Odmeravanje nemoći

Blerim Shala Bljerim Šalja
Bljerim Šalja u kolumni na +38…

Piše: Bljerim Šalja (Blerim Shala)

Za sada je teško proceniti u kom će se pravcu situacija kretati – ka dijalogu ili novom odmeravanju snaga.

Ova rečenica Dušana Janjića u svojoj prethodnoj kolumni, verovatno predstavlja glavno pitanje na kojem po svemu sudeći, Priština, Beograd, ali i Brisel, Berlin i Pariz (nakon zadnje diplomatske inicijative nemačke kancelarke Merkel i francuskog predsednika Makrona), treba da zajednički pronađu odgovor sledećih nedelja, to jest do 1. jula, kada bi u Parizu trebalo da se organizuje sledeći Samit pod pokroviteljstvom Nemačke i Francuske.

Po svemu sudeći, ovog puta će biti pozvani samo politički lideri Kosova i Srbije.

Zapravo, ako smo baš kod navodnog „odmeravanja snaga“ između vlasti Kosova i Srbije, barem kada se tiče ove velike priče dijaloga, i nastojanja da se postigne Sveobuhvatni ili, pak, pravno obavezujući Sporazum o punoj normalizaciji odnosa, po svemu sudeći, radi se realno o „odmeravanju nemoći“, i svakojakim političkim igrama koje na kraju krajeva, ne donose nikakvu dobrobit građanima Kosova i Srbije, i samo služe kako se kaže već, dnevno-političkim interesima, koji se inače menjaju kao i ovo nestabilno vreme kod nas i u Srbiji. Čas pada kiša, pa onda imamo malo sunca, pa onda iznenada zahladni, pa onda otopli kao da smo u julu ili avgustu. Takva je i politika i ovde i tamo. Takvi su i političari. I ovde i tamo.

I ovo navodno „odmeravanje snaga“, u okolnostima kada predstoji dijalog, koji je nezaobilazan kada se radi o odnosima Prištine i Beograda, zapravo treba da ojača pregovaračke pozicije jedne i druge strane. Ali, u vrlo poznatim okolnostima i za jednu i za drugu stranu, gde nema nikakve nepoznanice, zapravo o čemu se radi u ovom procesu, realno gledano i nema potrebe da se gubi vreme (bogami i nervi), na „pripremanje nastavka dijaloga“, ili pak na „jačanje pregovaračke pozicije“ Kosova i Srbije.

Puno toga se desilo na Kosovu i oko Kosova u proteklih trideset i više godina. Potrošile su se sve druge mogućnosti ili pak opcije i modeli rešavanja odnosa između Kosova i Srbije. Pisali smo i Janjić i ja o tome dosta u protekle dve godine, i nema puno vajde da se opet vratimo i izanaliziramo gde se sve tu pogrešilo u prošlosti, i koje su sve šanse propuštene.

Jednostavno rečeno, stanje na Kosovu i u odnosima Kosova i Srbije ima elemente opisa koji su poznati svima nama – ako bar pet minuta (a ne više), budemo realni.

Jednostavno rečeno, radi se o nepovratnom procesu.

Na kraju – krajeva, ta naša istorija, tragična i teška, ne uči nas ničim što se može upotrebiti danas i sada. Radi se o neupotrebljivoj istoriji. Tamo nema rešenja za odnose Kosova i Srbije. I što se više bavimo njome, to manje imamo šanse da dođemo do formule koja bi služila kao osnov normalizacije odnosa između dve države.

Postoji naravno istorija koja može biti upotrebljena kao uzor koji se tiče budućih odnosa Kosova i Srbije. I ona dolazi baš iz Nemačke i Francuske, dve najveće i najvažnije države Evropske Unije, koje pokušavaju da pomognu Briselu, Prištini i Beogradu da nekako ožive dijalog koji je u blokadi već više od šest meseci.

Zna se šta se sve dešavalo između Francuza i Nemaca u oba svetska rata. I kako se stiglo do nepovratne situacije, kada su mir i dobrosusedski odnosi, zamenili tragediju u odnosima između dva naroda.

Na drugoj pak strani, nije uopšte teško stići do zaključka, da vreme stvarno ne radi ni za Kosovo, ni za Srbiju. Ako bilo ko ovde, a malo više u Srbiji, procenjuje da zapravo treba sačekati sa obnovom dijaloga i sa postizanjem tzv. „Velikog Sporazuma“ između Kosova i Srbije, to jest da će nove okolnosti, ne samo na Kosovu i u Srbiji, već i u međunarodnoj zajednici, doneti jačanje pozicije u tom „odmeravanju snaga“, i da će Kosovo ili Srbija dobiti nešto više nego što sada, ili pak, u bliskoj budućnosti mogu dobiti, svi oni žive u zabludi (ili pak žive od zablude, namerno naravno), koja može vrlo skupo koštati oba naroda i obe države.

Svi oni koji misle na ovaj način, zapravo računaju da ćemo ući i novi ciklus „rašćišćavanja računa“, koji naravno podrazumeva sukobe svih vrsti, uključujući i one oružane.

Kao da je bilo malo tragedija na Kosovu i oko Kosova.

Kao što se svakim danom vidi sve više, ne samo u Srbiji (već par godina unazad, ako ne i više), već i na Kosovu, glavni problem politike i vlasti ovde i tamo je kako zaustaviti ili pak umanjiti odliv stručnjaka ali i običnih ljudi u oba društva prema Evropi i Zapadu.

Svi oni procenjuju da se dosta čekalo i da se dosta nadalo (uzalud), da će Kosovo i Srbija postati Zapad i Evropa u punom smislu te reči.

Svi oni koji su odlučili da idu na Zapad i u Evropu (legalnim putem), su ostali bez nade, koja je bila (i najverovatnije, još jeste), najkonvertabilnija „politička valuta“ na Kosovu i Srbiji.

I ovde opet stižemo, hteli ili ne hteli, do onoga što sam pisao prošlog puta ovde za KoSSev, i koje se ticalo „unutrašnje“ i „spoljne normalizacije“.

Siguran sam naime da Kosovo i Srbije nemaju vreme da gube, kako bi najzad stigli do Sporazuma o normalizaciji odmosa između dve države. Jer, jednostavno građanima Kosova i Srbije, zbog sto i jednog razloga, svega je dosta, i oni žele da žive jedan običan, normalan život ovde, što je pre moguće.

Inače, u suprotnom, taj normalan i običan život oni će potražiti i naći negde drugde, a ne na Kosovu i Srbiji.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.