„K&K“ formula

Dušan Janjić u kolumni +381 sa Bljerimom Šaljom na portalu "KoSSev"
Dušan Janjić u kolumni +381

U kolumni, od 25. marta 2020, Bljerim Šalja je napisao: „Izgleda da se sve zaverilo protiv mogućnosti obnove dijaloga između predstavnika Prištine i Beograda, koji ima kao jedini svoj cilj sveoubuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije“. I zaista, od tada se mnogo toga promenilo. Ali jedino što je novo je reakcija na novi i nepoznat virus korona (Covid-19). Sa njim je stigla i nova pojava pandemija.

Prvi put su čitav svet suočio sa strahom od nepoznatog. Većina onoga što smo poznavali dobilo je nove oblike ali nije zapušten problem, niti nestao, niti je razrešen. Pod tamnom senkom nepoznatog porasli su nesigurnost i nametnuti su strahovi i ograničenja sloboda. Sve to nas neodoljivo podseća da „loša stara vremena“ žive sa i u nama.

Vesti o koroni imale su nespornu prednost na Kosovu, u Srbiji, u Evropi i svetu. Šalja je bio u pravu kad je ocenio da vlasti „u Prištini i Beogradu nemaju drugu varijantu, već da pokušaju da nekako zadrže kakvu takvu kontrolu nad ovom neviđenom ’olujom’ koja ruši sve pred sobom“.

Korona je poput snega omogućila da svaka zver ostavi svoj trag. Tako su i sve vrline i mane politika, političara i institucija postale vidljive.

U Srbiji, od 2016. godine, postoji Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji je urađen po svim standardima EU. Zakon je nalagao da postoje planovi i operativna dokumenta, da se preduzimaju potrebne aktivnosti, da se obezbedi odgovarajuća opremljenost ustanova ljudske bezbednosti, uključujući i zdravstvene i obučenost ljudi uključenih u preduzimanje mera zaštite u slučaju razvoja zaraznih bolesti.

Kada su se, sa značajnim zakašnjenjem, suočile sa krizom, vlasti Srbije su potegle za ustavom i uvele vanredno stanje praćeno policijskim časom i ograničenjem mnogih sloboda. Po prvi put u istoriji Srbije, a u ime “velike ljubavi i brige za njihove živote” ostvarena je potpuna segregacija po starosnom kriteriju.

Vremenom će se pokazati da li su te mere uvedene zato što nije bilo priprema za konkretnu primenu zakona. U stvarnosti, restriktivnim merama i pre svega osloncem socijalno distanciranje, a to će reći na račun građana i privrede, vlasti su kupovale vreme ne bi li kako- tako osposobili sebe i zdravstveni sistem za reagovanje.

U tome se oslonilo na zanemarenu i istrošenu domaću struku, kao i na Kinu i Rusiju. Istine radi, Rusija jeste primenila starosnu segregaciju ali ne i policijski čas. Uz to, zdravstveni sistem Srbije nije mogao da se bori protiv korone, poput sistema Kine i Rusije, a da ne spominjem Nemačku, Austriju ili Švedsku.

Jedna stvar je i slepima postala vidljiva: zdravlje ljudi i zdravstveni sistemi su u decenijskom slobodnom padu. Sve vreme “tranzicije”, umesto da jača javno i privatno investiranje u zdravstveno obrazovanje, da se reformišu fondovi i zdravstvene ustanove, oni su urušavani.

Ustanove (bolnice i domovi zdravlja) i fondovi su služili da se bez sopstvenog ulaganja razvija privatno poslovanje u zdravstvu. Odlasci stručnjaka (lekara i drugog medicinskog osoblja, istraživača i stručnjaka iz oblasti medicine, farmacije, biologije i drugih srodnih oblasti znanja i veština) postalo je izvor jeftine a kvalifikovane radne snage za zdravstvene sisteme izvan Srbije, a pre svega EU.

U poslednjim godinama zdravstvo je, kao i “voljeni” penzioneri, dotučeno politikom štednje koje je vlada sprovodila da bi podigla rejting za novo zaduživanje – kako države, tako i javnih kompanija, uključujući i zdravstvene ustanove.

Vanredno stanje je uvedeno i da bi se “opravili” neki politički poslovi (odlaganje izbora, jačanje uticaja i monopola na javnost u pomahnitaloj “kampanji novim sredstvima” itd). O socijalnim, ekonomskim i drugima merama tek će se raspravljati. Prva šansa za odmeravanje političke ocene političkih efekata biće na izborima, najverovatnije 21. juna 2020. Druga šansa ili završni ispit će se dogoditi za godinu dana, kad se osete sve posledice (ne) reagovanja na koronu, u proleće 2021. godine.

Pretpostavljam da i zdravstveni sistem Kosova nije bio na nivou potreba. U svemu tome dobra vest je da je COVID 19 primorao Beograd i Prištinu, na saradnju u razmeni informacija i saradnji u preduzimanju zdravstvenih mera. Tako je olakšana i saradnja opština pod vlašću Srpske liste sa vladom čiji su deo.

Nadam se da se više neće moći odlagati dijalog o pitanju zdravstva. Reklo bi se: „Bolje ikad nego nikad“!

Nema sumnje da su se i na Kosovu “opravljali” razni politički poslovi. U tome je posebno kreativan bio Aljbin Kurti. On je usposatvio svojevrsnu K(urti) & K(orona) formulu političkog delovanja. U ovoj formuli, Kurtijeva vlada je oživela pod uticajom korone, a posebno od 25. marta, kada joj je Skupština Kosova izglasala nepoverenje, odnosno od kada je “vlada u ostavci”.

Na Kosovo, nekako u isto vreme stigli su korona i pojačan pritisak američke diplomatije na vladu da ukine takse i omogući dijalog a u cilju da se, što pre, isposluje nekakav proizvod koji bi se mogao prikazati kao uspeh diplomatije i administracije SAD.

Međutim, Kurti je imao druge ideje poput: “Nije važno vreme, već kvalitet sporazuma“. On je išao tako daleko da je danima odbijao pozive iz Bele kuće nakon što su iz Stejt departmenta i od članova Kongresa stigla upozorenja da Kosovo rizikuje podršku SAD koje su da bi pokazale svoju odlučnost zamrzle pomoć u iznosu od 50 miliona dolara. U isto vreme Kurti je otputovao u Berlin. Otuda nije sporno da je važan doprinos padu premijera Kurtija, dao pritisak specijalnog izaslanika predsednika SAD za pregovore Srbije i Kosova, Ričarda Grenela.

Međutim, pad vlade je zbirni efekat mnogih činilaca među kojima su nestabilnost, podeljenost i konfrontiranost političke scene Kosova. Uz to, ‘Kurti je pokušao da vodi državu na neobičan način, uz marginalizaciju institucija, u osloncu na interesne grupe i nekom vrstom “građanskog aktivizma”; odbijao je saradnju sa predsednikom Kosova po skoro svakom pitanju, uključujući formiranje vlade ili uvođenje vanrednog stanja; neprestano je uslovljavao sve, pa i svojeg koalicionog partnera LDK sve do smenjivanja ministra unutrašnjih poslova, drugog čoveka u LDK.

Zapravo, u nastojanju da odgovornost za neuspeh ne padne na njega, Kurti je provocirao raskid koalicije. LDK svestan rizika po njegov uticaj u javnosti je dugo merio i na kraju presekao da pokrene izglasavanje nepoverenja Kurtiju.

Posle četiri pisma Kurtiju, nosiocu liste koje je osvojila najviše glasova na izborima, na koje predsednik Tači nije dobio odgovor, glavni odbor LDK je ovlastio svog predsednika Mustafu da “preuzme mandat na osnovu ustavnih procedura i da formira vladu zajedno sa ABK, SDI, AKR i strankama koje predstavljaju manjinske zajednice u Skupštini Republike Kosovo“.

Kako će se završiti najnoviji “kosovski zaplet”: da li će biti formirana nova vladajuća većina (što mi deluje izgledno) ili će, po povlačenju korone, Kosovo na nove izbore, znaće se posle objavljivanja ove kolumne.

Na sebi svojstven način Kurti je oživeo pažnju javnosti za dijalog Kosova i Srbije tako što je: Na političko – marketinškom nivou Kurti obnovio i priču o postojanju dogovora Tači – Vučić, uz asistenciju Vašingtona, o razmeni teritorija ili o etničkom prekrojavanju granica.

Pored nesporne unutrašnjo-političke potrebe Kurtija da kritikuje Tačija, ovim potezom Kurti je reaktivirao virus koji proverava zdravlje zajedničkog pristupa EU – SAD u pitanju dijaloga, ali i politike prema Zapadnom Balkanu.

Naravano, ovakvi testovi na antitela nisu bez značaja. Mada je pitanje koliko su pouzdani a izvesno je da imaju i svoju cenu; na pragmatičnom nivou, Kurti je pokušao da izbegne plaćanje visoke cene za svoju politiku, tako što je po „K&K formuli“ a u obliku vladine odluke promovisao reciprocitet a primenio suspenziju taksi, koju je zagovarao PDK u prethodnoj vladi.

Kurti i „vlada u ostavci“ omogućili su da se od 1. aprila do jula meseca, raspravi i pitanje dobiti – štete od taksi na robe iz Srbije i BiH. Važno je da su robe i kamioni krenuli. Priznajem i izvinjavam se zbog prevelikog optimizma koji sam ispoljio u mojoj prethodnoj kolumni verujući da ćemo o taksama raspravljati u ovom – trećem krugu kolumni.

U senci korone nastavile su se pripreme za “oživljavanje dijaloga”. EU je imenovala predstavnika za dijalog između Beograda i Prištine, Miroslava Lajčaka.

Lajčak, na Kosovu i u pojedinim krugovima donosioca odluka i stvaralaca javnog mnjenja u Berlinu i Vašingtonu, nije naišao na dobrodošlicu. Tako je predsednik Kosova Tači uz čestitiku na imenovanju ocenio da „njegova misija neće uspeti “ i to zbog toga što Slovačka nije priznala Kosovo kao državu i glasala je protiv članstva Kosova u UNESCO“.

I Kurti se, pismom, obratio Lajčaku poručivši mu da je Priština opredeljena za dijalog sa Beogradom uz posredovanje EU i SAD i da će formirati pregovarački tim Kosova koji će biti „sveobuhvatan i rodno uravnotežen“. Ovaj tim predvodiće sam Kurti a njegovi članovi biće predsednik Kosova i predsednica skupštine i drugi.

Interesantan je odgovor Lajčaka –  „Veoma ohrabruje to što sam u vašem pismu pročitao da je Kosovo posvećeno normalizaciji odnosa i procesu dijaloga i da je spremno da radi na sveobuhvatnom i pravno obavezujućem sporazumu… U međuvremenu bih vas ohrabrio da iskoristite ovaj period ograničenja zbog virusa korona, kako biste mogli da nastavite da delujete i pripremate se za nastavak procesa“.

Ostaje nejasno da li je Lajčak pao pod uticaj “K&K formule” ili nije obavešten da je Kurti “premijer u ostavci”. S obzirom na respektivno iskustvo i poznavanje raznih pa i “balkanskih igara” koje ima Lajčak bliže mi je da poverujem da Lajčak računa sa Kurtijem opozicionarom. To, pak, nije bez smisla jer nema spora da će i u budućnosti političko delovanje Kurtija biti od značaja za normalizaciju Kosova i njegovih odnosa sa Srbijom.

U međuvremenu za Lajčaka i druge učesnike “oživljavanja dijaloga” važi potreba da se dobro spreme, bolje od njihovih prethodnika.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.