Dijalog „Dan Posle“ koronavirusa

Blerim Shala Bljerim Šalja
Bljerim Šalja u kolumni na +38…

Piše: Bljerim Šalja (Blerim Shala)

Izgleda da se sve zaverilo protiv mogućnosti obnove dijaloga između predstavnika Prištine i Beograda, koji ima kao jedini svoj cilj sveoubuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.

Kada se mislilo da je puna suspenzija ili pak ukidanje tarife na pomolu, sa kosovske strane, i ovde i u Srbiji su zabeleženi prvi slučajevi infekcije koronavirusom, koji je, kao što je svakim danom sve očiglednije, najveći svetski izazov od kraja Hladnog rata, moguće je čak, kako je podvukla i nemačka kancelarka Angela Merkel, da se radi o najvećem izazovu još od kraja Drugog svetskog rata.

Covid-19 nije više samo vest dana na Kosovu, u Srbiji, u Evropi i svetu. To je zapravo apsolutno najvažnija vest koja će nas, po svemu sudeći, pratiti još nedeljama i mesecima.

Svako od nas sigurno bar par sati dnevno čita sve moguće informacije o mogućem leku ili pak (kasnije) vakcini protiv ove pošasti. Na kraju svakog dana, naša osećanja su neka čudna mešavina straha i nade da nam se neće desiti najgore nama i našim najbližima, ili pak, da ako nas nekako „uhvati“ virus, da ćemo ipak nekako preživeti.

Statistike su statistike, i u principu šanse da preživimo su ogromne, ali nije da se svako od nas ne plaši da će biti (nažalost), deo onog 3-4% obolelih koji će biti deo one „crne statističke kutije“ (umrlih).

Na drugoj strani pak, na ovoj političkoj, ovde kod nas na Kosovu, nije jasno da li će uopšte preživeti sadašnja vlada premijera Aljbina Kurtija, koja će tek ovih dana napuniti 50 dana svog postojanja. Zbog taksi i dijaloga je objektivno pala prošla vlada Kosova Ramuša Haradinaja, zbog taksi i dijaloga, u velikoj opasnosti je da padne i ova vlada Kurtija.

Zapravo, jedina nada ove vlade ja da zbog mogućeg očekivanog pogoršanja opšte situacije na Kosovu koja se tiče broja obolelih od Covid-19, skupština Kosova možda neće uopšte biti u stanju da zaseda, i da izglasa nepoverenje vladi Kurtija, a što bar sada kada pišem ovaj odgovor Dušanu Janjiću (subota je popodne, 21.mart), izgleda kao gotova stvar. Jednostavno, LDK (Demokratski Savez Kosova) ne želi više da bude u istoj vladi sa Pokretom „Samoopredeljenje“ i premijerom Kurtijem, zbog raznoraznih razloga, gde glavni i najvažniji se tiče odnosa Kosova i američke administracije predsednika Donalda Trampa. Naime, Isa Mustafa i LDK u potpunosti podržavaju stav američke administracije, koje u ovom slučaju predstavlja Ričard Grenel, specijalni izaslanik za pitanje dijaloga Kosova i Srbije, da se taksa mora odmah i bezuslovno ukinuti, kako bi se omogućio nastavak dijaloga, uz punu podršku zvaničnog Vašingtona.

Premijer Kurti je predložio, i čak kasno u petak (20.marta) uspeo da izdejstvuje odluku vlade Kosova (bez prisustva ministara LDK), po kojoj od ove subote, stupa na snagu delimična suspenzija takse na robu koja dolazi iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Od 1. aprila će se takse u potpunosti ukinuti, ali će vlada Kosova uspostaviti (po onome što piše u odluci vlade), puni reciprocitet sa Srbijom. Američka administracija je još jednom stavila do znanja premijeru Kurtiju da on mora da odmah ukine takse, bez ikakvog uslovljavanja, a barem po onome što je ranije bilo poznato od strane zvaničnog Vašingtona, očekuje se da će američka administracija insistirati kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da Beograd odustane od političke i diplomatske kampanje smanjenja broja država koje su priznale nezavisnost Kosova.

Odnos Kosova i SAD, zbog razloga koji su svima poznati, su izuzetno specifični, i oni mogu koštati vrlo skupo premijera Kurtija, vrlo brzo, ukoliko se ne desi neki potpun neočekivani politički obrt, i ako, kao što smo već napomenuli, Covid-19 nas u potpunosti ne blokira u našim stanovima i kućama.

Koliko smo mi (Kosovo i Srbija), organizovana društva i kakve vlade imamo, to će se sigurno videti i u ovom teškom i neviđenom izazovu sa ovom bolešću. Naravno, mnogo organizovanije države, kao što je Italija, padaju na ovom ispitu, ali, vlasti u Prištini i Beogradu nemaju drugu varijantu već da pokušaju da nekako zadrže kakvu takvu kontrolu nad ovom neviđenom „olujom“ koja ruši sve pred sobom.

Računao sam da ću se ovoga puta, u ovom našem dopisivanju koje je će ubrzo ući u svoju četvrtu godinu, baviti samo vrlo tačnom opaskom Dušana oko Srbije kao „nedovršene države“ koja može postati i „promašena država“.

Naravno, ta opaska sigurno ima istu valjanost i vrednost i u slučaju Kosova.

Srbija je ponovo postala država u pravom smislu reči 2006-te godine (nakon uspešno sprovedenog referenduma o nezavisnosti Crne Gore), a Kosovo je proglasilo nezavisnost dve godine kasnije, u 2008.

I oba slučaja, ono što su ove dve države nasledile (u svakojakom smislu), uticalo je, a i dan danas utiče da su Kosovo i Srbije nedovršene države.

Kosovo i Srbija, ako je verovati političkim elitama u Prištini i Beogradu, žele da postanu normalne države, koje kao takve bi zaslužile da postanu punopravne članice Evropske Unije, što je pre moguće.

Ja sam siguran da ovaj cilj nije moguće nikada postići, (ponoviću, ni sada ni ikada) ako Kosovo i Srbije na postignu taj pravno obavezujući sporazum kojim će se najzad završiti tragična istorija, i koji će onda omogućiti da se uspostave normalni odnosi između Kosova i Srbije.

Ako se to ne desi u bliskoj budućnosti, i Kosovo i Srbija će po svemu sudeći od ove kategorizacije Dušana kao nedovršene države, preći u onu zadnju kategoriju u kojoj spadaju samo promašene države.

Naravno, malo ko će od građana Kosova i Srbije želeti da živi u takvim državama.

Čim prođe ova pošast (ovoga puta Dušanov „Dan posle“ ima sasvim drugačiji značaj), i kada se stvore bolji uslovi, videćemo novi talas mladih sa Kosova i iz Srbije koji će se odseliti na Zapad.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.