hašim Tači reagujući na optužbe Ramuša Haradinaja da je u Berlinu Tači od njega tražio ukidanje taksi.

Za današnje izdanje Zeri, upravo savetnik kosovskog predsednika, Bekim Čolaku, koji je još decembra prošle godine prvi izjavio da takse treba ukinuti, izjavljuje da bi „ukidanje taksi bila strateška greška“ zato što je „momentum za sporazum“ izgubljen.

„Moje mišljenje je da bi bila strateška greška ukinuti takse u ovom trenutku. Vrhunac međunarodnog pritiska prošao je pre mesec dana i tokom tog perioda vlada je pokazala odlučnost“, rekao je Čolaku, prenosi Zeri.

„Ako je ova vlada odolela tolikom pritisku – pozitivnom pritisku SAD kako bi se stvorila mogućnost za nastavak dijaloga – a istovremeno, do toga nije došlo, koje opravdanje može postojati za ukidanje taksi sad, u momentu kada je momentum za eventualni sporazum između Kosova i Srbije izgubljen. Zato smatram da takse treba da ostanu na snazi,“ rekao je Čolaku za Zeri.

Pravni mehanizmi 

Pored brojnih diplomatskih pritisaka na Prištinu, posebno tokom januara i februara ove godine kada su Prištinu posetile brojen diplomate iz SAD i Evrope, ali i kada su Prištini upućena i pisma i pozivi iz Stejt departmenta i Bele kuće, bilo je i pravnih pokušaja da se problem taksi reši.

Srbija je, po uvođenju taksi, tražila od CEFTA-e da reaguje. Rok od 90 dana je istekao, bez odgovora. Sledeći potez Beograda bila bi arbitraža pred tom organizacijom, podseća RTS.

„Problem je što je CEFTA mehanizam gde sve članice imaju pravo glasa i odluke se donose jednoglasno, tako da je skoro nemoguće dobiti pravno zadovoljavajuće rešenje“, navodi Nenad Đurđević iz Privredne komore Srbije za RTS.

Dodaje i da nadoknadu štete pred sudom mogu da traže i same kompanije. Tužba bi se možda isplatila samo velikim, međunarodnim kompanijama koje svakako mogu da plasiraju robu iz trećih zemalja. Najveći gubitnici su zato domaća mala i srednja preduzeća. Najviše ona čiji opstanak zavisi od plasmana na kosovsko tržište.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.