Balkanski Oskar, i neprijatelj koji bi malo da odspava

Fadil-Lepaja
Fadilj Ljepaja, rođen 1962. godine u Podujevu. Prištinski je kolumnista i osnivač Centra za balkanske studije, nevladine organizacije koja okuplja analitičare koji se bave međuetničkim i međureligijskim temama. Diplomirao je književnost, a na postdiplomskim studijama izučavao maskomunikaciju. Ljepaja je 80-tih bio jedan od vođa Narodnog Pokreta za Republiku Kosov, politički zatvorenik u bivšoj Jugoslaviji, a 90-tih je bio omladinski funkcioner DSK, aktivista za ljudska prava DSK, aktivista Odbora za ljudska prava, da bi krajem devedesetih pristupio i OVK.

Piše: Fadilj Ljepaja

Nema nikakve sumnje, predsednik Srbije je dobar glumac. Ne zaostaje ni predsednik Kosova. Ruku na srce, a to teška srca moram da priznam, gospodin Tači, nije mu ravan, nije mu ni do kolena što se kaže, jer Vučić, stvarno glumi malo vuče, koji ne propušta da pokazuje vučje zube, al’ se i umiljava kao niko drugi, kao mače možda. A “Zmija”, teško da se može odglumiti, još manje biti umiljata. Jednostavno klizi, i naježi sve okolo, ili ih nasmeje…histerično!

Tako se Vučić raspriča sa samim sobom, i niko ne može “među njih”, tj. da upadne u taj “dijalog”, tj. taj monolog Vučića sa samim sobom. Kad se on raspriča, glasačima ostaje samo da saosećaju, da osećaju tugu i ponos kako izvire iz svake njegove reči. Jednom rečju, moraju da se rasplaču ili da se busaju u prsa.

A Tačija ne voli, rekao je to puno puta, ali bez njega ne može. Kad Tači ne bude više predsednik, a na to izgleda da mora da sačeka, i Vučić će valjda dobrovoljno da siđe sa vlasti, jer se bez njega ruši cela bajka o dva neprijatelja koja se, eto trpe, zbog višeg interesa, tj. oni se žrtvuju naroda radi, Evrope radi, planete radi.

Samo nikako da odglume dogovor. Žale se beskrajno na nemogućnost bilo kakvog napretka, o malim šansama za bilo kakav dogovor, na sve i svakog, ali neće ni da čuju da prepuste to drugima da odrade. “Dogovor”, ili u najmanju ruku “normalizacija” im je razlog “postojanja”, tj vladanja.

Razumljivo je da Srbima treba da vlada samo Vučić i niko drugi, tako i nikako drugačije, jer drugačije, to bi bilo u interesu Albanaca. A šta će Srbima krava, ako Albancima njihova ne crkne?

A Tači treba da bude predsednik, jer samo on može da se nosi sa Vučićem. Sad, šta je tu je, oni pričaju svoju priču, a život teče mimo njih, ali to njih ne brine. Njima je samo do vlasti, ostalo prepuštaju vama i nama.

Srpska i albanska oligarhija se dogovaraju tajno, a pregovaraju javno. Obično to ima drugačiji tok, ali mi smo izmislili mnogo toga i ne treba se čuditi da možemo izmisliti i dogovor, nemogući dogovor, jer ako nećemo mi, ko će to da nam izmisli? Valjda neće neko sa Islanda tamo, ili Bože sačuvaj iz Slovenije, čime nas straši gospodin Vučić, ili samo naše (i vaše) malo “vuče”?!

Sad, nema sumnje da su sva trojica (Vučić, on sam, i Tači) dobri glumci, jer izgleda da boljih među nama nema, da odglume vanredno stanje, u nedogled, a da mi svi u stresu buljimo u televiziju, ili da odspavamo na našem stražarskom mestu na društvenim mrežama. Sve zbog naše brige da sačuvamo granice, koje usput niko ne dira, i koje su ionako kilometrima nenastanjene zbog odlaska stanovništva, ne samo sa graničnog područja, nego uopšte iz naših republika; čuj republika, iz nasih federacija.

A kad bude dosadno, pa im publika (od)spava na televiziji, oni odglume krizu, obično u nekom vidu upada na Kosovo. To uzbunjuje Albance na Kosovu, a uzbuđuje Srbe. Srbi se uzbuđuju zbog više razloga, a Albanci samo zbog jednog: Srbija, se još nije izvinila zbog zločina počinjenih tokom rata, i uvek ostavlja utisak da opet želi da to ponovi, a busa se u prsa da to i može, kad mu se prohte. Zato se Vučić ne izvinjava, jer onda stvarno Albanci mogu da se opuste, a vlast više neće imati čime da ih plaši.

No, Srbi se uzbuđuju i zbog patriotizma, i zbog… opet patriotizma. Obe strane su patriote. Samo su neki moderni, evropski, a drugi su tradicionalni, svetosavski i sveto-ruski patrioti, koji bi da… sam Bog zna šta bi, ali, ako je poverovati njihovoj retorici, onda bolje da ih Bog ne posluša. A ovi, evropske patriote, izgledaju kao… Evropa. Zbrda-zdola, što bi se reklo. Neki glume Francuze, neki Nemce, neki opet neke druge Evropljane, ali nikako da se slože šta znači evropska Srbija, a još manje šta ista ima da ponudi svojim najbližim, ali nikako ne najmilijim susedima, Albancima, kao neku vrstu istorijskog dogovora ili pomirenja.

Sa druge strane, svi Albanci su proevropski orjentisani. Dobro, neki bi kroz Evropu išli u SAD. Neki bi da polete do Berlina, pa odatle da promene avion, pa pravac Istanbul, ali u svakom slučaju, Albanci bi da se pomire, bar javno.

Na kraju moje priče, predlažem stvaranje Balkanske Akademije za film, koja bi dodelila “Našeg Oskara“ za najbole glumce u politici. I odmah, nominujem njih trojicu (Vučića, njega samog, i Tačija) za tu nagradu, kad im je Nobel bezobzirno i ispred nosa oduzet. Dobro de, nije još, ali sumnja se na zaveru Zajeva i znate već onog Grka…

Nego, ugasih ja televiziju, i diskonektujem i mrežu, pa da malo odspavam. KFOR čuva granice, a Bog čuva sve nas s obe strane granice, ako postoje samo dve strane, što u našem slučaju nije se čuditi i da nije tako. To bi i Srbima sa svih strana da shvate kao poruku mira. Jer, kao što znate, dragi Srbi, neprijatelj nikad ne spava. ‘Ajde odspavajte i vi malo… dragi neprijatelju!

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.